Оклопни крсташ

Из Википедије, слободне енциклопедије
Немачки оклопни крсташ СМС Блихер из 1908. г.

Оклопни крсташ је назив за тип ратног брода који се развио крајем XIX века, када је на крстарице стављен оклоп у сврху заштите од непријатељске артиљерије средњег домета. За разлику од заштићене крстарице, оклопни крсташи су имали оклоп на трупу.

Задатак оклопног крсташа био је да се бори с непријатељским крстарицама, односно да самостално оперише по океанима и удаљеним морима.

Први оклопни крсташи су обично имали депласман од 6000-12000 т, односно брзину од 18-20 чв.

Искуства из руско-јапанског рата, гдје су оклопни крсташи играли важну улогу, натјерала је многе морнарице да повећају калибар топова, односно дебљину оклопа.

Но, већ након неколико година оклопни крсташи су постали застарјели с појавом новог типа бојног брода званог дреднот те бојног крсташа. Тада су се престали градити, иако ће у неколико поморских битака Првог свјетског рата играти важну улогу.

Каснијим бојним крсташима је била повећана тежина - од 32.000 до 45.000 тона, а брзина на око 30 чворова. Били су наоружани топовима од 280 до 356 mm.

Спољашње везе[уреди]

Викиостава
Викимедијина остава има још мултимедијалних датотека везаних за: Оклопни крсташ