Обоа

Из Википедије, слободне енциклопедије
Обоа
Обоа
ит.: oboa
нем.: Oboe, Hoboe
фр.: hautbois
ен.: oboe
ру.: гобой
Скраћеница
Ob.
Породица инструмената
дрвени дувачки инструменти

Обоа, скраћено Ob., дрвени дувачки инструмент са двоструким језичком од трске. На први поглед је најсличнији кларинету, али се на почетном делу цеви налази још кратка метална цевчица у коју је уденут језичак, док је левкасто проширење на крају цеви видно мање него на кларинету. Звук који произилази из двоструког језичка помало је назалан и оштар, а сразмерно и продоран, због чега се обоа каткад назива и труба дрвених музичких инструмената. Међутим, овај инструмент може да звучи и нежно и топло, идилично и дирљиво, а то је и улога која јој се типично додељује у класичној музици. Такође, типична је за њега и мелодика оријенталног призвука (сцена у храму у опери Аида Ђузепеа Вердија), због асоцијације са инструментима сличне врсте (зурле и др.).

Обоа је мелодијски инструмент и у оркестру често има водеће теме, а њен јасан, чујан и интонативно прецизан звук узима се и као меродавна интонација за штимовање оркестра, када се најпре чује обоа према којој се штимују и остали инструменти. Виртуозно-техничке бравуре, које се често додељују кларинету и флаути, обои мање одговарају, а и њен тонски обим је краћи.

Обим обое

Обоа је настала од једне врсте средњовековних шалмаја који су се по Европи ширили под утицајем Арапа у Шпанији почев од VIII века. Напуштање наусника, у који се код тих инструмената, као у чашицу, смештао тршчани језичак означило је битну промену у могућности финијег нијансирања звука и његове изражајности. Обоа је током 19. века усавршена додавањем механизама полуга и поклопаца.

Друге врсте обоа[уреди]

Обоа се јавља у још неколико регистарских варијанти и то као oboa d'amore (нем. Liebeshoboe, фр. hautbois d'amour, ен. oboe d'amore, рус. гобой д'амур) са писаним распоном од b до e3 (f3), и две у слабој употреби, сопран обоа (ит. oboa soprano, нем. piccolo Heckelphon, фр. hautbois soprano, ен. oboe soprano, рус. малый гобой) писаног распона од hes до f3 (звучи малу терцу ниже) и баритон обоа (ит. oboa baritono, нем. Heckelphon, фр. hautbois baritone, ен. oboe baritone, рус. баритоновый гобой) распона од b до e3 (звучи октаву ниже). Ипак, од свих регистарских варијанти, најзначајнији је енглески рог.


Спољашње везе[уреди]