Нојшванштајн

Из Википедије, слободне енциклопедије
Нојшванштајн на мапи Немачке
{{{alt}}}
Нојшванштајн
Нојшванштајн на карти Немачке


Координате: 47° 33' 34" СГ Ш, 10° 44' 58" ИГД
Нојшванштајн (нем. Neuschwanstein, у буквалном преводу значи „нови лабудов камен“) је немачки замак на југозападу Баварске близу Фисенa, који је саградио баварски краљ Лудвиг II 1869. године.

Дворац Нојшванштајн, поглед с југа

Један је од најпознатијих замака и романтичних призора на свету и омиљено туристичко одредиште. Грађен је од 1869. до 1886. углавном у стилу немачке романике из XII века, премда врло слободно интерпретиране. Поједини детаљи су преузети из стварних зграда, али је замак у целини оригинална грађевина.

Простире се на површини од 5.935 m² на надморској висини од 965 метара. Од планираних 228 просторија довршено је свега 15, а трошкови изградње замка износили су у тренутку Лудвигове смрти невероватних 6.180.047 марака. У непосредној близини налази се и замак Хоеншвангау (нем. Schloss Hohenschwangau).

Лудвигов грб на улазу у замак
Замак Нојшвајнштајн између 1890. и 1905.

Историја[уреди]

Лудвигов отац Максимилијан II (нем. Maximilian II) је у близини данашњег замка Нојшванштајн 1837. године као своју летњу резиденцију саградио замак Хоеншвангау и то у готичком стилу. У њему је одрастао и млади Лудвиг где се упознао и с Рихардом Вагнером (нем. Richard Wagner) чије су опере изразито заинтересовале будућег краља. На месту Хоеншвангау налазила се тврђава Шванштајн чије је име Лудвиг II касније искористио за свој нови замак. На месту данашњег Нојшванштајна налазиле су се такође рушевине претходног замка које су у потпуности уклоњене при изградњи темеља новог замка, грађеног у стилу древних немачких витезова. Замак је требало да постане приватно место на којем ће у позоришним приредбама оживљавати хероји Вагнерових музичких драма.

Замак Вартбург послужио је као узор за Нојшванштајн
Замак Нојшванштајн из сличне перспективе

Почетне скице замка начинио је 1868. године сценограф минхенског дворског позоришта Кристијан Јанк (нем. Christian Jank), које је у архитектонске нацрте претворио Едуард Ридел (нем. Eduard Riedel), а с изградњом се започело 1869. године. Сама локација била је велики проблем при градњи замка, јер се налазила на око 200 метара изнад постојећег пута на безводној хриди. Пронађен је извор који је преусмерен према замку у који и данас увире. Ридел је водио радове све до 1872. године, а градњу су до 1886. године наставила још два архитекта. Градња је обустављена Лудвиговом смрћу 1886. године када је већина замка већ била завршена, као и декорације краљевских одаја, али други су ентеријери остали недовршени.

Занимљивости[уреди]

Пред крај Другог светског рата у замак су додате залихе злата Дојче рајхсбанке (нем. Deutsche Reichsbanke) које су последњих дана рата одвезене на до данашњих дана непознато место. Према неким теоријама[којим?] потопљене су у оближњем језеру Алатси, али те претпоставке никада нису доказане. По завршетку рата Баварски државни архив користио је поједине просторије замка за додавање архивских списа, спашених из порушеног Минхена.

Замак Нојшванштајн је једно од најпознатијих немачких туристичких одредишта које годишње посети око 1,3 милиона туриста. Уврштен је и на УНЕСКО-ову листу Светске културне баштине. Послужио је и као узор за бајковити замак у тематским парковима Дизниленда, као и сценографија за бројне игране филмове.

Спољашње везе[уреди]