Вудро Вилсон
| Вудро Вилсон | |
Вудро Вилсон |
|
| Биографија | |
|---|---|
| Датум рођења | 28. децембар 1856. |
| Место рођења | Стонтон (САД) |
| Датум смрти | 3. фебруар 1924. |
| Место смрти | Вашингтон (САД) |
| Држављанство | |
| Мандат(и) | |
| председник САД | |
| 4. март 1913. — 3. март 1921. | |
| Претходник | Вилијам Х. Тафт |
| Наследник | Ворен Г. Хардинг |
| уреди |
|
Томас Вудро Вилсон (енгл. Thomas Woodrow Wilson; 28. децембар 1856 — 3. фебруар 1924.) је био 28. председник Сједињених Америчких Држава. Био је председник САД од 4. марта 1913. до 3. марта 1921, за време трајања Првог светског рата. Био је добитник Нобелове награде за мир али и ватрени расиста.
Рана младост, образовање и породица[уреди]
Томас Вудро Вилсон је рођен у Стонтону, Вирџинија 1856. као треће од четворо деце свештеника др. Џозефа Раглса Вилсона и Џенет Вудро. Порекло му је шкотско-ирско, родитељи његових родитеља су имигрирали у САД из околине Страбана, округ Тајрон, у данашњој Северној Ирској. Већ део свог детињства, све до 14. године, Вилсон је провео у Огасти, Џорџија, где је његов отац био свештеник Прве презвитеријанске цркве. Живео је и у Колумбији, главном граду државе Јужне Каролине од 1870. до 1874, где му је отац био професор на Презвитеријанској богословији. Вилсонови родитељи су пореклом били из Охаја, где му је деда био аболициониста, а ујаци су му били републиканци. Његови родитељи селе се на југ 1851. и почињу отворено подржавати Конфедерацију. Држали су робове и организовали недељну школу за њих. Старали су се о рањеним војницима у својој цркви. Отац му је служио као армијски капелан и био је оснивач, а од 1861. до 1898. и вођа Јужњачке презвитеријанске цркве.
Вудро Вилсон је имао потешкоћа у читању, што је можда било узроковано дислексијом, али је успео да стекне академско образовање захваљујући одлучности и самодисциплини. Школу је похађао код куће, а провео је годину дана на Давидсон колеџу пре него што је прешао на Принстон и дипломирао 1879. Након тога је студирао право на Универзитету у Вирџинији и кратко се бавио правом у Атланти. Звање доктора политичких наука стекао је 1886. на новооснованом Универзитету Џон Хопкинс одбранивши дисертацију Конгресна влада.
Спољашње везе[уреди]
1901. Анри Динан и Фредерик Паси | 1902. Ели Дикомен и Шарл Албер Гоба | 1903. Вилијам Рандал Кример | 1904. Институт за међународно право | 1905. Берта фон Сутнер | 1906. Теодор Рузвелт | 1907. Ернесто Теодоро Монета и Луј Рено | 1908. Клас Понтус Арнолдсон и Фредрик Бајер | 1909. Огист Бернер и Пол де Констан
1910. Стална међународна мировна канцеларија | 1911. Тобијас Асер и Алфред Фрид | 1912. Елиху Рут | 1917. Црвени крст | 1919. Вудро Вилсон
1920. Леон Буржоа | 1921. Јалмар Брантинг и Кристијан Ланге | 1922. Фритјоф Нансен | 1925. Остин Чејмберлен и Чарлс Доз | 1926. Аристид Бријан и Густав Штреземан | 1927. Фердинанд Буисон и Лудвиг Квиде | 1929. Франк Келог
1930. Ларс Седерблом | 1931. Џејн Адамс и Николас Батлер | 1933. Норман Ејнџел | 1934. Артур Хендерсон | 1936. Карл фон Осјецки | 1937. Роберт Сесил | 1938. Нансенов међународни уред за избеглице
1944. Црвени крст | 1945. Кордел Хал | 1946. Емили Грин Болч и Џон Мот | 1947. Амерички комитет пријатељских услуга | 1949. Џон Бојд Ор
1950. Ралф Банч | 1951. Леон Жуо | 1952. Алберт Швајцер | 1953. Џорџ Катлет Маршал | 1954. Висок комесаријат УН за избеглице | 1957. Лестер Боулс Пирсон | 1958. Жорж Пир | 1959. Филип Ноел-Бејкер
1960. Алберт Лутули | 1961. Даг Хамаршелд | 1962. Лајнус Карл Полинг | 1963. Црвени крст | 1964. Мартин Лутер Кинг | 1965. УНИЦЕФ | 1968. Рене Касен | 1969. МРО
1970. Норман Борлог | 1971. Вили Брант | 1973. Хенри Кисинџер | 1974. Шон МекБрајд и Еисаку Сато | 1975. Андреј Дмитријевич Сахаров | 1976. Бети Вилијамс и Марејд Кориган | 1977. Амнести интернешонал | 1978. Анвар ел Садат и Менахем Бегин | 1979. Мајка Тереза
1980. Адолфо Перез Ескивел | 1981. Канцеларија ВК за избеглице УН | 1982. Алва Мирдал и Алфонсо Роблес | 1983. Лех Валенса | 1984. Дезмонд Туту | 1985. МГФПНР | 1986. Ели Визел | 1987. Оскар Аријас Санчез | 1988. МСУН | 1989. Тензин Гјатсо
1990. Михаил Горбачов | 1991. Аунг Сан Су Ћи | 1992. Ригоберта Менчу Тум | 1993. Нелсон Мандела и Фредерик де Клерк | 1994. Јасер Арафат, Шимон Перес и Јицак Рабин | 1995. Џозеф Ротблат и ПКНСП | 1996. Карлос Бело и Жозе Рамос Орта| 1997. МПЗМ и Џоди Вилијамс | 1998. Џон Хјум и Дејвид Тримбл | 1999. Међународна хуманитарна организација „Лекари без граница“
2000. Ким Дае-Јунг | 2001. Организација уједињених нација и Кофи Анан | 2002. Џими Картер | 2003. Ширин Ебади | 2004. Вангари Матаи | 2005. МАНЕ и Мухамед Ел Барадеј | 2006. Мухамед Јонус и банка Грамен | 2007. МПКП и Ал Гор | 2008. Марти Ахтисари | 2009. Барак Обама
2010. Љу Сјаобо | 2011. Елен Џонсон Серлиф, Лејма Гбови и Тавакул Карман | 2012. Европска унија