Непристрасност
Непристрасност је својство доносиоца одлуке, које карактерише његово непосвећеност једној од могућих опција или некој од страна заинтересованих за одлуку.
Непристрасност је често услов у политичким или судским стварима и сматра се врлином[1]. За јавно наступање важно је да својим речима покажете своју непристрасност како не бисте изазвали неповерење или неслагање међу вашим слушаоцима[2]. На пример, када се пријављујете за лидерство у групи, требало би да изразите своје мишљење након што саслушате све стране и развијете коначно мишљење на основу њих[3].
Непристрасност је једна од карактеристика рационалне бирократије у теорији Макса Вебера, будући да у овом случају бирократа делује искључиво у оквирима дефинисаним стандардима и не следи сопствене пристрасности[4].
Непристрасност суда симболизује повез на очима Темиде, богиње правде.
Правни концепт[уреди | уреди извор]
Закон Европске уније у Повељи о основним правима Европске уније упућује на:
- Право на добру администрацију:
- Право да институције, органи, канцеларије и агенције Уније своје послове решавају непристрасно, правично иу разумном року (члан 41.)
- Право на ефикасан правни лек и правично суђење:
- Свако има право на правичну и јавну расправу у разумном року од стране независног и непристрасног суда претходно установљеног законом (члан 47)[5].
Будизам[уреди | уреди извор]
Непристрасност је један од седам фактора који доприносе духовном просветљењу у будизму.
Хришћанство[уреди | уреди извор]
Хришћанска доктрина одражава веровање да Божја природа превазилази људске предрасуде и преференције. Ова перспектива је изведена из различитих одломака у хришћанској Библији који наглашавају Божју непристрасност и залажу се за праксу да се према свим појединцима поступа једнако и без дискриминације.
Тврдња да „нема пристрасности са Богом“ се понавља у целој Библији. Ова идеја је утемељена у Посланици Римљанима 2:11, где се наглашава да на Божији суд не утичу спољашњи фактори као што је националност. Божја правда је укорењена у непоколебљивој правичности, лишеној фаворизовања.
Посланица Колошанима додатно оснажује појам непристрасности, наводећи да ће они који почине зла дела одговарати за своја дела без икакве пристрасности на основу њихове личности. У Колошанима 3:25 се тврди да „нема поштовања према личностима“, што имплицира да се Божји суд заснива искључиво на нечијим делима, а не на њиховим друштвеним или индивидуалним особинама.
Јаковљева посланица, посебно, нуди дирљиву илустрацију концепта непристрасности у друштвеном контексту. Јаков 2:1–9 опомиње вернике да не показују фаворизовање на основу изгледа или социоекономског статуса. Она доводи у питање праксу да се богати третирају повољније од сиромашних, наглашавајући несклад између таквог понашања и Христовог учења. Јаков тврди да је права вера неспојива са дискриминацијом и пристрасношћу, јер је у супротности са суштином хришћанства, које све појединце цени као једнаке примаоце Божје милости.
У контексту мудрости и врлинског живота, Јаковљева посланица такође наглашава важност непристрасности. Јаковљева 3:17 описује мудрост која долази са неба као „пре свега чисту; затим мирољубиву, обзирну, покорну, пуну милости и добрих плодова, непристрасну и искрену“. Овај стих наглашава божанске атрибуте непристрасности и искрености као суштинске компоненте небеске мудрости, додатно наглашавајући њихов значај унутар хришћанског етоса.
Хиндуизам[уреди | уреди извор]
„Истина, о Бхарата, онаква каква постоји у целом свету, има тринаест врста. Облици које Истина претпоставља су непристрасност, самоконтрола, опрост, скромност, издржљивост, доброта, одрицање, контемплација, достојанство, храброст, саосећање и уздржавање од повреда“. – Истина, Махабхарата, Санти Парва, одељак CLXII.
Ислам[уреди | уреди извор]
„О ви који сте поверовали, будите упорни у правди, сведоци Божији, па макар то било и против вас самих или против родитеља и родбине. Био ко богат или сиромашан, Бог је достојнији и једног и другог. Зато не следите [личне] склоности , да не бисте били праведни и ако искривите [ваше сведочанство] или одбијете [да га дате], онда је Бог заиста упознат са оним што радите. -Куран 4:135
„О ви који сте поверовали, чврсто стојите за Бога, сведоци правде, и не дозволите да вас мржња народа спречи да будете праведни. Будите праведни, то је ближе праведности. И бојте се Бога, Бог је заиста Упознат са оним што радите." — Куран 5:8
Јудаизам[уреди | уреди извор]
„Не чините неправду на суду. Не буди пристрасан према сиромасима нити се повинуј великима, него у правди суди свом ближњему.“ — Левитска 19:15.
"Нећете бити пристрасни у расуђивању. Чућете и мале и велике." – Поновљени закони 1:17
„Ове ствари такође припадају мудрима. Није добро поштовати особе у расуђивању.“ Приче Соломонове 24:23
Извори[уреди | уреди извор]
- ^ „Беляев В.А. Критика религиозного разума Ю.Хабермаса как часть критики культурного разума”. NB: Философские исследования. 1 (1): 20—64. 2014. ISSN 2306-0174. doi:10.7256/2306-0174.2014.1.10709.
- ^ Ivanova, Irina (2014-01-21). Ethics of business communication. Infra-M Academic Publishing House. ISBN 978-5-16-100057-1.
- ^ САПАРГАЛИЕВА, А.Ж. (2022), Совершенствование профессиональной подготовки педагога-психолога как специалиста помогающих профессий: теория и практика, Жетысуский университет имени Ильяса Жансугурова, Приступљено 2024-05-12
- ^ Gabel, Peter; Dworkin, Ronald (1977). „Taking Rights Seriously”. Harvard Law Review. 91 (1): 302. ISSN 0017-811X. doi:10.2307/1340516.
- ^ ALYANAK, Servet (2022-11-23). „Avrupa Birliği Temel Haklar Şartı’nın Avrupa Birliği Parlamentosu Konseyi ve Komisyonunun Faaliyetleri Üzerindeki Etkisi”. Ankara Barosu Dergisi. 80 (4): 283—322. ISSN 1300-9885. doi:10.30915/abd.1137072.