Портал:Европа/Изабрани фебруар 2013.

С Википедије, слободне енциклопедије
Централни Пиринеји
Централни Пиринеји

Пиринеји (француски: Pyrénées; шпански: Pirineos; окситански: Pirenèus или Pirenèas; каталонски Pirineus; арагонски: Perinés; баскијски: Pirinioak) су планински венац на југозападу Европе који чини природну границу између Француске и Шпаније. Они одвајају Пиринејско полуострво од Француске, а простиру се око 430 km од Баскијског залива на Атлантском океану до рта Кап д Кре на Средоземном мору.

Већим делом главни гребен чини француско-шпанску границу, са кнежевином Андором између њих. Највећи изузетак од овог правила је долина Вал д'Аран, која припада Шпанији иако лежи на северној страни гребена. Друга мања орографска одступања укључују водопад Сердањ и шпанску енклаву – град Љивија.

Пиринеји су део следећих француских департмана, од истока на запад: Pyrénées-Orientales, Aude, Ariège, Haute-Garonne, Hautes-Pyrénées, и Pyrénées-Atlantiques.

Пиринеји су такође део следећих шпанских провинција: Girona, Barcelona, Lleida, Huesca, Zaragoza, Navarre, и Guipúzcoa. Коначно, Пиринеји су део независне кнежевине Андоре.