Портал:Европа/Изабрани
Изабрани чланци [уреди извор]
Јануар[уреди извор]
Санкт Мориц (нем. Sankt-Moritz, романш: San Murezzan, итал. San Maurizio) је град и туристичко место у источној Швајцарској. Санкт Мориц припада кантону Граубинден, где је једно од највећих насеља.
Санкт Мориц је светски чувено излетиште и зимовалиште у Енгадинској долини у источној Швајцарској, где се окупља светски "џет-сет".
Санкт Мориц је јединствен и по томе што је највиши град у Европи - налази се на надморској висини од 1.822 метра.
Град Санкт Мориц се налази у источном делу Швајцарске. Од главног града државе, Берна, Давос је удаљен око 330 км источно, док је од седишта кантона, Хура, на 85 км југоисточно.
Фебруар[уреди извор]
Пиринеји (француски: Pyrénées; шпански: Pirineos; окситански: Pirenèus или Pirenèas; каталонски Pirineus; арагонски: Perinés; баскијски: Pirinioak) су планински венац на југозападу Европе који чини природну границу између Француске и Шпаније. Они одвајају Пиринејско полуострво од Француске, а простиру се око 430 km од Баскијског залива на Атлантском океану до рта Кап д Кре на Средоземном мору.
Већим делом главни гребен чини француско-шпанску границу, са кнежевином Андором између њих. Највећи изузетак од овог правила је долина Вал д'Аран, која припада Шпанији иако лежи на северној страни гребена. Друга мања орографска одступања укључују водопад Сердањ и шпанску енклаву – град Љивија.
Пиринеји су део следећих француских департмана, од истока на запад: Pyrénées-Orientales, Aude, Ariège, Haute-Garonne, Hautes-Pyrénées, и Pyrénées-Atlantiques.
Пиринеји су такође део следећих шпанских провинција: Girona, Barcelona, Lleida, Huesca, Zaragoza, Navarre, и Guipúzcoa. Коначно, Пиринеји су део независне кнежевине Андоре.
Март[уреди извор]
Версајски дворац (франц. Château de Versailles, Palais et parc de Versailles) је била резиденција француских краљева Луја XIV, Луја XV и Луја XVI. Смештена је на 11 хектара код града Версаја југозападно од Париза, и окружена са 815 хектара паркова. Овај дворац-споменик је чувен у свету по својој лепоти, као и по значајним догађајима који су се ту одиграли. Краљеви су са својим дворјанима били становници дворца од 1682. до 1789, са изузетком неколико година у периоду регентства Филипа, војводе Орленског (1715-1723). Версај је постао симбол врхунца француске монархије.
Дворац Версај је настао као ловачки дворац Луја XIII, који су од 1661. значајно доградиле архитекте Луја XIV: Луј ле Во, Франсоа Дорбеј, Жил Арден-Мансар и Робер де Кот. Унутрашњу декорацију је дизајнирао Шарл Лебрен, а паркове Андре ле Нотр. Тако је настао по многима најлепши од свих двораца Европе. Унутар зидина Версаја живело је око 6.000 људи, а дворац украшавају многобројне фонтане и предивно зеленило. У дворцу се налази и знаменити стони астрономски сат. Важна дворана је Галерија огледала у којој је 1919. године потписан Версајски уговор и тако окончан Први светски рат. Версај престаје бити краљевска резиденција 1789. године након Француске револуције.
Април[уреди извор]
Река Мура је међународна река која тече кроз Аустрију, Словенију, Хрватску и Мађарску. Уједно је и најсевернија хрватска река, северна природна граница Међимурја према Словенији и Мађарској. Извире у Аустрији (Високе Туре), а до Хрватске долази током кроз Аустрију, Словенију и Мађарску (погранична река). Највећа је притока реке Драве, и то лева. У Драву се улива између Доње Дубраве у Међимурју и Леграда у Подравини, на локацији Велики Пажут која је заштићена као посебни зоолошки резерват.
Крајолик реке Муре у Међимурју је заштићен као значајан, и то уредбом Међимурске жупаније дана 18. априла 2001. године. Тај се датум обележава и као „Међимурски дан реке Муре“ у организацији удружења ZEO Nobilis. У националној перцепцији, река Мура се не доживљава као већа и значајна, али редовне годишње поплаве о којима се извештава на националној телевизији ипак доказују да је реч о великој реци (просечне ширине 150-250 метара) велике водности и утицаја на околни простор.
Мај[уреди извор]
Румунија је држава у југоисточној, делимично у средњој Европи. На истоку излази на Црно море, а граничи се на југу са Бугарском, на југозападу са Србијом, на северозападу са Мађарском, на северу са Украјином и на североистоку са Молдавијом. Површина Румуније износи 238.391 km². По површини она је 78. држава у свету. Према попису из 2011. године Румунија је имала 19.599.506 становника. Главни и највећи град Румуније је Букурешт, а остали већи градови су Брашов, Темишвар, Клуж, Констанца, Крајова и Јаши.
Модерна Румунија је настала као персонална унија уједињењем кнежевина Молдавије и Влашке за време кнеза Александра Јон Кузе 1859. После Берлинског конгреса 1878. добила је независност од Османског царства. После Првог светског рата Трансилванија, Буковина и Бесарабија су се ујединиле са Румунијом. После Другог светског рата, делове Румуније (што грубо одговарају данашњој Републици Молдавији) је окупирао Совјетски Савез, а Румунија је постала социјалистичка република и чланица Варшавског пакта. После револуције 1989. Румунија је постала парламентарна република.
Румунија је члан НАТО савеза и Европске уније.
Јун[уреди извор]
Штутгарт (њем. Stuttgart) је главни град њемачке покрајине Баден-Виртемберг. Са око 593.000 становника, Штутгарт је највећи град те покрајине и шести по величини у Њемачкој, после Дортмунда и Есена. Овај град је с покрајинским парламентом, сједиштем владе Баден-Виртемберга као и другим покрајинским институцијма, политички центар те покрајине. Најближи већи градови су Франкфурт (око 204 km сјеверозападно) и Минхен (око 220 km југоисточно од Штутгарта).
Штутгарт је сједиште владе штутгартског региона (са 2.666.849 становника) као и покрајинске виртенбершке евангелистичке и римокатоличке бискупије (Бискупија Ротенбург-Штутгарт).
У другим језицима и дијалектима, име града се изговара другачије; „Штокарда“ на италијанском, „Ештугарда“ на португалском, „Штутгарто“ на есперанту. На баварском дијалекту се изговара „Штугарт“, на домаћем швапском дијалекту име града се изговара „Шдургерт“, док мјештани за свој град кажу „Штургерт“. Штутгарт је настао од речи stutte што значи кобила.
Град је био један од домаћина свјетског првенства у фудбалу 2006. године.
Јул[уреди извор]
Портал:Европа/Изабрани јул 2013.
Август[уреди извор]
Портал:Европа/Изабрани август 2013.
Септембар[уреди извор]
Јадранско море или Јадран је део Средоземног мора (Медитерана) и налази се између Апенинског полуострва (Италија) и Балканског полуострва. Од Јонског мора дели га Отрантски мореуз (Отранска врата).
Име Јадранског мора постоји још од античких времена; на латинском се звало Mare Hadriaticum. На модерним језицима, зове се и Mare Adriatico на италијанском, Adriatisches Мeer на немачком, Jadransko morje на словеначком, Jadransko more на хрватском, Јадранско море на српском и Deti Adriatik на албанском,
Име је добило по граду Адрији (или Hadria), и тако се звао само северни део данашњег Јадранског мора, али је временом цео залив Средоземља добио име „Јадранско море“. У средњем веку Балкански Словени су Јадранско море називали Сиње море.
Октобар[уреди извор]
Гернзи (енгл. Bailiwick of Guernsey, франц. Bailliage de Guernesey) је британски крунски посед између обале Француске и Енглеске, у Ламаншу. Заједно са Џерзијем сачињавају групу Каналских острва.
Гернзи није део Уједињеног Краљевства, нити Европске уније, али је директно под суверенитетом Британске круне којег представља генерални гувернер на острву. Гернзијем непосредно руководи „бејлиф“ (Bailiff), што је средњовековни облик владавине у Француској, и он председава парламентом и судом.
Поред острва Гернзи, административно припадају и околна острва: Олдерни, Сарк, Херм; као и ненасељена острва: Бреку • Беру • Ортак • Каскетси • Жету • Лиху • Кревишон • Уме. На острвима живи 65.228 становника (2005).
Новембар[уреди извор]
Портал:Европа/Изабрани новембар 2013.