Пољска бригада ЈВуО
| Пољска бригада | |
|---|---|
.svg) Пуковска застава Југословенске војске | |
| Постојање | лето 1943 - крај 1943. |
| Земља | Војна управа у Србији |
| Јачина | 300 |
| Део |  Млавски корпус - Горски штаб 69 Југословенске војске у Отаџбини |
Пољска бригада је била бригада Млавског корпуса Југословенске војске у Отаџбини, састављена од ратних заробљеника пољске националности који су побегли са присилног рада Борском руднику. Постојала је током 1943. године и имала око 300 припадника.
Историјат[уреди | уреди извор]
За време Другог светског рата, немачке снаге су користиле ратне заробљенике за присилне радове у погонима и индустријама које су помагале њихове ратне напоре. Тако је у првој половини 1942. године, на територију немачке војне управе у Србији доведено неколико стотина заробљених Пољака (војника, али и цивила-таоца). Најпре су смештени у логор код Жагубице, где су радили на изградњи и одржавању пруге. Временом им је омогућено ограничено слободно кретање по месту, тако да су постепено успели да у локалној жагубачкој кафани Последњи грош дођу у контакт са припадницима Југословенске војске у Отаџбини.
Брзо је организовано бекство око 300 Пољака из Борског рудника, који су распоређени у састав Хомољске бригаде Млавског корпуса Југословенске војске у Отаџбини.[1] Негде почетком лета 1943. године, ради лакшег командовања и веће ефикасности, од њих је формирана засебна Пољске бригада.
Официри Млавског корпуса су путем радио везе о овоме обавестили пољску владу у Лондону, која је на Хомоље упутила неколико пољских официра са задатком да преузму команду над Пољском бригадом.[2]
Крајем 1943. године, Пољска бригада је расформирана због недостатка хране. Њени припадници су распоређени по другим корпусима. Један од њих био је и Маријан Блажејчик, који је са још 11 Пољака премештен у Раваничку бригаду Иванковачког корпуса. Међутим, по задатку пољске владе у Лондону, капетан Михаил Јакубовски Левандовски дошао је у штаб Крајинског корпуса ЈВуО, ради поновног формирања Пољске бригаде. Погинуо је 11. децембра 1943. године у борби са немачком потером, тако да до овога није дошло.[1]
По уласку Црвене армије у Србију, октобра 1944. године, почело је заробљавање припадника Југословенске војске у Отаџбини, упркос братском дочеку. Пољаци који су заробљени у разним бригадама ЈВуО, на пролеће наредне године су враћени у Пољску. Тамо су им признате ратне заслуге на страни Савезника, а неки међу њима су и одликовани.
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ а б Јевтић, Бранко (15. септембар 2013). „Национални састав Југословенске војске у отаџбини”. Нова српска политичка мисао.
- ^ „Интервју: др Марјан Блажејчик”. Погледи. 264. децембар 2004.