Портал:Сједињене Америчке Државе/Чланак месеца 10 2015
Калифорнија (енгл. California) савезна је држава на западној обали САД. По површини је на трећем а по броју становника на првом месту међу савезним државама САД. Граничи се са савезним државама Орегоном на северу, Невадом на истоку, Аризоном на југоистоку, и мексичком савезним државом Доњом Калифорнијом на југу. Протеже се око 1.300 км у правцу север-југ и око 400 км у правцу исток-запад. На међусобној удаљености од 137 километара налазе се Маунт Витни и Долина смрти, највиша и најнижа тачка међу 48 континенталних савезних држава САД. После Аљаске и Флориде, Калифорнија има трећу по дужини обалу у САД.
Сакраменто је главни град државе од 1854. године. Подручје данашње Калифорније првобитно су настањивала индијанска племена. Први Европљани на овом подручју били су Шпанци. Хуан Кабриљо је током 1542. и 1543. допловио до обале Калифорније и прогласио је шпанском територијом. Хуниперо Сера је 1769. основао прву мисију на подручју данашњег Сан Дијега. У то време ово подручје се звало Горња Калифорнија (шп. Alta California) и било је део Вицекраљевства Нова Шпанија. Након што се Мексико изборио за независност од Шпаније 1821. Горња Калифорнија је постала део Мексичког царства, да би након Мексичко-америчког рата 1848. постала део САД. Савезна држава САД је постала 9. септембра 1850, као 31. чланица.
Откриће злата у Калифорнији 1848. подстакло је Златну грозницу и огромне друштвене и демографске промена, праћене великим миграцијама становништва са истока земље и наглим привредним успоном.
Разноврсни рељеф карактерише Калифорнију. На истоку су планине Сијера Невада, на западу је обала Тихог океана, на северозападу су шуме секвоје, док је на југоистоку пустиња Мохаве. Земљотреси су чести због положаја државе дуж Пацифичког ватреног појаса. Око 37.000 земљотреса се забележи сваке године, али већином су слабог интензитета. Ипак, Калифорнија су погађали озбиљни земљотреси, а најразорнији су били у Сан Франциску 1906. и 1989. и у Лос Анђелесу 1994.