Олександра Матвијчук

С Википедије, слободне енциклопедије
Олександра Матвијчук
Датум рођења(1983-10-08)8. октобар 1983. (40 год.)
Место рођењаБојарка, Кијевска област, Украјинска ССР, Совјетски Савез
ЗанимањеАдвокат, активиста за људска права

Олександра Вјачеславивна Матвијчук (украјински: Олександра В’ячеславівна Матвійчук; рођена 8. октобра 1983) је украјински адвокат за људска права и лидер цивилног друштва у Кијеву. Она је на челу непрофитне организације Центар за грађанске слободе и борац је за демократске реформе у својој земљи и региону ОЕБС-а.[1]

Едукација[уреди | уреди извор]

Похађала је национални универзитет Кијева "Тарас Шевченко" , где је дипломирала је 2007. године када је стекла диплому мастер студија.

2017. године је постала прва жена која је учествовала у украјинском програму за нове лидере Универзитета Стенфорд у САД.[2][3]

Каријера[уреди | уреди извор]

Олександра је почела да ради за непрофитну организацију Центар за грађанске слободе 2007. године, у години у којој је та организација и основана.

2012. године је постала члан Саветодавног већа при комесару за људска права украјинског националног парламента (верховне раде).

У периоду између Револуције достојанства и инвазије Русије на Украјину 2022. године фокусирала се на документовање ратних злочина током рата у Донбасу. Сусревши се са тадашњим потпредседником Сједињених Држава Џозефом Бајденом 2014. године, она се заложила за већу подршку у санбдевању оружјем како би се окончао рат.[4]

Након руске инвазије на Украјину 2022. године, Олександра се појавила у бројним међународним медијима како би представљала украјинско цивилно друштво, посебно у вези са питањима која се односе на интерно расељена лица и питање ратних злочина, као и друга питања људских права. Према Форин Полиси-ју, залагала се за стварање специјалног 'хибридног суда' који би истраживао питања ратних злочина и кршења људских права. Такође је позвала да се Владимиру Путину и руским војницима суди у специјалном трибуналу за руску инвазију на Украјину, наводећи да би то могло да има ефекат хлађења на „бруталност кршења људских права која руске трупе чине”.[5][6]

Награде[уреди | уреди извор]

  • 2022 – Рајт Лајвлихуд награда
  • 2021 – Кандидат Украјине у Комитету УН против тортуре[7]
  • 2017 – Награда „Украјинска жена од храбрости“ коју је доделила амбасада САД[8]
  • 2016 – Награда "Democracy Defender Award", Парламентарна скупштина ОЕБС-а[9]
  • 2015 – „Sjur Lindebrække Prize for Democracy and Human Rights“, коју додељује норвешка политичка партија десног центра "Хоире".[10]
  • 2007 – Награда Васиљ Стус, Украјински огранак "PEN International"[11]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ „Oleksandra Matviychuk - Ukraine | Coalition for the International Criminal Court”. www.coalitionfortheicc.org. Приступљено 2023-05-31. 
  2. ^ University, © Stanford; Stanford; California 94305. „Ukrainian Emerging Leaders Cohort 2017-18”. fsi.stanford.edu (на језику: енглески). Приступљено 2023-05-31. 
  3. ^ „Oleksandra Matviichuk | CivilMPlus” (на језику: француски). 2018-04-27. Приступљено 2023-05-31. 
  4. ^ „Activist who met Biden in 2014 says ‘Putin war crimes could have been stopped’”. The Independent (на језику: енглески). 2022-03-29. Приступљено 2023-05-31. 
  5. ^ Mackinnon, Robbie Gramer, Amy (2022-06-10). „Ukraine’s ‘Nuremberg Moment’ Amid Flood of Alleged Russian War Crimes”. Foreign Policy (на језику: енглески). Приступљено 2023-05-31. 
  6. ^ Rankin, Jennifer (2023-02-27). „Ukrainian Nobel peace laureate calls for special tribunal to try Putin”. The Guardian (на језику: енглески). ISSN 0261-3077. Приступљено 2023-05-31. 
  7. ^ „18th Meeting of States parties & 2021 elections - Committee against Torture”. OHCHR (на језику: енглески). Приступљено 2023-05-31. 
  8. ^ „Citizens need to hold power to account because ‘even an angel can turn into the devil’ — EUAM Ukraine” (на језику: енглески). 2020-07-02. Приступљено 2023-05-31. 
  9. ^ „Ukrainian Wins Democracy Defender Award”. VOA (на језику: енглески). 2016-03-04. Приступљено 2023-05-31. 
  10. ^ „Awarded for human rights efforts in Ukraine”. Human Rights House Foundation (на језику: енглески). 2015-04-24. Приступљено 2023-05-31. 
  11. ^ „Премія імені Василя Стуса”. PEN Ukraine (на језику: украјински). 2022-10-06. Приступљено 2023-05-31. 
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Олександра_Матвијчук&oldid=26959780”