Градови у Србији

Из Википедије, слободне енциклопедије
Disambig.svg
За остале употребе, погледајте чланак Тврђаве у Србији.
Градови и општине у Републици Србији

Градови у Србији су територијалне јединице утврђене Законом о територијалној организацији Републике Србије[1], која представља економски, административни, географски и културни центар ширег подручја и има више од 100.000 становника.

Територија за коју се образује град, представља природну географску целину, економски повезан простор који поседује изграђену комуникацију међу насељеним местима са седиштем града као гравитационим центром.

Према Закону о територијалној организацији Републике Србије донетом 28. децембра 2007, Србија има 24 града.

Градови у Републици Србији према овом закону су:

Град Становника
у ужем подручју [2]
Становника
у ширем подручју [2]
Београд 1.344.844 1.659.440
Ваљево 58.932 90.312
Врање 55.138 83.524
Зајечар 38.165 59.461
Зрењанин 76.511 123.362
Јагодина 37.282 71.852
Крагујевац 150.835 180.252
Краљево 64.175 125.488
Крушевац 58.745 128.752
Лесковац 110.240 148.206
Лозница 19.212 84.925
Ниш 202.208 260.237
Нови Пазар 66.527 100.140
Нови Сад 286.157 372.999
Панчево 76.203 123.414
Пожаревац 44.183 75.334
Приштина 198.214 465.186
Смедерево 64.175 108.209
Сомбор 47.623 85.903
Сремска Митровица 37.751 79.940
Суботица 105.681 141.554
Ужице 52.646 78.040
Чачак 73.331 115.337
Шабац 53.919 115.884

Градска насеља у Републици Србији[уреди]

По важећем закону о територијалној организацији Републике Србије појам града се односи, искључиво, на тип јединице локалне самоуправе. У Србији се при одређивању статуса градских и осталих насеља користи од пописа становништва 1981. године административно-правни критерујум, по коме се насеља законским прописима проглашавају за градска; по тој дихотомној подели имамо градска насеља (не градове) и остала насеља (не села). По пописима становништва 1953, 1961. и 1971. године постојала је трихотомна подела насеља на основу комбинованог, демографско - статистичког, критеријума у односу броја становника насеља и процентуалног учешћа непољопривредног становништва. На тим пописима су постојала сеоска, мешовита и градска насеља. Градска насеља су могла имати најмање 2.000 становника и то само уколико су поред тога имали и преко 90% непољопривредног становништва. Ову трихотомну поделу код нас је увео познати демограф Милош Мацура.


А | Б | В | Г | Д | Ђ | Е | Ж | З | И | Ј | К | Л | Љ | М | Н | Њ | О | П | Р | С | Т | Ћ | У | Ф | Х | Ц | Ч | Џ | Ш

А[уреди]


А | Б | В | Г | Д | Ђ | Е | Ж | З | И | Ј | К | Л | Љ | М | Н | Њ | О | П | Р | С | Т | Ћ | У | Ф | Х | Ц | Ч | Џ | Ш

Б[уреди]


А | Б | В | Г | Д | Ђ | Е | Ж | З | И | Ј | К | Л | Љ | М | Н | Њ | О | П | Р | С | Т | Ћ | У | Ф | Х | Ц | Ч | Џ | Ш

В[уреди]


А | Б | В | Г | Д | Ђ | Е | Ж | З | И | Ј | К | Л | Љ | М | Н | Њ | О | П | Р | С | Т | Ћ | У | Ф | Х | Ц | Ч | Џ | Ш

Г[уреди]


А | Б | В | Г | Д | Ђ | Е | Ж | З | И | Ј | К | Л | Љ | М | Н | Њ | О | П | Р | С | Т | Ћ | У | Ф | Х | Ц | Ч | Џ | Ш

Д[уреди]


А | Б | В | Г | Д | Ђ | Е | Ж | З | И | Ј | К | Л | Љ | М | Н | Њ | О | П | Р | С | Т | Ћ | У | Ф | Х | Ц | Ч | Џ | Ш

Ж[уреди]


А | Б | В | Г | Д | Ђ | Е | Ж | З | И | Ј | К | Л | Љ | М | Н | Њ | О | П | Р | С | Т | Ћ | У | Ф | Х | Ц | Ч | Џ | Ш

З[уреди]


А | Б | В | Г | Д | Ђ | Е | Ж | З | И | Ј | К | Л | Љ | М | Н | Њ | О | П | Р | С | Т | Ћ | У | Ф | Х | Ц | Ч | Џ | Ш

И[уреди]

  • Ивањица - број становника 2011: 11.715
  • Инђија - број становника 2011: 26.025
  • Ириг - број становника 2011: 4.415


А | Б | В | Г | Д | Ђ | Е | Ж | З | И | Ј | К | Л | Љ | М | Н | Њ | О | П | Р | С | Т | Ћ | У | Ф | Х | Ц | Ч | Џ | Ш

Ј[уреди]


А | Б | В | Г | Д | Ђ | Е | Ж | З | И | Ј | К | Л | Љ | М | Н | Њ | О | П | Р | С | Т | Ћ | У | Ф | Х | Ц | Ч | Џ | Ш

К[уреди]


А | Б | В | Г | Д | Ђ | Е | Ж | З | И | Ј | К | Л | Љ | М | Н | Њ | О | П | Р | С | Т | Ћ | У | Ф | Х | Ц | Ч | Џ | Ш

Л[уреди]


А | Б | В | Г | Д | Ђ | Е | Ж | З | И | Ј | К | Л | Љ | М | Н | Њ | О | П | Р | С | Т | Ћ | У | Ф | Х | Ц | Ч | Џ | Ш

Љ[уреди]

  • Љиг - број становника 2011: 3.226


А | Б | В | Г | Д | Ђ | Е | Ж | З | И | Ј | К | Л | Љ | М | Н | Њ | О | П | Р | С | Т | Ћ | У | Ф | Х | Ц | Ч | Џ | Ш

М[уреди]


А | Б | В | Г | Д | Ђ | Е | Ж | З | И | Ј | К | Л | Љ | М | Н | Њ | О | П | Р | С | Т | Ћ | У | Ф | Х | Ц | Ч | Џ | Ш

Н[уреди]


А | Б | В | Г | Д | Ђ | Е | Ж | З | И | Ј | К | Л | Љ | М | Н | Њ | О | П | Р | С | Т | Ћ | У | Ф | Х | Ц | Ч | Џ | Ш

О[уреди]


А | Б | В | Г | Д | Ђ | Е | Ж | З | И | Ј | К | Л | Љ | М | Н | Њ | О | П | Р | С | Т | Ћ | У | Ф | Х | Ц | Ч | Џ | Ш

П[уреди]


А | Б | В | Г | Д | Ђ | Е | Ж | З | И | Ј | К | Л | Љ | М | Н | Њ | О | П | Р | С | Т | Ћ | У | Ф | Х | Ц | Ч | Џ | Ш

Р[уреди]


А | Б | В | Г | Д | Ђ | Е | Ж | З | И | Ј | К | Л | Љ | М | Н | Њ | О | П | Р | С | Т | Ћ | У | Ф | Х | Ц | Ч | Џ | Ш

С[уреди]


А | Б | В | Г | Д | Ђ | Е | Ж | З | И | Ј | К | Л | Љ | М | Н | Њ | О | П | Р | С | Т | Ћ | У | Ф | Х | Ц | Ч | Џ | Ш

Т[уреди]


А | Б | В | Г | Д | Ђ | Е | Ж | З | И | Ј | К | Л | Љ | М | Н | Њ | О | П | Р | С | Т | Ћ | У | Ф | Х | Ц | Ч | Џ | Ш

Ћ[уреди]


А | Б | В | Г | Д | Ђ | Е | Ж | З | И | Ј | К | Л | Љ | М | Н | Њ | О | П | Р | С | Т | Ћ | У | Ф | Х | Ц | Ч | Џ | Ш

У[уреди]

  • Уб - број становника 2011: 6.191
  • Ужице - број становника 2011: 52.646
  • Умка - број становника 2011: 5.103
  • Уљма - број становника 2002: 3.923


А | Б | В | Г | Д | Ђ | Е | Ж | З | И | Ј | К | Л | Љ | М | Н | Њ | О | П | Р | С | Т | Ћ | У | Ф | Х | Ц | Ч | Џ | Ш

Ф[уреди]

  • Футог - број становника 2011: 18.641


А | Б | В | Г | Д | Ђ | Е | Ж | З | И | Ј | К | Л | Љ | М | Н | Њ | О | П | Р | С | Т | Ћ | У | Ф | Х | Ц | Ч | Џ | Ш

Ц[уреди]


А | Б | В | Г | Д | Ђ | Е | Ж | З | И | Ј | К | Л | Љ | М | Н | Њ | О | П | Р | С | Т | Ћ | У | Ф | Х | Ц | Ч | Џ | Ш

Ч[уреди]

  • Чајетина - број становника 2011: 3.342
  • Чачак - број становника 2011: 73.331
  • Чока - број становника 2011: 4.028


А | Б | В | Г | Д | Ђ | Е | Ж | З | И | Ј | К | Л | Љ | М | Н | Њ | О | П | Р | С | Т | Ћ | У | Ф | Х | Ц | Ч | Џ | Ш

Ш[уреди]

  • Шабац - број становника 2011: 53.919
  • Шид - број становника 2011: 14.893


Насеља која су од 1948 до 1981. године имала статус градских насеља и разлози за губљење статуса[уреди]

  • Бајмок - губи статус градског насеља због промене критеријума 1981. године.
  • Батајница - изгубила статус самосталног насеља, сада део Београда.
  • Бежанија - изгубила статус самосталног насеља, сада део Београда.
  • Белошевац - изгубио статус самосталног насеља, сада део Крагујевца.
  • Бешка - губи статус градског насеља због промене критеријума 1981. године.
  • Бивоље - већи део насеља припојен насељу Крушевац почетком 80-их, а део који је остао самостално место губи статус градског насеља.
  • Велики Белаћевац - губи статус градског насеља због промене критеријума 1981. године.
  • Велики Мокри Луг - изгубио статус самосталног насеља, сада део Београда.
  • Ветерник - губи статус градског насеља због промене критеријума 1981. године.
  • Вишњица - изгубила статус самосталног насеља, сада део Београда.
  • Војловица - изгубила статус самосталног насеља, сада део Панчева.
  • Врдник - губи статус градског насеља због промене критеријума 1981. године.
  • Доња Грабовица - изгубио статус самосталног насеља, сада део Ваљева.
  • Горња Топоница - губи статус градског насеља због промене критеријума 1981. године.
  • Градац - изгубио статус самосталног насеља, сада део Ваљева.
  • Грачаница - губи статус градског насеља због промене критеријума 1981. године.
  • Грљан - губи статус градског насеља због промене критеријума 1981. године.
  • Жарково - изгубило статус самосталног насеља, сада део Београд.
  • Железник - изгубио статус самосталног насеља, сада део Београд.
  • Звечка - губи статус градског насеља због промене критеријума 1981. године.
  • Јабука - губи статус градског насеља због промене критеријума 1981. године.
  • Јајинци - изгубили статус самосталног насеља, сада део Београда.
  • Јањево - губи статус градског насеља због промене критеријума 1981. године.
  • Кличевац - изгубио статус самосталног насеља, сада део Ваљева.
  • Клупци - губи статус градског насеља због промене критеријума 1981. године.
  • Кнежевац - изгубио статус самосталног насеља, сада део Београда.
  • Коловрат - изгубио статус самосталног насеља, сада део Пријепоља.
  • Крњача - изгубила статус самосталног насеља, сада део Београда.
  • Кумодраж - изгубио статус самосталног насеља, сада део Београда.
  • Лазарица - већи део насеља припојен насељу Крушевац почетком 80-их, а део који је остао самостално место губи статус градског насеља.
  • Лозничко Поље - губи статус градског насеља због промене критеријума 1981. године.
  • Љубић - већи део насеља припојен насељу Чачак почетком 90-их, а део који је остао самостално место губи статус градског насеља.
  • Мали Мокри Луг - изгубио статус самосталног насеља, сада део Београда.
  • Мало Головоде - већи део насеља припојен насељу Крушевац почетком 80-их, а део који је остао самостално место губи статус градског насеља.
  • Малошиште - губи статус градског насеља због промене критеријума 1981. године.
  • Медошевац - губи статус градског насеља због промене критеријума 1981. године.
  • Миријево - изгубило статус самосталног насеља, сада део Београда.
  • Мужља - изгубила статус самосталног насеља, сада део Зрењанина.
  • Нова Пазова - губи статус градског насеља због промене критеријума 1981. године.
  • Пригревица - губи статус градског насеља због промене критеријума 1981. године.
  • Равна Река - губи статус градског насеља због промене критеријума 1981. године.
  • Ресник - изгубио статус самосталног насеља, сада део Београда.
  • Рипањ - губи статус градског насеља због промене критеријума 1981. године.
  • Сивац - губи статус градског насеља због промене критеријума 1981. године.
  • Станово - изгубило статус самосталног насеља, сада део Крагујевца.
  • Теферич - изгубио статус самосталног насеља, сада део Крагујевца.
  • Трбушани - већи део насеља припојен насељу Чачак почетком 90-их, а део који је остао самостално место губи статус градског насеља.
  • Челарево - губи статус градског насеља због промене критеријума 1981. године.

Градска насеља на Косову и Метохији[уреди]

У списку се налазе званични резултати пописа становништва 2011. године на Косову (већи део српског становништва је бојкотовао попис)[3].

Остала насеља која немају статус градских насеља, а имају више од 5.000 становника[уреди]

Види још[уреди]

Референце[уреди]

  1. ^ Закон о територијалној организацији Републике Србије, Службени гласник 129-07, 29. децембар 2007.
  2. ^ а б http://media.popis2011.stat.rs/2012/Nacionalna%20pripadnost-Ethnicity.pdf
  3. ^ Попис становништва, домаћинстава и станова у Републици Косово 2011. Становништво- (подаци по насељима) на Косову