Краљевина Бугарска

Из Википедије, слободне енциклопедије
Краљевина Бугарска
Царство България
Бугарска
Застава Бугарске Грб Бугарске
Застава Грб
Kingdom of Bulgaria (1914).svg
Положај државе на карти Европе 1914. године
Географија
Континент Европа
Регија Балканско полуострво
Главни град Софија
Површина 110,994 km²
Становништво 7,029,349
Друштво
Званични језици Бугарски
Религија Православље
Валута Лев
Законодавна власт Народно собрање
Владавина
Облик владавине Уставна монархија
Титула владара Краљ Бугарске
Владар Фердинанд I
Други владар Борис III
Трећи владар Симеон II
Историјско доба Нови век
Оснивање 1908.
Престанак 1946.
Догађаји
Претходници и наследници
Претходиле су: Наследиле су:
Flag of Bulgaria.svg Кнежевина Бугарска Народна Република Бугарска Flag of Bulgaria (1946-1948).svg
Портал:Бугарска

Краљевина Бугарска, позната и под именом Бугарско царство[1] (буг. Царство България), је некадашња држава у оквиру историје Бугарске настала 1908. године, када је бугарска држава објавила своју независност. Настала је од Кнежевине Бугарске. Први владар краљевине је био Фердинанд I. Након референдума из 1946. године, краљевина је проглашена „народном републиком“.

Проглашење краљевине[уреди]

Прва савремена бугарска држава формирана је 1878. године као аутономна кнежевина унутар Османског царства. Упркос томе, добар део етничких Бугара остао је изван граница кнежевине, нпр. у аутономној области Источна Румелија и, како се онда Македонце сматрало за Бугаре, у Македонији. Румелија је припојена Бугарској 1885. године.

Дана 5. октобра 1908. године (22. септембра по Јулијанском календару) Фердинанд I је искористио Младотурску револуцију и свађе међу великим силама, те прогласио независну Краљевину Бугарску, а себе краљем Бугарске.

Балкански ратови[уреди]

Фебруара и маја 1912. године, Бугарска је потписала тајне уговоре са Србијом и Грчком о заузимању и деоби Македоније и Тракије, које су дотад биле унутар Османског царства. Савезу се придружила и Црна Гора. Октобра 1912. избио је Први балкански рат у којем је Бугарска заузела целу Тракију, источни део Егејске, Пиринску, мањи део Вардарске Македоније, те територију Енос - Мидија у правцу Истанбула.

Бугарска није била задовољна освојеним подручјем, па је 29. јуна 1913. године објавила рат Србији и Грчкој. Бугарску су ускоро напали и Румунија и Османско царство. Бугарска је поражена, те је велик део Македоније и Тракије морала да препусти Грчкој, Једрене Османлијама, а јужну Добруџу Румунији.

Први светски рат[уреди]

Vista-xmag.png За више информација погледајте чланак Бугарска у Првом светском рату
Територијални обим Бугарске током Првог светског рата 1915-'18.

Бугари су сматрали да их је Русија, њихова традиционална „заштитница“, издала у Балканским ратовима, не пруживши им помоћ. По почетку Првог светског рата 1914, Бугарска је била неутрална, али јој је Немачка обећала границе из Санстефанског споразума. Октобра 1915. године, Бугарска је постала чланица Централних сила.

Иако је бугарска војска уз помоћ Османлија и Аустријанаца углавном побеђивала у борбама против Србије, Грчке и Румуније, међу народом је расло незадовољство због све теже економске ситуације и чињеница да су савезници с Османлијама муслимана, а боре се против православаца Срба, Румуна и Грка. Најпознатији антиратни активиста био је вођа Земљорадничког савеза, Александар Стамболијски, који је због противљења рату, био ухапшен и затворен.

Фебруарска револуција у Русији 1917. године, имала је јак антиратни и антимонархистички одјек и у Бугарској. Јуна 1917, Радославовљева влада је дала оставку, а Стамболијски је пуштен из затвора.

Међуратно раздобље[уреди]

Coat of arms of Bulgaria.svg

Овај чланак је део серије о
историји Бугарске

Ране године
Праисторија у Бугарској
Антика у Бугарској
Средњи век
Бугарска у средњем веку
Прабугари
Покрштавање Бугара
Византијско-бугарски ратови
Прво бугарско царство
Самуилово царство
Друго бугарско царство
Сабор против богумила у Бугарској
Битка код Велбужда
ТрновскаВидинскаДобруџанска
Турско доба
Бугарска у Османском царству
Милојева и Срндакова буна
Бугарска егзархија
Априлски устанак
Руско-турски рат (1877—1878)
Модерно доба
Кнежевина Бугарска
Источна Румелија
Пловдивски преврат
Српско-бугарски рат (1885)
Битка код Сливнице
Илиндански устанак
Крушевска република
Краљевина Бугарска
Балкански ратови
Брегалничка битка
Први светски рат
Други светски рат
Народна Република Бугарска
Данашња Бугарска

Бугарска је из Првог светског рата изашла као поражена земља. Закључењем Споразума у Неију 1919. године, остала је без излаза на Егејско море (припојено Грчкој, Вардарске Македоније (припојено Краљевини Срба, Хрвата и Словенаца) и јужне Добруџе (припојено Румунији). Бугарски владајући кругови били су огорчени губитком Вардарске Македоније и јужне Добруџе сматрајући их интегралним деловима бугарске државе. Политика анексије ових територија остала је идеја водиља бугарске власти кроз цело међуратно раздобље.

На првим послератним изборима 1920. године, победила је Земљораднички савез на челу с Александром Стамболијским. Иако је Стамболијски подупирао неке социјалистичке идеје, био је против комунизма. Марта 1923, Стамблијски је потписао споразум којим је признао границе Бугарске са Југославијом и обећао забрану деловања ВМРО-а. Ово је изазвало нереде, у којима су бугарски националисти убили Стамболијског. Власт је преузела десничарска влада на челу с Александром Цанковим и покрнеула бели терор против чланова Земљорадничког савеза и комуниста. Вођа бугарских комуниста, Георги Димитров, емигрирао је у СССР. Краљ је до 1926. године уверио Цанкова да одступи с власти, након чега је састављена умеренија влада. Велика криза погодила је Бугарску почетком 1930-их, која је и пре тога била у тешком економском стању. Априла 1935, краљ Борис III преузео је читаву власт и владао сам. Забранио је деловање свих опозиционих партија и увео Бугарску у савез са нацистичком Немачком и фашистичком Италијом.

Други светски рат[уреди]

Vista-xmag.png За више информација видети Бугарска у Другом светском рату и Народноослободилачка борба Бугарске

У условима трајања Другог светског рата у Европи, Бугарској је 7. септембра 1940. године враћена јужна Добруџа коју је након Првог светског рата анектирала Румунија. Овај је чин извршен према наређењу Адолфа Хитлера, како би лакше придобио Бугарску на страну сила Осовине.

Бугарска током Другог светског рата.

Влада Богдана Филова је напослетку 1. марта 1941. приступила Тројном пакту, поставши савезницом Немачке, Јапана и Италије. Након тога су немачке снаге ушле у Бугарску како би припремиле инвазију на Југославију и Грчку. После пораза Југославије и Грчке, Бугарској је допуштено да окупира целу грчку Тракију, јужне делове Србије и већи део Вардарске и Егејске Македоније. Бугарска влада је прогласила рат Уједињеном Краљевству и САД-у, али не и Совјетском Савезу због јаког проруског сентимента међу бугарским народом.

Отпор профашистичкој влади Бугарске почео је да се шири тек 1943. године, а био је руковођен углавном од стране комуниста. Све антифашистички расположене групације биле су окупљене у Отаџбинском фронту. До 1944. је било очито да ће силе Осовине бити поражене у рату, те је нова бугарска влада Ивана Багрјанова покушала да ступи у преговоре са Савезницима. Међутим, совјетска Црвена армија је већ у септембру 1944. прешла румунско-бугарску границу. Бугарска влада, у страху да земљу не окупирају Совјети, прогласила је рат Силама Осовине, те је тако на пар дана званично била у ратном стању с обема зараћеним странама. Совјетска армија је 16. септембра ушла у Софију.

Укидање краљевине[уреди]

Отаџбински фронт је сменио владу Багрјанова 9. септембра 1944. и формирао широку владајућу коалицију на челу с Кимоном Георгијевим која је обухватала Социјалдемократску партију и Земљораднички савез. По склапању мировног споразума, Бугарској је дозвољено да задржи Јужну Добруџу, али је морала да се званично одрекне претензија на грчку и југословенску територију.

Бугарски комунисти су испочетка држали низак профил у новој влади, али су постепено били све снажнији. Водећим личностима током колаборације с Немачком 1941-'44. било је суђено, те је већина њих напослетку била осуђена на смртне казне. Септембра 1946, монархија је укинута након одржаног референдума и проглашена је република.[2] Млади краљ Симеон II отишао је у егзил, а власт су преузели Васил Коларов као председник и Георги Димитров као премијер нове Народне Републике Бугарске.

Види још[уреди]

Референце[уреди]

  1. ^ 6FP NoE 4M in Bulgaria - Sofia Info
  2. ^ Голяма енциклопедия България, том 10, Гл. редактор акад. Васил Гюзелев, Българската Академия на науките, Научноинформационен център "Българска енциклопедия", Книгоиздателска къща "Труд", София 2012, 978-954-8104-32-6 (т.10), 978-954-398-165-4 (т. 10)