Краљевина Бугарска

Царство България Краљевина Бугарска Бугарска
Застава Грб
Положај државе на карти Европе 1914. године
Географија
Континент		Европа
Регија		Балканско полуострво
Престоница		Софија
Површина		110,994 km²
Становништво		7,029,349
Друштво
Званични језици		Бугарски
Религија		Православље
Валута		Лев
Законодавна власт		Народно собрање
Владавина
Облик владавине		Уставна монархија
Титула владара		Краљ Бугарске
Историјско доба		Нови век
Оснивање		1908.
Престанак		1946.
Догађаји
Претходници и наследници
Претходиле су:		Наследиле су:
	Кнежевина Бугарска	Народна Република Бугарска
Портал:Бугарска

Краљевина Бугарска (буг. Царство България) је некадашња држава у оквиру историје Бугарске настала 1908. године, када је бугарска држава објавила своју независност. Настала је од Кнежевине Бугарске. Први владар краљевине је био Фердинанд I. Након референдума из 1946. године, краљевина је проглашена „народном републиком“.

Проглашење краљевине

Прва савремена бугарска држава формирана је 1878. године као аутономна кнежевина унутар Османског царства. Упркос томе, добар део етничких Бугара остао је изван граница кнежевине, нпр. у аутономној области Источна Румелија и, како се онда Македонце сматрало за Бугаре, у Македонији. Румелија је припојена Бугарској 1885. године.

Дана 5. октобра 1908. године (22. септембра по Јулијанском календару) Фердинанд I је искористио Младотурску револуцију и свађе међу великим силама, те прогласио независну Краљевину Бугарску, а себе краљем Бугарске.

Балкански ратови

Фебруара и маја 1912. године, Бугарска је потписала тајне уговоре са Србијом и Грчком о заузимању и деоби Македоније и Тракије, које су дотад биле унутар Османског царства. Савезу се придружила и Црна Гора. Октобра 1912. избио је Први балкански рат у којем је Бугарска заузела целу Тракију, источни део Егејске, Пиринску, мањи део Вардарске Македоније, те територију Енос - Мидија у правцу Истанбула.

Бугарска није била задовољна освојеним подручјем, па је 29. јуна 1913. године прогласила рат Србији и Грчкој. Бугарску су ускоро напали и Румунија и Османско царство. Бугарска је поражена, те је велик део Македоније и Тракије морала да препусти Грчкој, Једрене Османлијама, а јужну Добруџу Румунији.

Први светски рат

Бугари су сматрали да их је Русија, њхова традиционална „заштитница“, издала у Балканским ратовима, не пруживши им помоћ. По почетку Првог светског рата 1914, Бугарска је била неутрална, али јој је Немачка обећала границе из Санстефанског споразума. Октобра 1915. године, Бугарска је постала чланица Централних сила.

Иако је бугарска војска уз помоћ Османлија и Аустријанаца углавном побеђивала у борбама против Србије, Грчке и Румуније, међу народом је расло незадовољство због све теже економске ситуације и чињеница да су савезници с Османлијама муслимана, а боре се против православаца Срба, Румуна и Грка. Најпознатији антиратни активиста био је вођа Земљорадничког савеза, Александар Стамболијски, који је због противљења рату, био ухапшен и затворен.

Фебруарска револуција у Русији 1917. године, имала је јак антиратни и антимонархистички одјек и у Бугарској. Јуна 1917, Радославовљева влада је дала оставку, а Стамболијски је пуштен из затвора.

Међуратно раздобље

Овај чланак је део серије о историји Бугарске

Ране године

Праисторија у Бугарској Антика у Бугарској

Средњи век

Бугарска у средњем веку Прабугари Покрштавање Бугара Византијско-бугарски ратови Прво бугарско царство Самуилово царство Друго бугарско царство Сабор против богумила у Бугарској Битка код Велбужда Трновска • Видинска • Добруџанска

Турско доба

Бугарска у Османском царству Милојева и Срндакова буна Бугарска егзархија Априлски устанак Руско-турски рат (1877—1878)

Модерно доба

Кнежевина Бугарска Источна Румелија Пловдивски преврат Српско-бугарски рат (1885) Битка код Сливнице Илиндански устанак Крушевска република Краљевина Бугарска Балкански ратови Брегалничка битка Први светски рат Други светски рат Народна Република Бугарска Данашња Бугарска

Бугарска је из Првог светског рата изашла као поражена земља. Закључењем Споразума у Неију 1919. године, остала је без излаза на Егејско море (припојено Грчкој, Вардарске Македоније (припојено Краљевини Срба, Хрвата и Словенаца) и јужне Добруџе (припојено Румунији). Бугарски владајући кругови били су огорчени губитком Вардарске Македоније и јужне Добруџе сматрајући их интегралним деловима бугарске државе. Политика анексије ових територија остала је идеја водиља бугарске власти кроз цело међуратно раздобље.

На првим послератним изборима 1920. године, победила је Земљораднички савез на челу с Александром Стамболијским. Иако је Стамболијски подупирао неке социјалистичке идеје, био је против комунизма. Марта 1923, Стамблијски је потписао споразум којим је признао границе Бугарске са Југославијом и обећао забрану деловања ВМРО-а. Ово је изазвало нереде, у којима су бугарски националисти убили Стамболијског. Власт је преузела десничарска влада на челу с Александром Цанковим и покрнеула бели терор против чланова Земљорадничког савеза и комуниста. Вођа бугарских комуниста, Георги Димитров, емигрирао је у СССР. Краљ је до 1926. године уверио Цанкова да одступи с власти, након чега је састављена умеренија влада. Велика криза погодила је Бугарску почетком 1930-их, која је и пре тога била у тешком економском стању. Априла 1935, краљ Борис III преузео је читаву власт и владао сам. Забранио је деловање свих опозиционих партија и увео Бугарску у савез са нацистичком Немачком и фашистичком Италијом.

Види још

• Бугарска