22. март
Из Википедије, слободне енциклопедије
22. март (22.03) је 81. дан у години по грегоријанском календару (82. у преступној години). До краја године има још 284 дана.
Садржај |
Догађаји [уреди]
| март | ||||||
| П | У | С | Ч | П | С | Н |
| 1 | 2 | 3 | ||||
| 4 | 5 | 6 | 7 | 8 | 9 | 10 |
| 11 | 12 | 13 | 14 | 15 | 16 | 17 |
| 18 | 19 | 20 | 21 | 22 | 23 | 24 |
| 25 | 26 | 27 | 28 | 29 | 30 | 31 |
Викимедијина остава има још мултимедијалних датотека везаних за: 22. март
- 238. — Гордијан I и његов син Гордијан II проглашени у Картагини за цареве против легитимног римског цара Максимина I Трачанина.
- 1312. — Папа Клемент V укинуо француски монашки витешки ред Темплара, основан у Палестини 1118. ради заштите поклоника Христовог гроба.
- 1622. — Индијанци убили око 350 белих насељеника у Вирџинији. То се сматра првим индијанским масакром над европским колонистима у Северној Америци.
- 1794. — Конгрес САД усвојио закон којим се америчким бродовима забрањује превоз црних робова из Африке у Америку.
- 1848. — Побуњена Венеција прогласила независност од Аустрије.
- 1895. — Пионири филма браћа Огист и Луј Лимијер демонстрирали су у Паризу први пут покретне слике, употребивши целулоидну траку.
- 1904. — У лондонском листу "Дејли илустрејтид Мирор" објављена, на насловној страници, прва новинска фотографија у боји.
- 1917. — САД прве признале привремену владу Александра Керенског, успостављену након Фебруарске револуције којом је свргнута монархија у Русији.
- 1919. — Летом између Париза и Брисела једном у седмици, успостављена је прва авионска међународна линија у свету.
- 1945. — Египат, Ирак, Јордан, Либан и Сирија основали су у Каиру Арапску лигу.
- 1979. — Ирски терористи убили су у Хагу британског амбасадора у Холандији Ричарда Сајкса.
- 1980. — Највиша индијска награда "Драгуљ Индије", уручена је мисионарки Мајци Терези.
- 1983. — Кандидат Лабуристичке партије Хаим Херцог изабран је за председника Израела.
- 1991. — Ирак је ослободио 1.150 Кувајћана заробљених током Заливског рата и затражио да се убрза пуштање на слободу 60.000 заробљених Ирачана.
- 1992. — На другим вишепартијским изборима у Албанији убедљиво је победила Демократска партија, чиме је окончана владавина комуниста и њихових наследника.
- 1996. — Међународни суд за ратне злочине у Хагу оптужио тројицу босанских Муслимана и једног босанског Хрвата за убиства, тортуре и злостављање Срба 1992. у логору Челебићи код Коњица. То су биле прве оптужнице за злочине над Србима почињене током Босанског рата.
- 2001. — САД су донеле одлуку о протеривању око 50 руских дипломата под сумњом да су се бавили шпијунажом. Русија узвратила протеривањем четворице америчких дипломата.
- 2002. — Врховни суд Велике Британије уважио је молбу жене, квадраплегичара и дозволио да се апарати који је одржавају у животу искључе, чиме је по први пут у Енглеској нека особа добила право да умре.
- 2004. — У ракетном нападу израелске војске убијен је духовни вођа и оснивач радикалног палестинског покрета Хамас Шеик Ахмед Јасин, након што је изашао из џамије у Гази. У том нападу погинуло је још седам особа.
- 2006. —
- Југозападну Србију погодио земљотрес јачине 4,5 степени Рихтерове скале. опширније
- Поплаве, клизишта и одрони угрожавају бројна насеља и путеве у Србији. Најтежа је ситуација на подручју Богдања. На територији општине Трстеник проглашено је стање елементарне непогоде. опширније
Рођења [уреди]
- 1459. — Максимилијан I Хабзбуршки, цар Светог римског царства (*1519.)
- 1599. — Антон Ван Дајк, фламански сликар.
- 1876. — Борисав Станковић, српски писац († 1927.)
- 1912. — Карл Малден, амерички глумац.
- 1923. — Марсел Марсо, француски глумац и пантомимичар.
- 1948. — Ендру Лојд Вебер, композитор.
- 1950. — Горан Бреговић, југословенски музичар и композитор.
- 1976. — Рис Видерспун је америчка глумица и филмски продуцент
- 1985. — Мухамед Ал Анбар, фудбалер Саудијске Арабије.
Смрти [уреди]
- 1832. — Јохан Волфганг Гете, немачки писац (* 1749.)
- 2001. — Вилијам Хана, амерички цртач цртаних филмова.
- 2005. — Кензо Танге, јапански архитекта (* 1913.)
