Проводна ткива
Из Википедије, слободне енциклопедије
Проводна ткива су сложена биљна ткива заслужна за провођење воде и минералних материја од корена ка свим деловима биљке, а растворених органских материја из листова у биљне делове све до корена.
Садржај |
[уреди] Ксилем
Вода са минералним материјама проводи се од корена до свих делова биљке помоћу ксилема.
Ксилем је изграђен од мртвих ћелија са одрвенелим зидовима, које се називају:
Трахеје су дугачке цеви настале уздужним спајањем ћелија. Уздужни зидови ћелија које ће образовати трахеју одрвењавају, а њихови попречни зидови нестају. Трахеиде су издужене ћелије најчешће са шиљатим врховима.
[уреди] Флоем
Флоем проводи растворене органске материје од места где се стварају фотосинтезом, односно од листа па до свих делова биљке.
Граде га живе ћелије:
Ситасте цеви настају од низа ћелија, на чијим се попречним зидовима стварају перфорације (лат. perforare =пробушити), па имају изглед сита (отуда им и назив). Ове ћелије су без једра и имају мало цитоплазме.
Ћелије пратилице су приљубљене уз ситасте цеви и са њима су у вези преко отвора у бочним зидовима. Кроз те отворе пролазе плазмодезме (конци цитоплазме који повезују ћелије). Ћелије пратилице имају једро.
Флоем и ксилем се повезују и чине проводне снопиће. Проводни снопићи могу бити изграђени само од једне врсте ткива (или ксилема или флоема) и онда су то прости проводни снопићи. Када садрже и флоем и ксилем онда су сложени проводни снопићи. Проводни снопићи чине нерватуру листова.
[уреди] Литература
- Визуелни речник ботанике, ННК Интернационал, Београд, 2001.
- Јанчић, Р: Ботаника фармацеутика, Службени лист СЦГ, Београд, 2004.
- Којић, М: Ботаника, Научна књига, Београд, 1989.
- Маринковић, Р, Татић, Б, Блаженчић, Ј: Морфологија биљака, Београд, 1979.
[уреди] Спољашње везе
 |
Овај чланак, или један његов део, треба још да се прошири. Погледајте страну за разговор за разлог. Када се побољшавање заврши, можете склонити ово обавештење. |
