11. децембар
Из Википедије, слободне енциклопедије
11. децембар (11.12.) је 345. дан године по грегоријанском календару (346. у преступној години). До краја године има још 20 дана.
Садржај |
Догађаји [уреди]
| децембар | ||||||
| П | У | С | Ч | П | С | Н |
| 1 | ||||||
| 2 | 3 | 4 | 5 | 6 | 7 | 8 |
| 9 | 10 | 11 | 12 | 13 | 14 | 15 |
| 16 | 17 | 18 | 19 | 20 | 21 | 22 |
| 23 | 24 | 25 | 26 | 27 | 28 | 29 |
| 30 | 31 | |||||
Викимедијина остава има још мултимедијалних датотека везаних за: 11. децембар
- 1858. — Светоандрејска скупштина извршила смену династија у Србији збацивши кнеза Александра Карађорђевића. На престо враћен Милош Обреновић, а за његовог наследника проглашен његов син Михаило.
- 1888. — Скупштина Србије прихватила Устав који је предложила Народна радикална странка. Уставом, писаним по узору на белгијски устав из 1831, у Србији уведена парламентарна демократија.
- 1894. — У Паризу отворена прва светска изложба аутомобила, на којој се представило девет произвођача.
- 1937. — Фашистичко Велико веће донело одлуку да се Италија повуче из Лиге народа.
- 1941 - Немачка и Италија су у Другом светском рату објавиле рат САД, а Конгрес САД истог дана објавио рат тим земљама. Пољска објавила рат Јапану, а Куба, Костарика, Никарагва, Доминиканска Република и Гватемала Немачкој и Италији.
- 1946. — Генерална скупштина Уједињених нација основала УНИЦЕФ, Међународни фонд Уједињених нација за помоћ деци у земљама разореним ратом.
- 1972. — Амерички астронаути из брода „Аполо 17“ Јуџин Кернон и Харисон Смит спустили се на Месец, у последњој мисији у оквиру програма „Аполо“.
- 1973. — Западнонемачки канцелар Вили Брант и чехословачки премијер Лубомир Штроугал потписали уговор којим је формално поништен Минхенски пакт из 1938, којим су Велика Британија и Француска препустиле нацистичкој Немачкој област Судета у Чехословачкој.
- 1991. — У Мастрихту потписан Споразум о монетарној и политичкој унији чланица Европске заједнице.
- 1992. — Савет безбедности УН, на захтев Македоније, одобрио упућивање 800 војника УН у ту бившу југословенску републику.
- 1997. — У Кјоту, после маратонских преговора, потписан Протокол о заштити животне средине који предвиђа и смањење производње угљен-диоксида и других штетних гасова за које се сматра да изазивају ефекте „стаклене баште“ и глобално загревање. САД нису ставиле свој потпис уз објашњење да би то нанело штету њиховој привреди.
- 2000. — Израел и Палестина обновили контакте на вишем нивоу у циљу окончања сукоба и налажења начина за обнављање мировних преговора.
- 2001. — Врховни суд САД осудио Француза Закариаса Мусауиа због учешћа у нападима у САД 11. септембра 2001, што је прва казна у САД која се директно односи на те нападе.
Рођења [уреди]
- 1475. — Ђовани де Медичи (папа Лав X), италијански свештеник.
- 1803. — Хектор Берлиоз, француски композитор.
- 1810. — Алфред де Мисе, француски писац.
- 1843. — Роберт Кох, немачки бактериолог
- 1882. — Макс Борн, немачки физичар, добитник нобелове награде из физике.
- 1903. — Станко Опачић Ћаница је био учесник Народноослободилачке борбе, политички представник Срба у Хрватској, заточеник Голог отока и сакупљач народног културног блага
- 1918. — Александар Солжењицин, руски писац.
- 1925. — Паул Грингард, амерички неуролог и добитник нобелове награде из физиологије и медицине
- 1962. — Неле Карајлић, рок музичар, композитор, глумац и телевизијски стваралац.
- 1972. — Сами Ал-Џабер, фудбалер Саудијске Арабије.
- 1981. — Хавијер Савиола, аргентински фудбалер.
- 1983. — Сандра Ечеверија, је мексичка глумица и певачица.
Смрти [уреди]
- 384. — Папа Дамас I.
- 1282. — Михаило VIII, византијски цар, оснивач династије Палеолога.
- 1854. — Прота Матеја Ненадовић, српски устаник и књижевник. (* 1777.)
- 1918. — Иван Цанкар, словеначки књижевник. (* 1896.)
- 1965. — Ђуро Тиљак, хрватски сликар. (* 1895.)
- 1995. — Мика Трипало, хрватски политичар. (* 1926.)
