Нацрт:Струковни медицински радиолог

Струковни медицински радиолози, негде познати и као радијациони технолози и

радиографи,професионални су медицински радници специјализовани за прављење слика и

снимака људског тела (тзв. имиџинг) у дијагностичке сврхе, као и за примену радиотерапије ,а

своје место налазе и у нуклеарној медицини. Струковни медицински радиолози се често

погрешно називају рендген техничарима. У САД, Канади као и неким земљама западне Европе

постоји подела на дијагностичке радиологе, који се баве искључиво дијагностиком и на

радијационе терапеуте, који се баве искључиво терапијом. Код нас то и даље није случај, мада

постоје напори да се ова грана медицине подели и школовање уже усмери.

Историја радиологије у свету

Зачетак и развој науке која ће касније бити названа радиологија почео је 1895. открићем Х зрака,

који се у част њиховог проналазача,Вилхема Конрада Рендгена називају још и рендгенски зраци.

22. децемра 1895. када је Рендген снимио шаку своје супруге Берте настао је први снимак у

историји радиологије.За ово значајно откриће Рендген је 1901. године добио Нобелову награду за

физику.

Након открића Х зрака, убрзано је кренуо развој радиологије,а допринос су дала и два велика

српска научника, Никола Тесла, за кога се претпоставља да је произвео Х зраке пре Рендгена,али

их није опазио, као и Михајло Пупин који је 7. фебруара 1896. први применио флуоресцентне

фолије које су појачавале слику и скраћивале време експозиције. Рендген је такође користио

Теслин трансформатор за добијање Х зрака. Француски физичар Антоан Бекерел је 1896. године

открио радиоактивност,по чему ће касније ова наука и бити названа.

Историја радиологије у Србији

Историјат радиологије у Србији почиње 1897. године, непуне 2 године након открића Х зрака,

када је др Аврам Винавер, српско-пољски лекар јеврејског порекла, донео у Шабац први

рендгенски уређај. Аврам Винавер 1908. године прави чувени снимак шаке краља Петра Првог.

Први рендген апарат у српској војсци монтиран је у Првој пољској хируршкој болници на прузи

код станице Драгоманци. Монтирао га је белгијски инжењер Андре Гај који остаје да ради на

њему као "рендген манипулант" и фактички је обављао послове радиолошког техничара, те се

уједно сматра и првим правим припадником ове струке у Србији. Андре Гај је добио чин

резервног наредника а за своје заслуге је награђиван вишеструко, између осталог и орденом

Светог Саве 2. реда. Први стационарни рендген апарат у српској војсци почео је званично са радом 1.5.1910. године када је формирана прва рендгенолошка институција у српској војсци која је називана Радиолошка станица, а налазила се у саставу Опште војне болнице. Овом станицом руководио је пуковник др Александар Марковић, први школовани рендгенолог у Србији. Станица је радила и за време оба балканска рата, као и у Првом светском рату када је заједно са српском војском отишла у Солун.

Образовање и улога у здравственом систему

У Србији је, да би се стекло звање струковног медицинског радиолога (не мешати са доктором

специјалистом радиологије), потребно завршити високошколске струковне студије у трајању од 3

године. Трајање студијског програма као и његова усмереност варира у различитим државама. У

Србији се по завршетку студија студенти оспособљавају за рад у радиолошкој дијагностици,

радиотерапији и нуклеарној медицини.

У дијагностици, могућ је рад на класичном рендгенском апарату и извођење радиографије и

радиоскопије, рад на компјутеризованој томографији (ЦТ), магнетно резонантној

томографији,ултразвучним апаратима и у интервентним радиолошким процедурама попут

ангиографије.

Како се радиотерапија дели на брахитерапију и телерадиотерапију, уједно су то и гране

радиолошке терапије у којима струковни медицински радиолози могу радити.

У нуклеарној медицини се може радити методама које укључују примену радиофармака од којих

је најпознатија позитронска емисиона томографија (ПЕТ скенер).

Са развојем ове гране медицине струковни радиолози постају све битнији чланови многих

медицинских тимова а њихове услуге тражене при многим медицинским процедурама.Значај ове

струке је веома велики а њен развитак допринео је не само бољој и прецизнијој, већ и безбеднијој

дијагностици и адекватнијем лечењу пацијената, као и већој заштити радника у зони јонизујућег

зрачења. Дужност радиолога је да између осталог, води рачуна о адекватној заштити пацијента,

себе и свих својих колега.

Ипак, овај посао и даље није без ризика због константне изложености јонизујућем зрачењу које

има вишеструке негативне ефекте по здравље.

Литература

1. М. Милановић: Организација и историја радиолошке службе, уџбеник Београд,2005.

2. https://www.allalliedhealthschools.com/radiology-technician/#duties

3. https://radiopaedia.org/articles/section/radiography/all?lang=us&page=1

Спољашње везе

1.International Society of Radiographers and Radiologic Technologists (ISRRT)

2.Радиолошко друштво Северне Америке

3.Институт за радиологију и онкологију Србије

4.Удружење струковних медицинских радиолога Србије