Кларинет

Из Википедије, слободне енциклопедије
Кларинет
Кларинет
ит.: clarinetto
нем.: Klarinette
фр.: clarinette
ен.: clarinet
ру.: кларнет
Скраћеница
Cl.
Породица инструмената
дрвени дувачки инструменти

Кларинет, скраћено Cl., дрвени дувачки инструмент са једноструким (простим) језичком од трске. Почетни део му је усник, кљунастог облика, на чију се равну страну, преко улазног отвора цеви, належе језичак, учвршћен на доњем крају металним обручем са завртњем. Цев има четири дела, који се увлаче један у други, а завршни је левкаст (тзв. корпус) и по ивици опточен металним прстеном. На цеви се налази велики број рупица, од којих се један део покрива јагодицама прстију, а остали поклопцима (тзв. клапнама) које се покрећу сложеним системом полуга. Механизам савременог кларинета је веома усавршен, као и извођачка техника, тако да он спада међу највиртуозније инструменте по лакоћи с којом се могу изводити и крајње брзи и сложени тонски покрети. Распон изводљивих тонова му је доста велики, а сам тон је богат и изражајан, подесан за врло различите музичке карактере. Посебна одлика кларинета је широк распон гласноће – од скоро једва чујног звука до врло продорног, нарочито у високим тоновима. Најдубљи регистар, тзв. шалмајски, веома је особен по тамној и драматичној звучности. С обзиром на све ово, кларинет је међу дувачким инструментима најсвестранији, па му се и у оркестру често додељују истакнуте улоге, солистичка литература је доста богата, налази места у камерним ансамблима, водећи је мелодијски инструмент у дувачким оркестрима, а посебно значајну улогу има у џезу.

Писани обим кларинета

Најдаље порекло кларинета сеже до инструмената са тршчаним језичком – у старој Грчкој (аулос), па и раније, у Египту и другде. Савремени кларинет се развио крајем 17. века, усавршавањем једне врсте шалмаја. Већ у 18. веку је (нпр. код Моцарта богато коришћен, а ушао је у класичан оркестарски састав. Технички је усавршен током 19. века, када су га радо користили композитори романтичари.

Кларинет се гради у три основна регистарска облика: B Кларинет (Clarinetto in Si♭) који звучи велику секунду ниже од записаног, A Кларинет (итал. Clarinetto in A) који звучи малу терцу ниже од записаног, и ређе коришћен C Кларинет (итал. Clarinetto in Do) који звучи како је записано.


Друге врсте кларинета[уреди]

Басетхорн
Басетхорн
ит.: clarinetto contralto
corno di bassetto
clarone
нем.: Bassetthorn
фр.: cor de basset
ен.: bassethorn
ру.: басет-хорн
Скраћеница
Cl. Contr.
Cor. di bass.
Clar.
Породица инструмената
дрвени дувачки инструменти

Осим основна три облика, кларинет се јавља и у облику малих кларинета који се граде у више регистарска облика: in Eb који звучи малу терцу више од написаног, in A♭ који звучи малу сексту више, in F који звучи кварту више и in D♭ који звучи малу секунду више. Сви ови кларинети су чести у проширеној породици кларинета, као што је случај у војним оркестрима, а ређи у класичној музици (ипак, Рихард Штраус у опери Електра тражи следеће кларинете: 1 Cl. in E♭, 4 Cl. in B, 2 Cl. contralti (basethorn), 1 Cl. basso).

Још један облик кларинета је и басетхорна или контралт кларинет (ит. clarinetto contralto, corno di bassetto или clarone, нем. Bassetthorn, фр. cor de basset, ен. bassethorn, рус. басет-хорн) који је ретко у употреби, али се ипак може наћи код Моцарта, Бетовена, Рихарда Штрауса и других.

Писани обим басетхорна

Ипак, најчешћи регистарски облик кларинета који се налази у класичном оркестру је бас-кларинет.

Види још[уреди]

Литература[уреди]

Остала издања[уреди]

  • Брун, Бруно: Избор малих комада, Просвета, Београд, 1953.
  • Стефановић, Миленко: Лаки комади, Миливој Ивановић, Београд, 1970.
  • Еберст, Антон: Концертни албум за кларинет и клавир, Нота, Књажевац, 1975.
  • Лазић, Радивој: Ведри дани у музичкој школи, Савез друштава музичких и балетских педагога Србије, Београд, 1996.
  • Лазић, Радивој: Распевани кларинет 1 - 4, Завод за уџбенике и наставна средства, Београд, 1997.
  • Лазић, Радивој - Перичић, Властимир: Лаки кларинетски дуети 1 и 2, Београд, 1998.

Спољашње везе[уреди]

Викиостава
Викимедијина остава има још мултимедијалних датотека везаних за: Кларинет


Инструменталиста
Синоними СвирачИзвођачМузичарСолистаИнтерпретаторУметникРепродуктивни уметникКларинетиста...
Образовање Музичко школство у СрбијиОсновна музичка школaСредња музичка школaМузички факултет
Способности МузикалностМузицирањеИнтерпретацијаФразирањеИмпровизацијаАгогикаТранспозицијаЧитање с листа
Знање Теорије музике НотеЛигатураТачкаПродужење трајања тонаСтупањСтепенПолустепенЦео степенНотна вредностПаузаПауза за више тактоваТактТактицаЈедноставни тактовиСложени тактовиПромена тактоваAlla breveСинкопаНеправилне тонске групеПредтактУзмахХроматска лествицаЕнхармонски тоновиКонсонанцаДисонанцаMетрономске ознакеОзнаке за интерпретацијуАртикулацијаАбревијатурeНотне скраћеницеЦезураРеченицаФразаDa capoDal segnoАкцентУкрасиСолистичка каденца
Познавање КомпозицијаКомпозиторски опусиСтилова у музициМузички инструменти
Музичке пробе, Снимања