Петар Коњевић
| Петар Перо Коњевић | |
|---|---|
 Аксентије Мародић - Петар Коњевић, Галерија Матице српске | |
| Лични подаци | |
| Датум рођења | 22. март 1857. |
| Место рођења | Пожега (Славонска), Аустријско царство |
| Датум смрти | 29. новембар 1882. (25 год.) |
| Место смрти | Пожега (Славонска), Аустроугарска |
Петар Перо Коњевић (Пожега (Славонска), 22. март 1857 — Пожега (Славонска), 29. новембар 1882) био је српски трговац и добротвор.
Биографија[уреди | уреди извор]
Отац Јован био је трговац, мајка Софија (рођ. Стојановић). Перо је од рођења био болешљив и слаб, тако да је морао пркинути школовање у Пожези, што му је јако тешко пало јер је био одличан ђак.[1] Након неког времена кренуо је у немачку школу у Винковцима, у којој је био један од истакнутих ђака, али су га због болести морали вратити у место рођења. Било је потребно две године да се опорави и након тога отишао је у Грац, где је три године марљиво учио у трговачкој школи и заршио је 1873. године, након чега је провео годину дана на пракси у Загребу.[1] Затим је прешао у очеву радњу у Пожеги, и водио ју је од 1880. до смрти.
Недуго зато поново се разболео и за време боловања решио је да све што има завешта свом народу.[1]
Завештао је Матици српској 30.000 форинти у железничким обвезницама. Ово завештање Матица је искористила за покретање едиције „Књиге за народ”. У знак захвалности прва књига у едицији, аутора Илије Вучетића, била је посвећена управо Коњевићу.
Оставио је и прилоге Српској црквеној општини, чији је био перовођа и старатељ, болници и ватрогасном друштву у Пожеги. Говорио је немачки језик. У рукопису је сачуван његов превод са немачког романа Фрањо Деак или пророковање.[2]