Дрвени дувачки инструменти

Из Википедије, слободне енциклопедије

Овом чланку или једном његовом делу је потребно сређивање. Ово подразумева категоризацију, унутрашње повезивање, разламање текста и слична уређивања, како би се добио квалитетнији чланак.       Погледајте како се мења страна за помоћ, или страну за разговор. Уклоните ову поруку када завршите.

Дрвени дувачки инструменти (ит. Legni, нем. Holzblater, фр. instrument à vent de bois, ен. Wood-winds, рус. духовые инструменты) су група музичких инструмената (познати и као аерофони инструменти од гр. αερο ваздух и φονος звук) код којих се звук производи дувањем, у већини случајева из уста и плућа свирача. Струјање ваздуха покреће на треперење језичке направљене од трске. Они се, иако се данас граде и од дрвета и од метала или комбинације ова два, називају дрвеним јер сви (осим саксофона) потичу од чисто дрвених инструмената. Данас, главни представници ове групе инструмената, који се срећу у класичној музици су:

• пиколо флаута (Piccolo Flauto – Picc.)
• флаута (Flauto – Fl.)
• обоа (Oboa – Ob.)
• енглески рог (Corno inglese – C.i.)
• кларинет (Clarinetto – Cl.)
• бас кларинет (Clarinetto Basso – Cl.B.)
• саксофон (Saxofono – Sax.)
• фагот (Fagotto – Fg.)
• контрафагот (Contrafagotto – Cfg.)

Улога дрвених дувачких инструмената у оркестру је разнолика. Иако у техничком и изражајном погледу немају толико широки распон различитих могућности као гудачки инструменти, ипак се појединачни инструменти, поред карактеристилних боја, одликују и великом покретљивошћу, а и читав велики звучни фонд оркестра у свим регистрима покривен тоновима произведеним на дрвеним дувачима. Могуће их је стога применити у сваком моменту за сваку мелодијску линију у било ком регистру. Ипак, имају, као и лимени дувачи један велики недостатак, а то је физичка ограниченост људским дахом.

Бројни састав дрвених дувача у оркестру зависи од величине оркестра и захтева композитора. Обично се сматра да је у камерним или мањим оркестрима потребан и пожељан једноструки састав, односно по један представник основне регистарске варијанте:

• једноструки састав
  • 1 флаута (Fl.)
  • 1 обоа (Ob.)
  • 1 кларинет (Cl.)
  • 1 фагот (Fg.)

У већим оркестрима, разликују се следећи састави:

• двојни састав
  • 2 Fl.
  • 2 Ob.
  • 2 Cl.
  • 2 Fg.

(каткад се у овом саставу може предвидети да извођач II флауте свира и пиколо флауту (означава се са II Fl. muta in Picc. ), а такође су могуће и II Ob. muta in C.i. (енглески рог), као и II Cl. muta in Cl.B (бас кларинет), што је ређи случај)

• тројни састав (најчешћи састав)
  • 1 Picc.
  • 2 Fl. (ili 3 Fl., при чему III Fl. muta in Picc.)
  • 2 Ob.
  • 1 C.i. (ili 3 Ob., при чему III Ob. muta in C.i.)
  • 2 Cl.
  • 1 Cl.B. (ili 3 Cl., при чему III Cl. muta in Cl.B.)
  • 2 Fg.
  • 1 Cfg. (ili 3 Fg., при чему III Fg. muta in Cfg.)

• четворни састав
  • 1 Picc. (ређе IV Fl.)
  • 3 Fl. (понекад III Fl. muta in Fl. contralto)
  • 3 Ob.
  • 1 C.i.
  • 3 Cl. (III Cl. muta in Cl. in E♭)
  • 1 Cl.B. (ређе IV Cl.)
  • 3 Fg.
  • 1 Cfg. (ређе IV Fg.)