Патријарх бугарски Максим
|
Патријарх бугарски
Максим |
|
Патријарх бугарски Максим |
|
| Основне информације | |
|---|---|
| Помјесна црква | Бугарска православна црква |
| Епархија | Епархија софијска |
| Архијерејски чин | Патријарх |
| Титула | Патријарх бугарски и митрополит софијски |
| Начин обраћања | Његова светост |
| Држава | Бугарска |
| Сједиште | Софија |
| Године службе | 4. јул 1971 — 6. новембар 2012. |
| Претходник | Патријарх Кирил |
| Насљедник | Патријарх Неофит |
| Лични подаци | |
| Световно име | Марин Најденов Минков |
| Датум рођења | 29. октобар 1914. |
| Мјесто рођења | Орешак |
| Држава рођења | Бугарска |
| Датум смрти | 6. новембар 2012. |
| Мјесто смрти | Софија |
| Држава смрти | Бугарска |
Патријарх бугарски Максим (буг. Максим Български; Орешак, 29. октобар 1914 — Софија, 6. новембар 2012) је био патријарх Бугарске православне цркве од 1971. до 2012. године.
Биографија[уреди]
Рођен је 29. октобра 1914. године у месту Орешак као Марин Најденов Минков, отац му се звао Најден Минков Рачев а мајка Пена Борџукова. У родном селу је завшио школу и полугимназију. После тога је постао искушеник у Тројанском манастиру. Завршио је Софијску духовну семинарију, а после тога Богословски факултет на Софијском универзитету.
Замонашио се 1941. године, добио је монашко име Максим и чин јерођакона. Године 1947. добио је титулу архимандрита од доростоло-червенског митрополита Михаила. У периоду од 1947. до 1950. као архимандрит Максим био је протосинђел доростоло-червенске митрополије, а од 1950. до 1955. старешина Бугарског црквеног подворја при Московској патријаршији. У периоду од 1955. до 1960. био је главни секретар Светог синода. На предлог патријарха бугарског Кирила хиротонисан је 30. децембра 1956. године као викарни епископ бранички. Године 1960. изабран је и постављен за ловчанског митрополита. После смрти патријарха Кирила у марту 1971. године, изабран је за патријарха и устоличен 4. јула 1971. године. Његова пуна титула гласи „Његова светост Максим, патријарх бугарски и митрополит софијски“.
Због мишљења да је његов избор за патријарха био под притиском комунистичких власти Тодора Живкова, појавио се 1992. раскол у Бугарској православној цркви и оформљен је алтернативни синод на челу са Пименом (1906-1999) који је 1996. проглашен за алтернативног патријарха. Православни сабор одржан 1998. године у Софији је потврдио да је избор патријарха Максима био канонски и они који су то оспоравали су позвани да се покају.
Умро је у Софији 6. новембра 2012. године, неколико дана после 98. рођендана.
У његовој заоставштини налазио се један ручни сат и половна писаћа машина који су припали Синоду.[1]
Референце[уреди]
- ^ Тестамент патријарха Максима (РТС, 12. новембар 2012), Приступљено 17. 4. 2013.
Спољашње везе[уреди]
- Патријарх бугарски Максим, званична страница Бугарске патријаршије ((bg))
- Преминуо бугарски патријарх Максим („Блиц“, 6. новембар 2012)
- Преставио се у Господу бугарски патријарх Максим (СПЦ, 6. новембар 2012)
| Претходник: Филарет (Панајтов) |
митрополит ловчански 1960 — 1971. |
Наследник: Григорије (Узунов) |
| Претходник: Кирил |
патријарх бугарски 1971 — 2012. |
Наследник: место упражњено |
| Претходник: {{{пре3}}} |
{{{списак3}}} | Наследник: {{{после3}}} |
| Претходник: {{{пре4}}} |
{{{списак4}}} | Наследник: {{{после4}}} |
| Претходник: {{{пре5}}} |
{{{списак5}}} | Наследник: {{{после5}}} |
| Претходник: {{{пре6}}} |
{{{списак6}}} | Наследник: {{{после6}}} |