Палата Митрополије дабробосанске

Палата Митрополије дабробосанске у Сарајеву, резиденција је митрополита дабробосанских и седиште епархијских управних тела. Налази се у непосредној близини Саборне цркве Рођења Пресвете Богородице у Сарајеву, југоисточно од ње, на углу данашњих улица Штросмајерове и Зелених беретки.

Историјат и архитектура[уреди | уреди извор]

Темељи за Палату митрополије постављени су 20. септембра 1898. године, а грађевина је довршен 1899. године. За њено пројектовање ангажован је архитекта Рудолф Тениз (Rudolf Tönnies).

Палата је резиденцијално-пословна зграда са ликовно-архитектонским решењима фасада у стилу српско-византијске и неороманске архитектуре.

О довршетку изградње објекта и његовом отворењу, забиљежено је следеће:

Лани је на правосл. Малу Госпојину положен и освештан темељ за нову зграду срп.-прав. митрополије у Сарајеву на рогљу Фрање Јосипа и Рудолфове улице одмах поред срп.-правосл. саборне цркве, а ове је јесени нова митрополија са свијем довршена. Овијех дана преселио се је впреосв. г. А. Е. и Митрополит Мандић са својом конзисторијом, у нову митрополију.
Нова је митрополија укусно и по стилу изведено здање на два ката. У приземљу су дућани, у првом кату лијепе просторије за митрополитску канцеларију и репрезентацију, у другом приватне одаје за Митрополита и писарнице за конзисторију, а и на тавану имају неколике одаје, као и у приземљу за чељад. Први кат моловаће се и намјестити доцније, те се впреосв. г. Митрополит засад смјестио у другом кату.
Нова митрополија имаде веома лијепо моловано пошироко стубиште, до којег се долази из тријема у улици Фрање Јосипа, а један засебан излазак води у црквену порту, која ће се доцније изједначити с улицом и добити нову жељезну ограду. Наша слика приказује нам још старе јаблане пред црквом, који су сада ради изравнања улице оборени.
У нову митрополију уведено је електрично освјетљење у све просторије, а наравно и водовод. Све су просторије подесно распорегјене и видне, а из неких је лијеп изглед на Сарајево и на Требевић. Дућани у приземљу издати су под најам и већ заузети.
Нова је митрополија као грађевина најновији украс за само средиште напреднога Сарајева.
— Зграда српско-православне митрополије у Сарајеву, Календар Бошњак, XVIII/1900, Сарајево, Земаљска штампарија, стр. 64.

Национални споменик БиХ[уреди | уреди извор]

Kомисија за очување националних споменика, на седници одржаној од 4. до 11. септембра 2006. године, донела одлуку да се Православна Митрополија са покретним наслеђем прогласи за национални споменик БиХ.^[1]

Покретно наслеђе сачињава:

збирка слика: 14 портрета митрополита, две слике религиозне тематике и једна икона
намјештај: две салонске гарнитуре (укупно 16 предмета), две трпезарије (укупно 25 предмета) и две витрине.