Патријархат

Патријархат је социјална организација живота људи заснована на стриктном поштовању традиције у којој највишу власт и највеће поштовање има отац, а у модерно време мушкарац уопштено, док жена има подређену улогу. Патријархат се одликује строгом хијерархијом, која се заснива на два принципа: жене су подређене мушкарцима, а млађи мушкарци су подређени старијим.

Три објашњења патријархата

Традиционални патријархат - односи који се темеље на моћи и очинску власт. Очинска власт у грађанском друштву постаје метафора за владара којем се покоравају поданици. У грађанском друштву владар је закон. Као један од начина постанка политичког друштва види у удруживању великог броја патријархалних породица.

Класични патријархат - теорија политичког права и политичке покорности; синови се рађају потчињени очевима, а тиме и политички потчињени. Политичка је моћ очинска, а произлази из очеве прокреативне моћи. Политичко се право сматрало природним. Моћ оца је патернална. У друштвеном смислу прокреација се моногенетски сматра посљедицом прокреативне снаге очевог сјемена. Неки елементи тога присутни су и данас.

Модерни патријархат - братски, уговорни и структурира капиталистичко грађанско друштво. Темељи се на братству као категорији коју не повезује сродство, него чињеница да је неко мушкарац и односи се на јавну сферу. Већина теоретичара уговора сматра да је породица природна институција и да очева власт произлази из његове прокреативне моћи, иако се може темељити и на пристанку. Хобс насупрот томе тврди да је породица „вјештачка“ институција, па је очево право у складу с тим конвенционалне, уговорне природе те почива на сили. Још једно нагађање о поријеклу патријархата говори да је у почетку друштвеног постанка друштвени живот био уређен према мајчинском праву (матријархат), а сродство се гледало матрилинијски. Полни промискуитет онемогућавао је утврђивање очинства.

Настанак патријархата

Предпатријахална друштва

Налази указују да су у најмлађем добу, око 7000 година п. н. е., на подручју данашње Европе и Мале Азије живјеле веома развијене културе, које су његовале пољопривреду. У то доба жене су играле важну улогу - економски као раднице, духовно као свештенице, те је њихова друштвена улога била наглашена. Родбинске везе су се ослањале на матријархат, дакле кћерке су насљеђивале своје мајке. Мушкарци су имали једнако важне улоге као трговци и занатлије, и како се чини у то доба није било ратова. Важни центри ове ране културе били су на Балкану, на подручју данашње Турске и пред-асирске културе на подручју данашњег Ирана.

Патријархат

Данас постоје многобројна објашњења и теорије о настанку патријархата. Народи који су насељавали подручје Европе вјероватно су се друштвеним приликама развијали у правцу патријархата. Све промјене се могу довести у везу са азијатским племенима коњаника, који су због суше и наглог пораста броја становника морали напустити своје подручје. До овог процеса сеобе дошло је веома рано (отприлике 3500. п. н. е.). Формирање патријархата, маргинализација жена и оружани сукоби налазе заједничке коријене. Стални ратови и освајања довели су до доминације патријархалних култура. Ове културе су представљале окосницу стварања европске цивилизације (Грчке и Римског царства). Посљедњи центар старе, веома развијене пољопривредне културе, коју су водиле жене био је на Криту, који је нестао у другој половини другог стољећа п. н. е. због посљедица природних катастрофа.

Додатна литература

• Andelin, Helen B. (2007). Fascinating womanhood: how the ideal woman awakens a man's deepest love and tenderness. New York: Bantam Books. ISBN 9780553384277. 
• Baron-Cohen, Simon (2003). The essential difference: the truth about the male and female brain. New York: Basic Books. ISBN 9780738208442. 

See also:

• Fine, Cordelia (2010). „Introduction”. Delusions of gender: how our minds, society, and neurosexism create difference. New York: W.W. Norton. стр. 15–16. ISBN 9780393068382. 

• Bourdieu, Pierre (2001). Masculine domination. Cambridge, UK: Polity Press. ISBN 9780745622651. 
• Durham, Meenakshi G. (1999). „Articulating adolescent girls' resistance to patriarchal discourse in popular media”. Women's Studies in Communication. Taylor & Francis Online. 22 (2): 210–229. doi:10.1080/07491409.1999.10162421. 
• Gilligan, Carol (1982). In a different voice: psychological theory and women's development. Cambridge, Massachusetts: Harvard University Press. ISBN 9780674445444. 

:Cited in:

• Smiley, Marion (2004). „Gender, democratic citizenship v. patriarchy: a feminist perspective on Rawls”. Fordham Law Review. Fordham University School of Law. 72 (5): 1599–1627. 

• Keith, Thomas (2017). „Patriarchy, Male Privilege, and the Consequences of Living in a Patriarchal Society”. Masculinities in Contemporary American Culture: An Intersectional Approach to the Complexities and Challenges of Male Identity. Routledge. ISBN 978-1-31-759534-2. 
• Light, Aimee U. (2005). „Patriarchy”. Ур.: Boynton, Victoria; Malin, Jo. Encyclopedia of Women's Autobiography, Volume 2: K-Z. Greenwood Publishing Group. стр. 453—456. ISBN 978-0-313-32737-7. 
• Messner, Michael A. (2004). „On patriarchs and losers: rethinking men's interests”. Berkeley Journal of Sociology. Regents of the University of California. 48: 74–88. JSTOR 41035593.  Pdf.
• Mies, Maria (2014). Patriarchy and accumulation on a world scale: women in the international division of labour. London: Zed Books Ltd. ISBN 9781783601691. 
• Smith, Bonnie G. (2004). Women's history in global perspective. Volume 2. Urbana: University of Illinois Press. ISBN 9780252029974. 
• Pilcher, Jane; Wheelan, Imelda (2004). 50 key concepts in gender studies (PDF). London Thousand Oaks, California: Sage. ISBN 9780761970361. Архивирано из оригинала (PDF) 30. 12. 2016. г. 
• Pinker, Steven (2002). The blank slate: the modern denial of human nature. New York: Viking. ISBN 9780142003343. 
• Wood, Wendy; Eagly, Alice H. (септембар 2002). „A cross-cultural analysis of the behavior of women and men: implications for the origins of sex differences”. Psychological Bulletin. APA via PsycNET. 128 (5): 699–727. PMID 12206191. doi:10.1037/0033-2909.128.5.699. 

Спољашње везе

* Прес онлајн: „Патријархат и даље доминантан у Србији“

• Данас: „Патријархат једе своју децу“
• Слободна Европа: „Како патријархат деградира жену“