Одри Хепберн

С Википедије, слободне енциклопедије
Одри Хепберн
Одри Хепберн, 1956.
Лични подаци
Пуно имеОдри Катлин Растон
Друга именаЕда ван Хемстра
Датум рођења(1929-05-04)4. мај 1929.
Место рођењаБрисел, Белгија
Датум смрти20. јануар 1993.(1993-01-20) (63 год.)
Место смртиТолокеназ, Швајцарска
Висина1,70 m
Породица
СупружникМел Ферер (1954—1968)
Андреа Доти (1969—1982)
ПартнерРоберт Волдерс (1980—1993)
ДецаШон Хепберн Ферер
Лука Доти

Потпис
Веза до IMDb-а

Одри Хепберн (енгл. Audrey Hepburn; Брисел, 4. мај 1929Толокеназ, 20. јануар 1993) је била британска[а] глумица и модел. Њено пуно име било је Еда Кетлин Ван Хемстра Хепберн-Рустон.

Биографија[уреди | уреди извор]

Хепберн са првим супругом Мелом Ферером на снимању филма Рат и мир (1956)
Роналд Реган, Одри Хепберн и Роберт Волдерс (1981)

Рођена је као Одри Катлин Растон (енгл. Audrey Kathleen Ruston) у Бриселу од оца Џозефа Ентонија Растона, ирског банкара и мајке баронесе Еле ван Хемстра, припаднице холандске аристократије чији су преци били француски и енглески краљеви. Њен отац је тек касније додао презиме Хепберн. Имала је два полубрата из мајчиног првог брака са холандским племићем. Похађала је приватне школе у Енглеској и Холандији. Родитељи су јој се развели 1935. године, а она наставља да живи са мајком у Арнему (Холандија). Када је започела Немачка инвазија на Холандију у Другом светском рату, она одлучује да користи име Еда фан Хемстра, јер је њено старо име звучало сувише енглески.

Током холандске глади у току зиме 1944. године, Немци су запленили од Холанђана ограничене количине хране. Без грејања и хране, људи су умирали од глади и хладноће. Због неухрањености, Одри је озбиљно оболела. Остајала је у кревету и читала књиге, да не би размишљала о глади, а касније је изводила балет да би сакупљала новац за покрет отпора.

Након рата се сели са мајком у Лондон (Енглеска), где је била балерина, радила као модел и 1951. године почиње да ради као глумица. Глумом се почела бавити да би мајци помогла око трошкова. Њена прва већа улога је била у филму „The Secret People“, 1951. године у коме је играла балерину. Касније игра у музичкој комедији на Бродвеју која се звала „Gigi“. За ту улогу је награђена наградом „Theatre World Award“. После тога 1953. године игра са Грегоријем Пеком у филму Празник у Риму, за ког осваја Оскара за најбољу главну глумицу. Нешто касније игра у представи Ondine, за коју је награђена наградом Тони за најбољу глумицу. Награду је добила после неколико седмица након Оскара, чиме је потврдила своју глуму и као филмска и као позоришна глумица.

Поставши велика холивудска звезда, имала је прилику да игра са познатим глумцима као што су: Фред Астер (Funny Face), Хемфри Богарт и Гари Купер (Love In The Afternoon), Џорџ Пепард (Доручак код Тифанија), Кери Грент (Шарада), Рекс Харисон (Моја лепа госпођице), Питер О’Тул (Како украсти милион) и Шон Конери (Robin i Marian). Многи од ових глумаца су јој постали пријатељи, Рекс Харисон је Одри звао својом најдражом главном глумцом. Кери Грент је једном рекао „све што желим за Божић је да снимим још један филм са Одри“, а са Грегоријем Пеком је остала пријатељица целог живота. Након њене смрти, Пек је пред камерама рецитовао њену омиљену песму „Unending Love“ (Љубав која не престаје).

Приватни живот[уреди | уреди извор]

Била је педесетих година верена за Џејмса Хенсона, да би се касније удала два пута, за глумца Мела Ферера и италијанског доктора Андреа Дотија. Из брака са Ферером има сина Шона, док из брака са Дотијем има још једног сина који се зове Лука. Пре своје смрти упознала је Роберта Волдерса са којим је била у вези, иако се никад нису венчали.

Почетком деведесетих је открила да има рак на слепом цреву. Оперисала се у Лос Анђелесу, али јој то није помогло. Преминула је 20. јануара 1993. године у Толокеназу (Швајцарска). Остала је запамћена као једна од најлепших глумица које су се појавиле на филму.

"Видели смо како младиће стављају уза зид и пуцају, а они би затворили улицу и онда је отворили, а ви сте могли опет да прођете... Немојте занемарити ништа страшно што чујете или читате о нацистима. Горе је него што можете замислити."[3]

—Хепберн о нацистичкој окупацији Холандије

Рад за УНИЦЕФ[уреди | уреди извор]

Након свог последњег филма, постала је почасни амбасадор УНИЦЕФ. Због свога искуства током Другог светског рата, одлучила је да помаже сиромашној деци из разних земаља света. Иако је радила за УНИЦЕФ и током педесетих, сада се више посветила том раду и посећивала је сиромашне земље у Африци и јужној Азији. Неуморно је радила за УНИЦЕФ све до краја живота.

Награде[уреди | уреди извор]

Одри је једна од ретких глумица који су успеле да освоје награде: Оскар, Греми, Еми и Тони.

Год. Награђена или номинована Додељује награда филм
1953. Награђена Оскар Најбоља главна глумица Празник у Риму
1954. Номинована Оскар Најбоља главна глумица Сабрина
1959. Номинована Оскар Најбоља главна глумица Прича о калуђерици
1961. Номинована Оскар Најбоља главна глумица Доручак код Тифанија
1967. Номинована Оскар Најбоља главна глумица Сачекај до мрака

Занимљивости[уреди | уреди извор]

  • Снимљен је биографски филм о њој, који се зове The Audrey Hepburn Story.
  • Пошта САД је 2003. године издала поштанску марку у њену част.

Одри Хепберн је и данас јако позната и популарна, њена слава и њен култ су и данас јако присутни у медијима. Говорила је енглески, француски, италијански, холандски и немачки језик.

Филмографија[уреди | уреди извор]

Улоге Одри Хепберн
Година
Српски назив
Изворни назив
Улога
Напомена
1948. Nederlands in zeven lessen Stewardess
1951. Monte Carlo Baby Linda Farrel
1951. One Wild Oat Hotel receptioniste
1951. Laughter in Paradise Cigarette girl
1951. The Lavender Hill Mob Chiquita
1951. Young Wives' Tale Eve Lester
1952. Nous irons à Monte Carlo Melissa Walter
1952. The Secret People Nora Brentano
1953. Празник у Риму Roman Holiday Princess Ann
1954. Сабрина Sabrina Sabrina Fairchild
1956. Рат и мир War and Peace Natasha Rostov
1957. Смешно лице Funny Face Jo Stockton
1957. Љубав по подне Love in the Afternoon Ariane Chavasse/Thin Girl
1959. Green Mansions Rima
1959. Прича о калуђерици The Nun's Story Sister Luke (Gabrielle van der Mal)
1960. The Unforgiven Rachel Zachary
1961. Доручак код Тифанија Breakfast at Tiffany's Holly Golightly
1961. The Children's Hour Karen Wright
1963. Шарада Charade Regina 'Reggie' Lampert
1964. Paris - When It Sizzles Gabrielle Simpson/Gaby
1964. Моја лепа госпођице My Fair Lady Eliza Doolittle
1966. Како украсти милион How to Steal a Million Nicole Bonnet
1967. Two for the Road Joanna Wallace
1967. Сачекај до мрака Wait Until Dark Susy Hendrix
1976. Робин и Меријен Robin and Marian Lady Marian
1979. Bloodline Elizabeth Roffe
1981. They All Laughed Angela Niotes
1987. Love Among Thieves Baroness Caroline DuLac
1989. Увек Always Hap

Напомене[уреди | уреди извор]

  1. ^ Она је имала искључиво британско држављанство, јер у време њеног рођења холандским женама није било дозвољено да преносе држављанство својој деци. Холандско право о држављанству се није променило све до 1985.[1] Додатна референца је њен извод из матичне књиге рођених у којем се јасно види држављанство Британије. Што се тиче њене баштине, она је идентификована као полу-Холанђанка.[2] Њена мајка је била холандска племкиња. Штавише, провела је значајну количину својих формативних година у Холандији, а била је у стању да течно говори холандски.

Референце[уреди | уреди извор]

Литература[уреди | уреди извор]

Спољашње везе[уреди | уреди извор]