Разговор:Сребрна вода/Архива 1

Архива 1

Архива 2

Први поднаслов

Поштовани википеђани,

Обраћам Вам се везано за чланак сребрна вода. Мој претходник је површно и брзо изменио постојећи чланак о колоидном сребру, тако да све критике у вези са стилом, реферанцама, форми чланак, стоје на месту. Извршио сам детаљне измене, поправке и навео референце. Објективно сам објаснио појам колоидно сребро и навео све изворе који то поткрепљују. Поштовани Кале, волео бих да и Ви погледате моје измене и да објективно додате сугестије и предлоге. Поштовани Михајло, средио сам део око аргирије, Ваша критика је била на месту, навео сам поуздану референцу у вези са настанком аргирије. Поштовани Бургић, претражио сам цео чланак и нисам наишао на рекламу. Ако је неко извршио испитивање деловања нано сребра на патогене бактерије на Технолошком факултету и факултет издао документ којим се потврђује да је препарат уклонио 99,9999% бактерија које су тамо наведене, морао сам навести извор који води до тог документа. Да ли је потребно да некако линкујем везу до самог документа? У чланку који је написан на сајту "природнилек" се тачно спомињу имена проф. доктора са катедре за микробиологију који стоје потписани на документу. Тако да сматрам да је информација проверљива и да свако може да провери валидност података. Поштовани Црни бомбардер, уредио сам линкове, обратио сам пажњу да то буду научни сајтови, да то буду академски сајтови или владини сајтови. Можете и сами да проверите референце које сам наводио.

Зашто сам вратио и преправио верзију мог претходника, тј. зашто сам заменио онај постојећи кратак чланак са овим опширнијим и по мени квалитетнијим у садржају? Има више разлога. Први разлог је што је постојећи мали чланак имао ноторну грешку у тумачању добијања колоидног сребра, тј. поистоветио је појам "сребрна вода" са појмом "колоидно сребро". Сваки хемичар ће да уочи велику грешку. Описаним поступком електролизе се добијају јони сребра и на тај начин настаје "јонизовано сребро", то није прави колоид! То је раствор који садржи више од 90% јона сребра, а мање од 10% честица. Да би нешто било колоид мора да се састоји од честица мањих од 1000 нм, а не од јона. Ова објашњења може свако да провери у уџбеницима хемије за средњу школу, где се јасно прецизира шта је колоидни систем, а шта је раствор. Зато прва реченица боде очи "сребрна вода или колоидно сребро се добија електролизом" то је неисправна констатација, а ово је ипак нека врста енциклопедије, која треба да пружи читаоцима истините и поуздане информације, потковане научним чињеницама.

Друга ствар, која није била уреду са постојећим малим чланком, a који упорно враћате, је недостатак информација и сиромашно објашњење појма колоидно сребро. Онај који је први писао тај чланак је пристрасан, тј. преточио је своје гледиште на колоидно сребро у чланак. Послужио се једино информацијама са сајта QuackWatch и сајта ФДА. На сајту QuackWatch се пише о лошим особинама препарата на бази сребра, с тиме да је приказан један од препарата "electrocolloidal silver" неког произвођача из САД и на основу њега је критикована цела прича о колоидном сребру. Да ли је то објективно? Наравно да није. Прво са тог сајта се види да се ради о јонизованом сребру, "electro" реч у називу говори да је "колоидно" сребро добијено електролизом. Наравно да сви ризици од аргирије леже у реактивности Аg+ (сребрног јона). Нигде на том сајту није поменут прави колоидни растовр, није нико поменуо честице сребра и резлику између препарата са јонизованим сребром и препарата са колоидним сребром. Аутор се позива на појаву аргирије, не наводећи да је 90% појаве аргирије наступило због конзумирања "home made colloidal silver".

трећа ствар је погрешан превод изјаве агенције за храну и лекове ФДА. У преправци чланка сам навео чак и нове референце са сајта ФДА, где агенција износи нове податке 1999. године. То је чињеница, свако може да погледа ту реферецу и да преведе њихову одлуку. Укратко одлука гласи, не цитирам него препричавам, Због недостатка доказа о делотворности колоидног сребра као лековитог средства колоидно сребро се сврстава у групу дијететских производа. Забрањено је рекламирање и истицање лековитих својства колоидног сребра. Аутор мањег текста то тумачи као ЗАБРАНУ колоидног сребра, што је велика заблуда, а тиме доводи и читаоца у заблуду! ФДА није забранила употребу колоидног сребра, него је забранила приписивање лековитх својстава том препаратау, што је и логично јер га је сврстала у дијететске суплементе! Наводи и упозорења и ризике у вези појаве аргирије и упозорава потрошаче да буду опрезни у куповини и конзумирању препарата. Да би нешто било забрањено мора да буде чврсто доказано да је штетно по здравље. Навeо сам и референце везане за "home made colloidal silver" које је објавила и Америчака Академија за дерматологију. То је поуздан чланак и поуздан извор.

Нови чланак пружа шире гледиште на појам "колоидно сребро". Мислим да свако разуман то може да уочи. Уведене су информације о употреби сребра у медицини. Навео сам све референце и поуздане изворе. Обратите пажњу пре него што бришете изворе одакле потичу. То су академски сајтови, писали су их доктори наука и њихови асистенти. Ако је неко пристрасан и жели да покаже само негативну страну сребра, а то је једино аргирија - козметички проблем, лако ће то да одради као аутор претходног малог чланка.

Сребро је у широкој употреби око нас. Нарочито нано сребро, које је добијено нанотехнологијом. Филтери за пречишћавање воде садрже нано честице сребра. Завоји за тешке опекотине и велике ране садрже нано сребро. Довољно је да одете у боље снадбевену апотеку и тражите завој са сребром за декубитус или тешке опекотине. Клима уређаји и фрижидери, прочитајте, можда је и на вашем фрижидеру изнутра залепљена етикета "protected with silver".

Чланком не рекламирам да је сребро лек, ни у једном моменту нисам споменуо да је сребро лек и да лечи све и свашта. Објективно сам навео где се примењује. Навео сам и лошу страну - аргирију, али сам навео и добе стране и његову примену у медицини. Стручно сам објаснио разлику између јонизованог сребра и колоидног сребра.

Закони у САД се разликују од закона у Србији што се тиче промета дијететских суплемената. У САД произвођач може да пусти у промет дијететски суплемент без претходне потврде о здравственој исправности (закони се код њих разликују од државе до државе). Та одговорност лежи на самом произвођачу, који стоји иза свог производа. ФДА ако посумња да је нешто опасно изврши анализу. У већини држава САД нико не проверава ваљаност декларације, а то није надлежност ни ФДА. Код нас у Србији је потребно пре пуштања производа у промет извршити испитивање здравствене исправности и безбедности за људску употребу. Сви препарати колоидног сребра у Србији су добили одобрење од ВМА или неког од института јавног здравља, али су, подвлачим, декларисани као дијететски додаци исхрани! И код нас је забрањено истицање лековитих својстава дијетских препарата.

Желим да чујем ваша мишљења и да пре било каквог брисања мало дубље уђете у ову тематику. Косултујте стручну литературу из области хемије, проверите референце, претражите интернет. Консултујте ВМА одељење за санитарну хемију. Колидно сребро, ако је припремњено како треба не може да нашкоди човеку. Свако претеривање или експериментисање на своју руку носи одређене ризике. Антибиотици имају гомилу нежанљених дејстава. Колико је случајева да су корисницима атибиотика отказали бубрези, страдала јетра, а то нико не помиње када су они у питању. Колидно сребро делује на бактерије, а колико је то делотворно за човека тиме ће да се позабави медицина. На нама је да овде оставимо информативни чланак, који ће дати енциклопедијски податак о овом појму, покрепљен научним чињеницама.

Срдачан поздрав

Зоран

Моје враћање садржаја се тиче самог стила писања. Ово што си дописао је ок као форумски пост у форми одговора на претходни садржај, али не и као сређен енциклопедијски чланак. Нпр. не треба говорити шта неки појам није, већ шта он јесте. Евентуално, ако постоји нека честа забуна, треба ту појаву споменути у посебном одељку. Такође, постоје бројне стилске примедбе. Нпр. на „Argirija se spominje kao posledica konzumiranja srebrne vode u većim količinama“. Где се спомиње и да ли је битно где се (све) спомиње? Може се навести референца и рећи да је „Аргирија последица конзумирања“ или да је она „једна од последица“ или да „она може бити последица“, зависно од тога шта кажу референце. Текст у овој форми је можда садржајно исправан, али представља текст коме је потребно прерађивање тј. добио би налепницу почетник и био ускоро обрисан уколико га нико не би ускоро средио. 本 Михајло ^{_[ talk _]} 20:11, 6. август 2010. (CEST)

Ако је чланак писан ћирилицом немојте вршити измене латиницом --Заза (разговор) 12:41, 8. август 2010. (CEST)

ПОВ и недостатак извора

Овај чланак тренутно, нажалост, тоном и садржајем потсећа пре на некакав памфлет који промовише наводне позитивне ефекте колоидног сребра, пре него што изгледа као енциклопедијски чланак.

Тврдње као што су: Утврђено је да колоидно сребро утиче на регенерацију ткива, па помаже у зарастању рана. Опекотине које су третиране колоидним сребром брже зацељују и не долази до инфекција, које су честе у болничкој средини.; Бројна научна истраживања су показала да нано колоидно сребро ефикасно уништава многе патогене бактерије. Утврђено је да бактерије не могу да развију резистенцију на нано сребро.; Вршено је испитивање антимикробног деловања нано колоидног сребра на патогене бактерије (Escherichia coli, Salmonella typhimurium, Pseudomonas aeruginosa, Enterococcus fecalis, Staphylococcus aureus, Candida albicans) и у свим случајевима деловање је било 99,9999 %. - захтевају да се уз њих приложе и адекватне референце (публикована истраживања или кредибилни секундарни извори). У овом последњем наводу, није извесно ни шта се подразумева под ”деловањем од 99,9999 %” (уобичајено, резултати in vitro испитивања антимикробне активности се извештавају као MIC вредности за сваки испитивани сој понаособ). Овакви наводи о тобоже доказаној ефикасности препарата колоидног сребра понављају се кроз цео чланак без икаквих референци.

Такође, чланак не успева да јасно раздвоји употребу колоидног сребра за облагање површина појединих медицинских средстава од локалне, а затим и пероралне примене тзв. сребрне воде која јесте предмет овог чланка. Слично, у чланку се на неколико места наводи ефикасност препарата који садрже или дају јоне сребра (Кредеове капи, чија се ефикасност референцира извесном скриптом анонимних аутора на Скрибду (мада је она другде добро документована), као и среброве соли једног сулфонамида) након чега се наводи да сребро у нејонизованом облику исто тако делује антимикробно, уз механизам дејства који подразумева ”каталитичко” деловање на бактеријске ензиме. Овакав начин излагања тематике, вероватно ненамерно, може да наведе читаоца да ефикасност одређених препарата екстраполира на саме колоидне растворе сребре. Наводи како је колоидно сребро физиолошки инертно и системски биорасположиво након пероралне примене такође морају бити референцирани. Иронично, у спољашњим везама је дат линк према чланку у Environ Sci Technol где аутори у апстракту наводе да су показали да је токсичност колоидног раствора сребра на извесну врсту алги посредована јонима сребра који се формирају из колоидних честица у присуству алги, што је у колизији са одређеним деловима овог текста.

Коначно, наводећи да је ФДА донела ”површан закључак”, да је начинила методолошке грешке у испитивању комерцијалних препарата колоидног сребра, те имплицитно наводећи да гаји системску предрасуду према малим произвођачима јер је ”уско повезана са фармацеутским компанијама” и јер захтева доказе о ефикасности из рандомизираних клиничких студија чије обезбеђивање кошта милионе долара, што све представља препреку за препознавање (већ извесних ваљда) лековитих својстава препарата који садрже колоидне честице сребра - представља грубо кршење Википедијине политике неутралне тачке гледишта (и, што је мање важно, мисрепрезентацију стварних регулаторних радњи које је ФДА спровела). Цео тај сегменат неопходно је уклонити или прерадити тако да се наведе и референцира регулаторни статус препарата колоидног сребра у САД и другим земљама са пратећим образложењем, а онда наведе и референцира објављен став евентуалних критичара таквих одлука. --Кале ^{↙info/talk↗} 22:04, 10. август 2010. (CEST)

Не разумем зхашто измене нису одмах враћене него смо оставили рекламни чланак са сумњивим (да не кажем нешто горе) тврдњама. Зато сам текст вратио на последњу Жељкову измену. --В. Бургић (реци...) 08:03, 12. август 2010. (CEST)

Јер то значи да су ови додати линкови океј? Црни Бомбардер!!! (†) 14:42, 12. август 2010. (CEST)

OK, naročito QuackWatch. --В. Бургић (реци...) 22:06, 12. август 2010. (CEST)

Сада сам само уклонио линк ка ен.вики пошто је он у интервикију. --Кале ^{↙info/talk↗} 22:08, 12. август 2010. (CEST)

Текст је значајно измењен, али још увек садржи грешке (у стилу, форми итд.). Требало би проћи кроз њега још који пут.--Методичар зговор²а 12:03, 14. август 2010. (CEST)

Ја ћу овај текст детаљно погледати од понедељка. Чини ми се да би најсрећније решење било израда чланка о медицинским апликацијама сребра уопштено (као на ен.вики) где би један сегмент био посвећен препаратима колоидног сребра. --Кале ^{↙info/talk↗} 23:01, 14. август 2010. (CEST)

Želim da se zahvalim svima koji su obratili pažnju na članak i na moj komentar vezano za izmene koje sam uradio. Poštovani Kale, to nije loša ideja, ali postoji jedan problem. Naime, na en. viki kada upišete pojam colloidal silver automatski se preusmerava na [1], tj. na medicinsku upotrebu srebra. Na engleskom govornom područiju, tj. na područiju SAD čitaoci kada traže pojam o srebrnoj vodi ne upisuju silver water, nego colloidal silver. Kod nas je "narodski" ušao pojam "srebrna voda" u upotrebu, pa čitaoci kada žele nešto da saznaju o upotrebi koloidnog srebra i da saznaju nešto uopšte o tome upisivaće pojam "srebrna voda". Na sr. viki je već uključeno preusmeravanje sa pojma "koloidno srebro" na članak "srebrna voda" iz razloga da ne bi postojala dva identična članka. Stoga čitaoci sa engleskog govornog područija kada upisuju pojam "colloidal silver" njih viki prebacuje direktno na medicinsku primenu srebra. Retko ko će da traži pojam medicinska upotreba srebra. Iz praktičnih razloga je urađeno takvo preusmeravanje. Mislim da i naši čitaoci koji upisuju pojam "srebrna voda" ili "koloidno srebro" takođe pored osnovnih informacija žele da dobiju i informacije o primenu tog preparata u medicini. Ako mislite da ima previše teksta u članku "srebrna voda" i da treba medicinsu upotrebu srebra razdvojiti, najbolje je rešenje ubaciti naslov - spoljašnju vezu koja vodi ka članku upotreba srebra u medicini. Jer čitalac koji pročita osnove o koloidnom srebru, tj. dobijanje i fizičko hemijske karakteristike želi saznati i njegovu primenu. Retko ko će da se seti da upiše baš u pretraživač medicinska upotreba srebra. Mislim da bi postojanje takvog članka, a da nije u uskoj vezi sa člankom "srebrna voda" samo činio informacije nedostupnim za čitaoce.

Srdačan pozdrav

Zoran

Овај текст нажалост опет није далеко одмакао...

У уводном делу текста велики акценат се даје диференцијацији између кућно-произведеног сребра и комерцијално доступних препарата. То генерално није нешто што се ставља у увод енциклопедијског текста и није нешто што се уобичајено наглашава. Било који препарат било чега може бити нестручно произведен или фалсификован тако да наглашавање тих чињеница у сваком тексту постаје излишно, осим уколико није уведено у циљу ”одбране” комерцијалних препарата, чему место није на енциклопедији. Увод мора бити концизан и дати општи, лако разумљив преглед теме.

Онда долази први параграф. Навод да је сребро имало важну улогу у третману бактеријских инфекција неопходно је референцирати. Уколико се мисли на топикалну примену сребра, то тако треба и формулисати јер су бактеријске инфекције широк појам а као системски антибактеријски агенси су се, већином неуспешно, у разним покушајима користила једињења великог броја метала, од олова, преко живе до арсена. Навод да се нано колоидно сребро не таложи у организму и не ”реагује” такође треба референцирати (посебно јер се касније у референцама могу наћи информације о појави аргирије после примене колоидног сребра). Референцирати навод о ”широкој примени сребра у медицини” сајтом који се бави курсевима науке на средњошколском нивоу није прикладно. Као што смерница каже, изузетне тврдње захтевају изузетне изворе. Референца број 4 јесте врло интересантна. Не само да се у њој уопште не спомиње МРСА, већ закључак цитиране мета анализе каже ”Не постоје довољни докази на основу којих би се препоручила употреба завоја или топикалних препарата који садрже сребро у третману инфицираних или контаминираних хроничних рана”. То заједно са референцом број 2, где се у апстракту наводи како скорији налази указују да сребро-сулфадиазин може успорити зарастање рана и да сребро може имати озбиљне цитотоксичне ефекте на ћелије домаћина, у целости оспорава даље наводе о позитивним ефектима сребра на зарастање рана. Референца бр. 5 се тешко може сматрати подједнако кредибилном као резултати истраживања објављени у рецензираним научним часописима (извесно, аутор се може наћи у сукобу интереса). То не значи да се та референца не може искористи, али не за навођење опште тврдње, већ приказивање једне (мањинске) тачке гледишта. Сама чињеница да су ове референце наведене без икаквог обзира на оно што се у њима заиста и закључује јесте, искрено, помало увредљиво и представља вид фалсификовања референци. Цео сегменат о испитивањима на Технолошком факултету не може се поткрепити наведеном референцом јер се тамо не спомињу све у чланку наведене бактеријске врсте нити споменута ефикасност од 99,999%.

У следећем параграфу се и даље говори о некаквим површним закључцима ФДА, што је, као што је претходно објашњено, супротно Википедијиној политици неутралне тачке гледишта. Навод о дози сребра која изазива аргирију је опет у колизији са референцом којом се поткрепљује где се наводе и другачија референтна орална доза (0,005 mg/kg/d) и другачија најнижа доза која изазива негативне ефекте (1 g) и такође се наводи да су случајеви аргирије забележени и приликом узимања колоидног сребра, не само једињења сребра.

У последњем параграфу опет се дају наводи о кинетици препарата колоидног сребра по пероралној примени. Мада је тешко сумњати у чињеницу да се сребро ресорбује из ГИТ-а (у супротном не би долазило до аргирије) наводи о реналној елиминацији сребра (без таложења) су произвољног карактера. У ЕПА закључцима се наводи већи број студија кинетике сребра са резултатима који се могу искористити.

Суштински, овај текст обилује необјективним, произвољним наводима уз некритичко навођење референци чији је садржај често у супротности са самим наводима које треба да поткрепе. Уз претпоставку најбоље намере, инсистирање на овој ревизији чланка је у најмању руку неозбиљно. Не знам да ли је урађено случајно или постоји идеја да нико никада неће и проверити оно што стоји у наведеним референцама, али молим вас да не враћате ову верзију текста пре него што озбиљно ревидирате изворе које сте користили и не пружите кредибилне изворе за потенцијално спорне тврдње. --Кале ^{↙info/talk↗} 20:47, 18. август 2010. (CEST)

Поштовани Кале, хвала на уоченим недостацима. Не може да стоји објашњење да се "колоидно Сребро" добија електролизом, јер то није тачно. Тако се добијају јони. То је основа електрохемије. Колоид се састоји од честица, а не од јона. Стога се колоидн не може добијати електролизом. Мислим да ту немате примедбе и да је битно да стоји објашњење шта је "колоидно сребро", а шта "јонизовано" сребро, тј. раствор сребра који се добија електролизом. Са друге стране остављен је део чланка који објашњава опасност употребе јонизованог сребра. Нова референца коју сам убацио потиче са званичног сајта Светске здравствене организације и та тврдња може бити лако проверена. Смерница иде директно на ПДФ докуменат са њиховог сајта. Сребрна вода или Колоидно сребро садржи ситне честице елементарног сребра које су дисперговане у води. Kолоидно сребро, тј. kолоидна сребрна вода се производи нанотехнологијом. Нанотехнолошким процесом се са сребрне електроде "откидају" веома ситне честице (комадићи) сребра, чије су димензије у рангу нанометара. Те честице се састоје од атома сребра. Што су честице ситније, то је добијени колоид, тј. колоидна сребрна вода делотворнија и стабилнија. Препарати који садрже колоидно сребро се могу набавити искључиво као готови препарати. У кућним условима није могуће произвести квалитетно колоидно сребро, тј. сребрну воду која садржи наночестице сребра. Битно је разликовати колоидно сребро, сребрну воду која садржи колоидне честице сребра, од јонизоване сребрне воде, која садржи јоне сребра добијене електролизом.

Сребрна вода као јонизовано сребро се добија процесом електролизе, где се кроз воду која се користи као електролит пропушта једносмерна Електрична струја између сребрних електрода. Као последица тог процеса, јони сребра се одвајају са аноде у воду. Анода у овом случају је сребрна електрода повезана на позитиван крај извора јеносмерне електричне струје. На тај начин се добија тзв. јонизована сребрна вода. Концентрација јона у јонизованој сребрној води се може контролисати временским интервалом у којем се пропушта електрична струја кроз воду. За припремање јонизоване сребрне воде се користе готови апарати или се може купити као готов производ. Ова врста сребрне воде се најчешће производи у кућној режији (home made silver water), тако што се као извор једносмерне струје користе батерије од 9В или претварачи напона (пуњач акумулатора, адаптери...).

Hестручност у производњи сребрне воде и погрешно декларисање може изазвати последице. У студији спроведеној 1995. године на 9 препарата сребрне воде, два производа су садржала микрооргаме, четири су показала антибактеријско дејство ин витро, а концентрација сребра је имала тенденцију да опада у свим препаратима. Америчка Агенција за храну и лекове (ФДА) је у својим испитивањима нашла да су препарати сребрне воде садржали 15,2% и 124% мање сребра од декларисаног садржаја. С обзиром на то да сребро у јонском облику може да изазове аргирију, ФДА је донела закључак да "опасност од употребе препарата колоидног сребра превезилази било коју очекивану корист". О количини сребра коју је потребно унети у организам да би се добила аргирија нема прецизних података. Агенција за заштиту животне средине (ЕПА) даје податке да се количина сребра која може изазвати аргирију креће од 1 до 3 г. С обзиром на то да вероватноћа добијања аргирије зависи од количине слободног, јонизованог сребра, које се уноси у организам, a коју су уско повезали са антибактеријским деловањем. Између 1993. и 2002. у САДу је пријављено 11 случајева аргијије повезане са употребом сребрне воде, а појавили су се код особа које су на своју руку конзумирали сребрну воду произведену у кућним условима.

У САД су препаратима, који су декларисани као колоидно сребро, приписивана лековита својства све до августа 1999. године. Тада је ФДА забранила приписивање лековитих својстава колоидном сребру, тврдећи да не постоје научни докази о било каквом терапеутском или превентивом деловању. Пре издавања своје одлуке, ФДА је затражила коментаре и доказе из јавности о деловању колоидног сребра. Као одговор, ФДА је добила изјаве и извештаје појединаца који потврђују деловање колоидног сребра, али није добила било какав научни доказ. ФДА закључује да коментари и појединачни случајеви из личног искуства не представљају доказ о сигурности и ефикасности. Као резултат тога, производ има статус додатка исхрани у САД, може да буде промовисан са општим назнакама прописаним за дијететске суплементе, али не може да се декларише као средство за спречавање или лечење било које болести. Са друге стране постоји извештај Светске здравствене организације (World Health Organization),у коме је описано деловање колоидног сребра и једињења сребра на лабораторијске животиње. такође изводи се закључак да човек може 70 година без бојазни уносити пијаћу воду, која садржи до 0,1 мг сребра у литру воде.

Спољашње везе

• Колоидно сребро — ризик без користи (језик: енглески)
• istine o koloidnom srebru (језик: енглески)
• “plavi čovek” – argirija – srebrna voda dobijena elektrolizom (језик: енглески)
• argirija – jedinjenja srebra (језик: енглески)

Poštovani vikipedjani, molim Vas da se neko odazove na moje komentare. Poštovani Kale i Crnibombarder, kako da se postigne dogovor kada jedino vi razgovara samnom. Najgora je stvar što ne obraćate pažnju na ono što pričam. Objasni sam da postojeći članak nije u saglasnosti sa naukom. Pa ovo je jedna vrsta enciklopedije, a članak je totalno nestručan i navodi čitaoca na veliku zabludu. Molim vas da razmotrite šta sam rekao. Molim svakoga da obrati pažnju na grešku koja se nalazi u članku "srebrna voda"

Појашњено је у уводу на шта све може да се односи термин сребрна вода. Вредносне оцене о разликама у квалитету и безбедности примене ових препарата би морале бити покрепљене извором, а не спекулисањем. --Кале ^{↙info/talk↗} 00:27, 27. август 2010. (CEST)

И само мала напомена. Дакле, добродошао си да уређујеш овај чланак. То не подразумева да враћаш претходно оспорене верзије у редукованом обиму уколико ниси одговорио на примедбе других уредника и са њима постигао консензус. У чланак слободно унеси нешто квалитативно ново и то референцирај поузданим извором. Уколико неко буде имао примедбу, изнеће је. Уколико ниси сигуран око нечега, консултуј се са другима на страни за разговор. Значи, да ли, по теби, постоји нешто спорно у садашњој верзији чланка и шта је то? --Кале ^{↙info/talk↗} 00:41, 27. август 2010. (CEST)