Парк природе Стара Тиса код Бисерног острва
| Парк природе Стара Тиса код Бисерног острва | |
|---|---|
IUCN категорија V (заштићени крајолик/морски пејзаж) | |
 Дворац Гедеона Рахонција на Бисерном острву | |
| Мјесто |  Србија |
| Најближи град | Нови Бечеј |
| Површина | 391 ha |
| Основано | година |
| Управљачко тијело | Србија |
Парк природе Стара Тиса код Бисерног острва налази се у Србији, на територији Војводине у оквиру општина Нови Бечеј, Бечеј и Жабаљ.
Карактеристике[уреди | уреди извор]
Захвата површину од 391 хектара од чега је 6% у режиму заштите II (другог) а остало припада III (трећем) степену заштите. Под заштитом је Републике Србије као значајно природно добро III категорије. Док је по МУЗП класификацији у V категорији за заштиту природе. Меандар Тисе је најдужи у Војводини и износи 24,5 км.[1]
Најзначајнија вредност Парка природе је бели локвањ који је на листи природних реткости Србије. Најзаступљенија је група водених биљака које су по неким ауторима реликтног обележја у овом делу Европе, као што је кроцањ, водено сочива, водени гриз и жабљак. За очување биодиверзитета подручја значајни су зука и жабљак који су према степену угрожености IUCN одређени као критички угрожене врсте и налазе се на прелиминарној Црвеној листи флоре Србије.
Хидрологија[уреди | уреди извор]
Парк природе „Стара Тиса” код Бисерног острва обухвата својом границом у целини један од многобројних пресечених меандара реке Тисе. Стара Тиса дуга је 23.706 m, а дубина корита је просечно 3-4 m. У хидролошком погледу значајну улогу на Стару Тису има река Тиса. Стара Тиса добија воду путем плитке издани, односно подземним притицајем Тиских вода и атмосферским талозима.[2]
Клима[уреди | уреди извор]
Према подацима најближе метеоролшке станице у Бечеју за период 1996-2005. године, средња годишња температура ваздуха износила је је 11,5 °C. Најтоплији месец је јули са средњом месечном температуром 22,1 степена Целзијуса, а најхладнији јануар са -0,3 °C. Доминантан ветар на овом подручју представља југоисточни ветар брзине од око 3 м/с. На основу наведеном, заштићено подручје са окружењем припада умереној климатској зони са наглашеним континенталним особинама.[2]
Биолошке карактеристике[уреди | уреди извор]
Фауна[уреди | уреди извор]
Инсекти, рибе, водоземци и гмизавци[уреди | уреди извор]
Инсекти овог заштићеног подручја предстаљени су групом водених инсеката, односно врста развојем везаних за воду. На овом подручју забележено је 23 врсте риба од којих су посебно значајне заштићене врсте: буцов,сабљарка, гавчица и сом. На подручју Старе Тисе забележено је седам врста водоземаца. У фауни водоземца бројно најзаступљенију компоненту чине три врсте из фамилијe Ranidea: На овом локалитету забележено је и три врсте гмизаваца: барска корњача, ливадски гуштер, белоушка.
Фауна сисара[уреди | уреди извор]
Са највећим бројем врста, као и највећом укупном бројношћу, присутни су глодари (Rodentia). Из групе месоједа (Carnivora), простор око Старе Тисе настањују широко распрострањена лисица, јазавац и ласица. Од папкара, виђа се дивља свиња која се третира као пролазна дивљач, и срна. Током зиме се на овом подручју могу видети импозантне велике скупине ових животиња. Срна, као атрактивна ловна дивљач, представља, уз одговарајуће газдовање, значајан потенцијал ловног туризма овог региона.[2]
Галерија слика[уреди | уреди извор]
-
Парк природе Стара Тиса код Бисерног острва у сумрак -
Панорамски поглед на Бисерно острво -
Бисерно острво 2021.г.
Види још[уреди | уреди извор]
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ Komunalac Becej, Park prirode Stara Tisa kod Bisernog Ostrva Архивирано на сајту Wayback Machine (25. април 2015), Приступљено 22. 7. 2015.
- ^ а б в ЈП Комуналац Бечеј (2001 изд.). Бечеј: ЈП Комуналац Бечеј. ISBN 978-86-88953-00-9.
Литература[уреди | уреди извор]
- Мала енциклопедија Просвета (3 изд.). Београд: Просвета. 1985. ISBN 978-86-07-00001-2.
- Марковић, Јован Ђ. (1990). Енциклопедијски географски лексикон Југославије. Сарајево: Свјетлост. ISBN 978-86-01-02651-3.
