Кларинет
| Кларинет | |
|---|---|
 |
|
| ит.: | clarinetto |
| нем.: | Klarinette |
| фр.: | clarinette |
| ен.: | clarinet |
| ру.: | кларнет |
| Скраћеница | |
| Cl. | |
| Породица инструмената | |
| дрвени дувачки инструменти | |
Кларинет, скраћено Cl., дрвени дувачки инструмент са једноструким (простим) језичком од трске. Почетни део му је усник, кљунастог облика, на чију се равну страну, преко улазног отвора цеви, належе језичак, учвршћен на доњем крају металним обручем са завртњем. Цев има четири дела, који се увлаче један у други, а завршни је левкаст (тзв. корпус) и по ивици опточен металним прстеном. На цеви се налази велики број рупица, од којих се један део покрива јагодицама прстију, а остали поклопцима (тзв. клапнама) које се покрећу сложеним системом полуга. Механизам савременог кларинета је веома усавршен, као и извођачка техника, тако да он спада међу највиртуозније инструменте по лакоћи с којом се могу изводити и крајње брзи и сложени тонски покрети. Распон изводљивих тонова му је доста велики, а сам тон је богат и изражајан, подесан за врло различите музичке карактере. Посебна одлика кларинета је широк распон гласноће – од скоро једва чујног звука до врло продорног, нарочито у високим тоновима. Најдубљи регистар, тзв. шалмајски, веома је особен по тамној и драматичној звучности. С обзиром на све ово, кларинет је међу дувачким инструментима најсвестранији, па му се и у оркестру често додељују истакнуте улоге, солистичка литература је доста богата, налази места у камерним ансамблима, водећи је мелодијски инструмент у дувачким оркестрима, а посебно значајну улогу има у џезу.
Најдаље порекло кларинета сеже до инструмената са тршчаним језичком – у старој Грчкој (аулос), па и раније, у Египту и другде. Савремени кларинет се развио крајем 17. века, усавршавањем једне врсте шалмаја. Већ у 18. веку је (нпр. код Моцарта богато коришћен, а ушао је у класичан оркестарски састав. Технички је усавршен током 19. века, када су га радо користили композитори романтичари.
Кларинет се гради у три основна регистарска облика: B Кларинет (Clarinetto in Si♭) који звучи велику секунду ниже од записаног, A Кларинет (Clarinetto in A) који звучи малу терцу ниже од записаног, и ређе коришћен C Кларинет (Clarinetto in Do) који звучи како је записано.
Садржај |
Друге врсте кларинета [уреди]
| Басетхорн | |
|---|---|
 |
|
| ит.: | clarinetto contralto corno di bassetto clarone |
| нем.: | Bassetthorn |
| фр.: | cor de basset |
| ен.: | bassethorn |
| ру.: | басет-хорн |
| Скраћеница | |
| Cl. Contr. Cor. di bass. Clar. |
|
| Породица инструмената | |
| дрвени дувачки инструменти | |
Осим основна три облика, кларинет се јавља и у облику малих кларинета који се граде у више регистарска облика: in Eb који звучи малу терцу више од написаног, in A♭ који звучи малу сексту више, in F који звучи кварту више и in D♭ који звучи малу секунду више. Сви ови кларинети су чести у проширеној породици кларинета, као што је случај у војним оркестрима, а ређи у класичној музици (ипак, Рихард Штраус у опери Електра тражи следеће кларинете: 1 Cl. in E♭, 4 Cl. in B, 2 Cl. contralti (basethorn), 1 Cl. basso).
Још један облик кларинета је и басетхорна или контралт кларинет (ит. clarinetto contralto, corno di bassetto или clarone, нем. Bassetthorn, фр. cor de basset, ен. bassethorn, рус. басет-хорн) који је ретко у употреби, али се ипак може наћи код Моцарта, Бетовена, Рихарда Штрауса и других.
Ипак, најчешћи регистарски облик кларинета који се налази у класичном оркестру је бас-кларинет.
Види још [уреди]
- Међународна кларинетистичка асоцијација
- Кларинет (часопис)
- КларинетФест
- Кларинет
- Кларинетиста
- Кларинетисти у Србији
- Кларинетска литература у Србији
- Прстореди тонова на кларинету
- Нега и чување кларинета
- Трска за кларинет
- Породица кларинета
- Штимовање кларинета
- Амбажура
Литература [уреди]
- Благојевић, Андрија: Преглед историјског развоја кларинета и литературе за кларинет, Факултет уметности, Звечан, 2010.
- Еберст, Антон: Кларинет и кларинетисти, Форум, Нови Сад, 1963.
- Еберст, Антон: Основна школа за кларинет, Савез музичких друштава и организација Хрватске, Загреб, 1967.
- Лазић, Радивој: Учим кларинет 1 - 4, Завод за уџбенике и наставна средства, Београд, 1998.
- Брун, Бруно: Школа за кларинет 1. и 2. свеска, Просвета, Београд, 1956.
- Брун, Бруно: Школа за кларинет 3. свеска, Удружење музичких педагога Србије, Београд, 1975.
Остала издања [уреди]
- Брун, Бруно: Избор малих комада, Просвета, Београд, 1953.
- Стефановић, Миленко: Лаки комади, Миливој Ивановић, Београд, 1970.
- Еберст, Антон: Концертни албум за кларинет и клавир, Нота, Књажевац, 1975.
- Лазић, Радивој: Ведри дани у музичкој школи, Савез друштава музичких и балетских педагога Србије, Београд, 1996.
- Лазић, Радивој: Распевани кларинет 1 - 4, Завод за уџбенике и наставна средства, Београд, 1997.
- Лазић, Радивој - Перичић, Властимир: Лаки кларинетски дуети 1 и 2, Београд, 1998.
Спољашње везе [уреди]
