Празник у Риму

Из Википедије, слободне енциклопедије
Празник у Риму

{{{опис_слике}}}

Режија Вилијам Вајлер
Продуцент Вилијам Вајлер
Сценарио Далтон Трамбо (прича)
Ијан Маклелан Хантер и Џон Дајтон (сценарио)
Главне улоге Грегори Пек
Одри Хепберн
Еди Алберт
Музика Жорж Орик
Виктор Јанг
Издавачка кућа Paramount Pictures
Година 1953
Трајање 118 минута
Језик енглески
Буџет 1.500.000 $ (процена)

Празник у Риму (енгл. Roman Holiday) је романтична комедија коју је режирао Вилијам Вајлер. Главне улоге играју: Одри Хепберн и Грегори Пек.

Радња[уреди]

Принцеза Ен (Одри Хепберн) је чланица краљевске породице неке неодређене земље. На пропутовању је кроз неколико европских главних градова међу којима је и Рим. Једне вечери се побуни због својих исцрпљујућих службених дужности због којих је испланирана свака минута њеног времена. Њен доктор јој препише седативе како би се смирила, али она тајно напусти амбасаду своје земље како би обишла Рим.

Инјекција са временом почне деловати и она заспи на клупи где је сретне Џо Бредли (Грегори Пек), амерички новинар, али је не препозна. Он јој понуди новац како би се могла таксијем вратити кући, али „Ања Смит“, како је саму себе назвала, одбија открити ко је у ствари, говорећи да би требала отићи до Колосеума.

Бредли напокон, за сваки случај, одлучује допустити „Ањи“ да преноћи у његовом стану. Спој њеног краљевског понашања и Бредлијевих реакција извор је великог дела хумора. Следећег јутра Бредли оставља уснулу принцезу у свом стану и одлази на посао где га његов шеф пита је ли био присутан на новинарској конференцији са принцезом.

Бредли лаже и износи детаље из наводног разговора, све док му његов шеф не каже да се принцеза изненада разболела и да је конференција отказана. Затим показује принцезину слику Бредлију који препознаје младу жену коју је оставио да спава у свом стану...

Улоге[уреди]

Глумац Улога
Одри Хепберн пинцеза Ен (Ања Смит)
Грегори Пек Џо Бредли
Еди Алберт Ирвинг Радович
Хартли Пауер господин Хенеси
Харкорт Вилијамс амбасадор земље принцезе Ен
Маргарет Ролингс грофица Вереберг

Занимљивости[уреди]

  • Једна од најпознатијих сцена у филму је она у којој Пек стави руку у „Уста истине“ (La Bocca della Verità), камено лице за којег легенда каже да ће одгристи руку ономе ко лаже. У филму, кад Пек извуче руку из Уста истине, нема шаку због чега Ања/Хепберн почне вриштати. Затим његова шака излази из рукава и он се смеје. Њен крик није био глума - Пек је одлучио извести шалу коју је једном видио кадо Реда Скелтона, али пре почетка снимања сцене није ништа рекао својој партнерки.
  • Касније 1970-их година, Пеку и Хепберн представљена идеја о снимању наставка филма „Празник у Риму“ у којем би се Ања и Џо поновно 'ујединили'; идеја никад није спроведена у дело. Оригинални је филм поново снимљен за телевизијско приказивање 1980.-их година.
  • Улога коју је у филму тумачио Пек била је писана са намјером да је тумачи Кери Грант. Међутим, Грант је одбио улогу уз објашњење да сматра да је престар да би глумио особу у коју се заљубљује Одри Хепберн. Касније је студио уверио Гранта да заигра уз Одри Хепберн у филму Шарада где је постало очигледно да на филмском платну постоји хемија између њих двоје. Одри Хепберн и Грант се више никад нису заједно појавили у неком филму, али су остали добри пријатељи, а Грант је Одри сматрао једном од глумица са којом му је било најдраже радити.

Награде[уреди]

Освојене награде[уреди]

Номинације[уреди]

Спољашње везе[уреди]