Замак
Замак или бург је средњeвековно боравиште владара или феудалца, утврђени дворац ради лакше одбране од непријатеља неретко стратешки постављеног на ташко приступачном месту обично великој узвисини.
Садржај |
Значење израза [уреди]
Под термином замак (у словенским језицима) или бург (нем.) уобичајено подразумевамо среднјовековни утврђени замак (за разлику од преисториског замка који се назива Градина) и града као скупа стамбених објеката, јавних зграда и заједничким друштвеним центром и објектима јавне намене који је утврђен из нужде замак је првенствено стамбени објекат обично једне феудајне породице и спада у профану архитектуру.
Функције замка [уреди]
Најчешће служио као административни центар из којег се контролише околно подручје. У средњем веку замкове су користили као своје седиште разни владари као своју безбедну резиденцију и били су то уједно и вредни архитектонски споменици културе. Могу да се јаве у зависности од тога да ли су настали у средњем веку или касније као утврђени замкови или неутврђени замкови за које у словенским језицима нпр. словачком, чешком хрзд или словеначком језику град.
Врсте замкова у Србији и на западу [уреди]
Врста замкова и двораца који су карактеристични за Србију су по правилу у рушевинама. Углавном су грађени дворци и конаци који су архитектонски особени објекти и нису утврђени али се у изгледу умногоме разликују од замкова и палата у Европи западног света од замкова у Француској Италији Чешкој или Словачкој и конципирани су на основу народне архитектуре и архитектуре српске средњовековне градске куће.
Замак се често појављује у митолошким причама и бајкама и представљен је мистично.
Врсте замкова [уреди]
Замак је обично велики комплекс грађевина које је богато украшене и монументалне која је служила властели и племству а касније и буржоазији као репрезентативни и луксузни смештај и за становање. Многи градови су се развили од утврђених замкова и тврђава по некада тврђавске или манастирске концепцијеје. Постоје и водени, ловачки, замкови за специјалне прилике. Око замка се формира подграђе ако није тип који се налази на неприступачним местима у ком се случају формирају населје у ареалу замкова који могу да имају и посебна утврђенја и у среднјег веку се ту ради о настанку среднњовековних градова типа замкова за разлику од средњовековних градова типа тврђава.
Разликују се замкови који су постављени на рекама или језерима или је около њих водена препрека и тада се говори о воденим замковима, за ловачке сврхе су постављани ловачки замкови који служе као објекат у којем се прима одабрано племство за ловове који се ту организују, као замци летњиковци служе зграде у којима се само борави ради задовољства а мање се ту говори о државничким пословима, код нас у Србији се граде конаци који су такође једна врста профане архитектуре као и палате и дворови.
У основи замкове стварала је стамбена кула са утврђењем, а одбрамбена кула (донжон) или стамбена палата и ова утврђења могу бити самостална или у саставу замка или града. У 14. и 15. веку су се замкови проширили са двориштима или надворјима и другим садржајима. На спољашњим двориштима били су привредни објекти млинови, складишта житарица и стамбени објекти за привреднуе администраторе, као и складишта и занатске радње. На главном дворишту је био бунар или цистерна и стамбена кула која је имала у приземљу складишта а на првом спрату су биле просторије за становање господара а над њима стражара. У замку са дворцем је служила кула само ради заштите и одбране. Племић и господар замка је становао на другом спрату замка, а под њим је била дворана за витезове а у приземљу складишта. У 14. и 15. веку су замкови имали и капелице. У одбрамбеном смислу се у 13. веку тежиште одбране преселило од одбрамбене кула на одбрамбенне зидине у које су се уградиле даље тврђеве и куле. Највећи замак је у Прагу на Храдчанима.
Развој замкова [уреди]
Историја замкова је почеља у средњем веку а када се почело употребљавати тешко стрељачко оружје и када се више није могло одбранити у утврђенима с једне стране и када је сигурност била повећана стварањем држава и у унутрашњостима држава замкови су губили одбрамбену функцију и постали су луксузна и репрезентативна пребивалишта.
Као цели градови су изгледали велики замкови у доба барока- богато украшавани, садржајни. и репрезентативни. У доба класицизма се архитекти више оријентишу на антику.
У доба историцизма и еклектизујућим стиловима се граде замкови који понављају прошле стилове замка и уопште архитектуре.
Данашнје фукције замка [уреди]
У данашње доба само мало замкова припада неким од власника и њима се врло тешко одређују неки од садржаја и фунције којим би служили иако су неки претворени у музеје а неки се претварају у хотеле.
Ова профана архитектура је мање проучена од сакралне архитектуре.
Литература [уреди]
- Александар Дероко, „Средњевековни градови у Србији, Црној Гори и Македонији“, Београд 1950.
- чланак је делом или у целини према словачкој Википедији (слов. "hrad")
- онлине словачки речници
- Мала енциклопедија Просвета, треће издање, Београд, 1978. страна 646.
- Марко Поповић, Замак у српским земљама позног среднјег века
- Ing. Arch. Ľudmila Huskovská, Slovensko, Bratislava 1994
- Профана архитектура и фортификације
- Историја профане архитектуре
- Народна енциклопедија, Ст. Станојевић, Загреб, 1925.- 1929.
- Přehledný kulturní slovník Mlada Fronta, Praha 1964.
- Priruční slovník nauční ČS Akademia vied, Praha 1966.
- Dr. M. Prelog, Prof. J. Damjenov, Prof. R. Ivanović, Likovne umjetnosti Zagreb 1963.
Види још [уреди]
Спољашње везе [уреди]
