Осма македонска ударна бригада
| Осма македонска ударна бригада | |
|---|---|
.svg) Југословенска партизанска застава | |
| Постојање | 2. септембар 1944 – мај 1945. |
| Формација | 4 батаљона |
| Јачина | Септембар 1944: 950 војника и официра[1] |
| Део | Народноослободилачке војске Југославије |
| Ангажовање | |
| Одликовања | Орден заслуга за народ |
| Команданти | |
| Командант | Кирил Чаулев |
| Политички комесар | Боро Мокров |
Осма македонска ударна бригада НОВЈ (позната и под именом Велешка бригада) формирана је 2. септембра 1944. године[2] у селу Отиштину код Велеса од људства из Велешког партизанског одреда и нових бораца из велешког краја. Тада је имала четири батаљона са око 950 бораца. До 6. децембра 1944. била је у саставу 42, а потом 41. македонске дивизије НОВЈ.
Борбени пут бригаде[уреди | уреди извор]
До средине октобра водила је тешке борбе против балистичких снага које су обезбеђивале леви бок немачких снага у повлачењу правцем Скопље-Качаник на подручју планине Карлијака, посебно код места Говрлева, Св. Петке, Барова, Грчеца, Крушопека и Нереза.[1]
У другој половини октобра пребацила се на леву обалу Треске и заједно са Шестом македонском бригадом чистила од балиста подручје Суве горе. Нарочито се истакла у борбама за ослобођење Велеса 9. новембра, а затим са Кумановском дивизијом у борбама са заштитницама немачке групе армија „Е“ у Качаничкој клисури.[1]
После ослобођења Македоније, учествовала је с осталим снагама 41. и 42. дивизије и косовско-метохијским јединицама у уништавању балиста и осталих одметничких снага на подручју Гњилана и Скопске Црне горе.[1]
Референце[уреди | уреди извор]
Литература[уреди | уреди извор]
- Војна енциклопедија (књига шеста). Београд 1973. година.
