6. децембар
Из Википедије, слободне енциклопедије
6. децембар (6.12.) је 340. дан године по грегоријанском календару (341. у преступној години). До краја године има још 25 дана.
Садржај |
Догађаји[уреди]
| децембар | ||||||
| П | У | С | Ч | П | С | Н |
| 1 | ||||||
| 2 | 3 | 4 | 5 | 6 | 7 | 8 |
| 9 | 10 | 11 | 12 | 13 | 14 | 15 |
| 16 | 17 | 18 | 19 | 20 | 21 | 22 |
| 23 | 24 | 25 | 26 | 27 | 28 | 29 |
| 30 | 31 | |||||
Викимедијина остава има још мултимедијалних датотека везаних за: 6. децембар
- 1492. — Кристифор Колумбо открио острво Хиспањола, сада подељено између Хаитија и Доминиканске Републике.
- 1507. — Немачки картограф Мартин Валдземилер објавио прву географску карту новог континента, којем је дао назив Америка, према имену италијанског морепловца Америга Веспучија.
- 1768. — Изашло је прво издање енциклопедије „Британика“.
- 1774. — У Аустрији на снагу ступио Едукативни статут Јохана фон Фелбигера, први државни образовни систем у свету.
- 1792. — Вође жирондинаца у Француској револуцији донеле одлуку да изведу на суд краља Луја XVI. Револуционарни суд га потом осудио на смрт и краљ 1793. погубљен на гиљотини.
- 1877. — Амерички проналазач Томас Едисон у Вест Оринџу у Њу Џерсију демонстрирао први звучни снимак, песму „Mary Had a Little Lamb“.
- 1907. — У једној од најтежих несрећа у рудницима САД погинуо 361 рудар у руднику угља „Монона“ у Вирџинији.
- 1916. — Немачке трупе у Првом светском рату ушле у румунску престоницу Букурешт.
- 1917. —
- Фински парламент у Хелсинкију прогласио независност Финске, коју је признала совјетска Русија. Финска је од времена руског цара Александра I губила територије, а после Наполеонових ратова 1809. постала руско велико војводство.
- У судару француског брода „Мон Блан“ натовареног експлозивом, укључујући 5.000 тона тринитротолуола, с белгијским бродом „Имо“, у луци града Халифакс у Канади, погинуло више од 1.500 људи, око 8.000 повређено и велики део града разорен.
- 1921. — Велика Британија потписала мировни споразум са Ирском, према којем је успостављена Ирска Слободна Држава као чланица Британског комонвелта.
- 1938. — Француска и Немачка потписале споразум о неповредивости међусобних граница, који су Немци поништили у Другом светском рату.
- 1941. — II светски рат: У Бици за Москву почела противофанзива Црвене армије против Немаца, који су стигли на 25 километара од Москве. До краја фебруара 1942. немачке трупе померене на 200 километара од Москве.
- 1961. — У конгоанској провинцији Катанга избиле тешке борбе снага Уједињених нација и Катанге.
- 1970. — Пољски лидер Владислав Гомулка и немачки канцелар Вили Брант у Варшави потписали споразум о нормализацији пољско-немачких односа. Брант том приликом на коленима пред спомеником погинулим херојима устанка у Варшавском гету одао пошту жртвама немачког нацизма.
- 1971. — Индија признала Бангладеш, бивши Источни Пакистан, а Пакистан узвратио прекидом дипломатских односа са Индијом.
- 1978. — Шпанци на референдуму изгласали нов Устав, према којем је Шпанија дефинисана као уставна монархија с парламентарном демократијом.
- 1989. -
- Слободан Милошевић на седници Скупштине Србије проглашен за председника Председништва Србије, после референдума на којем је добио 86 одсто гласова.
- У најгорем масовном убиству у историји Канаде убица усмртио 14 студенткиња и ранио још 13 особа на Универзитету у Монтреалу и потом се убио.
- 1991. — почеле са радом Оружане снаге Украјине.
- 1992. — Хинду екстремисти уништили џамију у Ајођи на северу Индије, коју су, како се верује, муслимански освајачи изградили у средњем веку на згаришту великог хинду храма. У једномесечним сукобима хиндуса и муслимана погинуло око 2.000 људи.
- 1997. — Руски транспортни авион „Антонов Ан-124“ који је носио два борбена авиона, срушио се на стамбено насеље близу Иркутска. Погинуло је 85 људи.
- 1999. — Суд Уједињених нација за ратне злочине у Руанди осудио на доживотни затвор Џорџа Рутаганду, лидера наоружаних група Хута, за геноцид почињен 1994. у Руанди.
- 2000. — Београдски центар Института друштвених наука за економска истраживања објавио анализу према којој 60 одсто становника у Србији спада у категорију сиромашних, док је богатих пет одсто.
- 2001. — Услед раскола у тадашњој владајућој коалицији ДОС, председник Скупштине Србије и функционер ДСС-а Драган Маршићанин поднео оставку, а за новог председника изабрана Наташа Мићић, посланик тада владајућег ДОС-а.
Рођења[уреди]
- 1421. — Хенри VI, енглески краљ.
- 1841. — Фредерик Базиј, француски сликар (†1870.)
- 1890. — Александар М. Леко, српски хемичар. (†1982.)
- 1923. — Савка Дабчевић-Кучар хрватска политичарка
- 1978. — Петар Божић, капитен KK Партизан.
- 1982. — Алберто Контадор, шпански професионални бициклиста.
- 1985. — Дулсе Марија, мексичка глумица и певачица.
Смрти[уреди]
- 1988. — Рој Орбисон, звезда америчке поп и кантри музике.
Празници[уреди]
- Српска православна црква данас прославља
- Дан независности у Финској
- Дан оружаних снага Украјине
