Романика

Из Википедије, слободне енциклопедије
Нотер-Дам-Ла-Гранд, Поатије

Романика је уметнички правац који се развио у средњовековној уметности у 11. и 13. веку и раширио се у архитектури и сликарству. На истоку се развија Византијска уметност.

Назив овог појма је од речи Рим- Рома јер је правац инспирисан уметношћу старог Рима. Настаје у Италији, пробија се у Европу и класичан је пример контемплативног приступа ка вери у првој половини Средњег века. Овај правац носи и шири црква.

У романици јављају се школе које су имале своје особености и своје карактеристичне боје и развијале су се у оквиру свештеничких редова по манастирима па ако постоји у уметности и профана компонента она је у односу на сакралну незнатна. У свом општем концепту уметност је интернационална и има свеобухватни карактер а настала је и развијала се из античке традиције чији су елементи прерађени и трансформисани и упијени. Традиција варварских, гераманских и словенских племена утицала је на уметност. Германи су били традиционални мајстори и уметници у обради метала.

Опис[уреди]

До 11. века Црква је поседовала већи део земље, стекавши је преко поклона и због тога се њено богатство енормно повећало. Претпоставља се да је Црква у овом периоду поседовала преко четвртине француске територије. Такође, вредан приход Цркви су обезбеђивали прилози верника који су посећивали храмове и долазили на ходочашће, да би видели неке свете реликвије. Ускоро почињу да се граде велике зграде у којима би се чували вредни предмети и на привлачан начин приказивали. Тако је Црква постала изузетно важан покровитељ уметности тог времена, наручујући градњу нових архитектонских умећа, као и уметничких дела на религиозне теме - међу којимасу биле уметничке слике и висећи украси на олтару. Већина скулптура и архитектонских достигнућа тог раног средњовековног периода израђивала су се у стилу који подсећа на стари Рим.

Архитектура[уреди]

Vista-xmag.png За више информација погледајте чланак Романска архитектура

Романска архитектура је инспирисана античком уметношћу. У инат модерним представама о животу у ово време, не само властеле и витезови већ и купци, занатлије, свештенство, мисионари, путују Европом и разносе знања потребна за конструкцију зграда.

Карактеристични знаци[уреди]

кружни лук.

Грађевински материјал, камен, опека и спољашњи зидови се не малтеришу.

Карактеристике романске архитектуре[уреди]

  • Тешки сводови,
  • чврсти и широки зидови у малтеру
  • подупирачи- велики, моћни пиластери и стубови
  • мали отвори за врата и прозоре
  • велика маса и мала разчлањеност
  • кружни лук (за разлику од изломљеног лука који се појављује у Готици)

Сакрални објекти[уреди]

Тип централног објекта[уреди]

Тип подужне цркве[уреди]

Ентеријер романске базилике у Триру- Немачка

У архитектури а нарочито у сакралној нису се дешавале значајне промене које би се могле кратко карактерисати у прероманско доба, када можемо утврдити одређену само кратку стагнацију и само наизглед варварско прекидање да би прешли од ранохришћанске базилике ка једном новом типу храма којег карактеристише углавном метрум и модул тако да и дужина базилике и ширина њена стоје у сразмери још више о томе налазимо у доба готске архитектуре.

Сликарство[уреди]

Vista-xmag.png За више информација погледајте чланак Романско сликарство

Романско сликарство се инспирише у римској архитектури као и каролиншкој и отонској ренесанси. У сликарству се гаји зидно сликарство, јавља се мотив Христа у мандорли. Прозори се украшавају витражима а у Италији се развија сликарство на плочи. У књижном сликарству употребљава се гваш боја и златна боја- материјал је од пергамента или магареће коже.

Средњовековни уметник полази од идеје и тражи у природи оно што би му помогло и послужило не интересујући се за законе у природи, већ га интересује логика слике и законе у природи јој подређује. Људска фигура нема улогу да фасцинира посматрача већ је дата сведено и у оној мери доречено да би слика била разумљива. Пропорцијски су већи и по хиерархији важности дати су ликови, па и прст који показује јесте већи и пажња треба да буде увучена у језгро догађања. Сликарство се развијало као зидно сликарство или као фреска а ређе као мозаик, а присутно је и књижно осликавање и икона као и таписерије. Не постоје велики културни центри.

Литература[уреди]

Спољашње везе[уреди]

Вики речник
Викиречник има значење речи