Пећина Снежанка

С Википедије, слободне енциклопедије

Пећина Снежанка налази се на Родопским планинама у Бугарској. Удаљена је пет километара од града Пештера.

Назив[уреди | уреди извор]

Име је добила због снежно белих пећинских облика у дворани. Читава дворана подсећа на бајку о Снежани и седам патуљака до најситнијих детаља па се још назива и „Чаробна дворана” .

Карактеристике[уреди | уреди извор]

Најмања је пећина на територији Бугарске. Дуга је свега 145 метара. Стална годишња температуром у пећини је 9 степени.

Кроз пећину протичу пет подземних језера.

Унутрашњост[уреди | уреди извор]

Богата је пећинским украсима. Обилује сталагмитима, сталактитима и драперијама. Дужина највећег сталактита износи 1,27 метара.

Састоји се од више дворана: Дворана брада, Велика дворана, Концертни хол и Чаробна дворане.

  • Чаробна дворана име је добила због сталактита који при сваком додиру производе другачији звук. Прекривена је снежно белим кристалима.
  • Дворана брада налази се одмах након проласка кроз Чаробну дворану. Са таваница се спушта снажно корење букви старих преко стотину година. Корење вири кроз мермерне стене пећине и подсећају на „тамносмеђе браде”.

У средишту пећине налазе се округла огњишта која потичу из раног гвозденог доба. Око огњишта пронађени су предмети за домаћинство и животињске кости. [1]

Историја[уреди | уреди извор]

Настала је пре више од три милиона година. Формира је Новомахленска река.

Пећину су открила три спелеолога 3. јануара 1961. године.

Постоје галерије које још увек нису довољно истражене.

Туристички значај[уреди | уреди извор]

Прилаз пећини је уређен а сама пећина добро је осветљена.

Увршћена је на листи 100 Националних туристичких објеката.

Референце[уреди | уреди извор]