Покахонтас

Из Википедије, слободне енциклопедије
Disambig.svg
Уколико сте тражили градић у Вирџинији, погледајте чланак Покахонтас (Вирџинија).
Покахонтас

Pocahontas001.jpg
Портрет Покахонтас из 18. века

Датум рођења: 1595.
Датум смрти: 21. март 1617.
Место смрти: Грејвсенд (Енглеска)

Покахонтас (1595 - 21. март 1617) је била индијанска принцеза. Право име јој је било Матоака што на језику њеног народа значи мала чигра. Ушла у историју захваљујући томе што је ризикујући свој живот 1609. спасла живот енглеског капетана Џона Смита. Рођена је 1595. у племену Поухатан Алгонкин Индијанаца, које је живело на простору данашње Вирџиније. Када је имала 13 година срела је капетана Џона Смита који као енглески колонизатор убрзо бива заробљен у рату који су Индијанци водили против белаца. Када је дошао тренутак да буде погубљен, спустивши главу на његове руке спасла га је сигурне смрти. Љубав измеђи њих двоје је кратко трајала јер се 27-годишњи капетан Смит морао вратити у Енглеску где су га чекали жена и син. 1614. Покахонтас је отео бродом Семјуел Аргал и држао као таоца док не буде ослобођен и последњи енглески колонизатор. За време путовања бродом у њу се заљубљује члан експедиције Џон Ролф (први донео дуван у Европу) са којим склапа брак у Џејмстауну 1614. и изненада се разболела 1617. и умрла у 22. години, сахрањена у Енглеској, где је последњи пут видела Џона Смита. Била је инспирација многих сликара, сценарија за филмове итд.

Живот Покахонтас[уреди]

О најранијем животу Покахонтас се релативно мало зна, укључујући тачан датум њеног рођења. Њена мајка је била једна од многих супруга поглавице Wahunsunacockа, који је владао племеном Поухатан и истоименом конфедерацијом подложних племена. Након што је родила кћер напустила је Powhatanovo домаћинство, што је био тадашњи обичај међу Поухатанима.[1]

Године 1607, када је Покахонтас имала 10 или 12 година, Енглеска је на обалама Виргиније почела градити колонију звану Џејмстаун. Један од људи укључених у тај пројекат био је капетан Џон Смит. Њега су заробили ловци из племена Поухатан те га довели у насеље Werowocomoco, које је тада било једно од седишта конфедерације. Тамо је Смит, у складу с обичајима, требало да буде погубљен. У последњем тренутку пре погубљења се на његово тело као живи штит бацила Покахонтас те му тако спасила живот. Њен отац је тада одлучио не само Смиту поштедети живот, него га пустити да се врати у своје насеље.

Мотиви и права природа овог догађаја нису познати, а с обзиром да једини запис потиче од самог Смита, од 1860-их се међу историчарима јављају сумње да се он уистину догодио.

У сваком случају, Покахонтас и Смит су постали добри пријатељи, а то је пријатељство побољшало односе између саме колоније и племена, те омогућило Џејмстауну да се одржи у тешким условима оскудице. Сама Покахонтас је радо долазила у Џејмстаун да се игра с тамошњим дечацима.

Касније је Покахонтас отишла живети код племена Patawomec, који су били вазали Поухатана и имали територија око реке Потомак. У марту 1613. ју је Japazaws, поглавица Patawomeca, заробио и предао енглеским колонистима из Џејмстауна како би се преко ње откупили два Енглеза заробљена од стране Поухатана. Поухатани су пристали вратити Енглезе, али не и њихово оружје, те су се обе стране припремале за рат. Сама Покахонтас је одведена у Хенрикус у данашњем округу Честерфилд. Тамо ју је свештеник Александар Витакер подучавао енглеском језику и хришћанску науку, а после је и крштена те добила име Ребека.

Након што су у марту 1614. отпочели оружани сукоби између колониста и Поухатана, код насеља Матцхот су одржани преговори приликом којих су Енглези покушали испословати мир предајом Покахонтас. Међутим, тада је Покахонтас рекла поглавицама Поухатана како је увређена тиме што ју је отац држао мање вредном од заплењеног енглеског оружја, те рекла како више воли живети међу Енглезима.

За време боравка у Хенрикусу, у Покахонтас се заљубио Џон Ролф, успешни узгајивач дувана чија је супруга недавно била умрла. Ролф је од гувернера тражио дозволу да се ожени за њу, а кад ју је добио, пар се венчао 5.4. 1614. Њихово прво и једино дете - син Томас - родио се 30.1. 1615.

Брак између Ролфа и Покахонтас је придонео смиривању тензија између колониста и домородаца, а нешто касније су власти колоније дошли на идеју да Покахонтас искористе како би привукли нове колонисте. Због тога су Ролф, она и још 11 припадника племена Powhatan 1616. отпутовали у Енглеску. Тамо су изазвали велику сензацију међу јавношћу, а једном приликом су доведени на двор краља Џејмса I. Тамо се срела и с Џоном Смитом, за кога је погрешно веровала да је био страдао у бродолому неколико година раније.

У марту 1617. су се Ролф и Покахонтас укрцали на брод који их је требао вратити у Вирџинију. Међутим, Покахонтас се због болести искрцала у Гравесенду. Тамо је и умрла и покопана, а место данас обележава споменик.

Потомство Покахонтас[уреди]

Покахонтас је имала само једног сина, а преко ње само једну унуку - Џејн Ролф - која је пак родила Џона Болинга, угледног војника и политичара који је дошао у сродство с многим другим угледним породицама - тзв. Првим породицама Вирџиније. Захваљујући томе, велики број познати и угледних личности вуче порекло од Покахонтас, од којих је најпознатија Идит Вилсон, супруга председника Вилсон.

Неки извори тврде да и породица Буш, укључујући председнике Џорџа Буша Старијег и Џорџа Буша Млађег, потиче од Покахонтас, али се већина генеаолога с тиме не слаже.

Покахонтас у популарној култури[уреди]

Релативно кратак живот Покахонтас је постао предметом бројних књижевних дела, при чему су се на оскудне историјске податке надовезивали митови и легенде које су често имале различити идеолошки садржај.

Најпопуларнији мотив тих дела је наводна љубавна веза између Покахонтас и Џона Смита, кога је „индијанска принцеза“ спасила од смрти због тога што се заљубила. Та иста легенда њену смрт тумачи сломљеним срцем након сусрета са Смитом у Енглеској, односно спознајом да се удала и родила дете погрешном човеку.

У 18. и 19. веку је, пак, легенда о Покахонтас уз своју романтичну, добила и политичке и верске конотације. Тако су хришћански фундаменталисти њено пријатељство с колонистима- који је, по њиховом тумачењу омогућио опстанак Џејмстауна - те каснији прелаз на хришћанство схватали као инструмент Божје воље која је белим англосаксонским протестанским насељеницима дала право да управљају северноамеричким континентом. Амерички националисти су је, пак, сматрали својеврсном прамајком америчке нације.

Крајем 20. века, поготово захваљујући покрету политички коректног деконструирања историје и историјских митова, прича о Покахонтас добија другачије тумачење, односно она се приказује као недужно дете природе коју су искористили брутални и бескрупулозни досељеници у циљу отимања земље Индијанцима. Тај став је можда најкарактеристичнији за Дизни анимирани филм Покахонтас из 1995. године.

Филм Нови свет Теренса Малика из 2005. године је, пак, биографију Покахонтас покушао драматизирати искључиво на темељу историјских података.

Види још[уреди]

Спољашње везе[уреди]


Извори[уреди]

  1. ^ http://forum.arheo-amateri.rs/ приступљено 19.3.2014. године