Вилхелм Конрад Рендген

Из Википедије, слободне енциклопедије
Вилхелм Рендген

Wilhelm Conrad Röntgen (1845--1923).jpg
Вилхелм Конрад Рендген

Општи подаци
Датум рођења 27. март 1845.
Место рођења Ленеп (Пруска)
Датум смрти 10. фебруар 1923.
Место смрти Минхен (Немачка)
Рад
Поље Физика
Школа Универзитет у Утрехту
Циришки универзитет
Институција Универзитет у Стразбуру
Хоенхајм
Универзитет у Гисену
Универзитет у Вирцбургу
Универзитет у Минхену
Познат по Х-зрацима
Награде Nobel prize medal.svg Нобелова награда за физику (1901)

Вилхелм Конрад Рендген[1] (нем. Wilhelm Conrad Röntgen; 27. март 184510. фебруар 1923), погрешно Рентген, био је немачки физичар који је 8. новембра 1895. произвео и регистровао електромагнетске зраке данас познате као икс-зраци или рендгенски зраци. Студирао је на универзитету у Утрехту, Холандија, затим на ЕТХ у Цириху где је дипломирао машинско инжењерство. Године 1869. докторирао је на Универзитету у Цириху.

Рендгенски апарат, средина 20. века

У току 1895. Рендген је попут бројних физичара испитивао ефекте високог напона на електрично пражњење у разређеним гасовима у вакуумским цевима. Крајем те године већ су се испитивали ефекти катодних зрака ван вакуумских цеви. У припреми једног од таквих експеримената тестирао је апаратуру у мраку и приметио је некакво светлуцање на столу, метар од апаратуре, када год укључи високи напон. Пошто се у поновљеним покушајима десило исто, упалио је шибицу и схватио да светлуцање долази од баријумплатиноцијанида који је ту био одложен чекајући неки од следећих експеримената.

Рендген је нагађао да се ради о новој врсти зрака (катодни зраци су већ били познати). Следећих неколико недеља је јео и спавао у лабораторији непрекидно испитујући особине нових зрака које је привремено назвао икс-зраци, користећи математичко означавање за непознату величину. Мада су касније зраци када је постао познат по њему добили име рендгенски зраци, он је радије користио израз икс-зраци.

Једна од првих радиографија (рентденска слика) које је Рендген снимио приказује шаку Алберта фон Келикера, а снимљена је на првој јавној демонстрацији икс-зрака.

У једном моменту док је испитивао способности разних материјала да зауставе зраке принео је руку флуоросцентном заклону док је апаратура била укључена и на заклону приметио скелет своје шаке. Касније је признао да је та слика оставила тако снажан утисак на њега да је одлучио да даље експерименте настави у тајности јер се плашио да би могао изгубити репутацију ако се испостави да све што тврди није тачно.

Рад О новој врсти икс-зрака објављен је 50 дана касније, 28. децембра 1895. Године 1901. добио је прву Нобелову награду за физику. Новац од награде поклонио је свом универзитету. Из моралних побуда је одбио да свој рад заштити патентом. У новембру 2004. Интернационална унија за чисту и примењену хемију дала је 111. елементу у периодном систему име рендгенијум.

Референце[уреди]

  1. ^ Правопис српскога језика 2010. стр. 437 (Рендген и Рендгенов апарат (презиме Röntgen))

Спољашње везе[уреди]