Разговор о Википедији:Значај/Архива 1

Општа расправа

Главна страница: Разговор о Википедији:Значај/Општи утисци

Главна страница: Разговор о Википедији:Значај/Општи предлози за инкорпорирање елемената и идеја

Главна страница: Разговор о Википедији:Значај/Питање засебних критеријума за ”српску” циљну групу

Расправа о појединачним чланцима

Википедија:Значај

Имамо чланке о годинама у далекој будућности, која изгледају без икаквог значаја и потпуно су празна. --СрејовићНенад 09:40, 2. фебруар 2007. (CET)

10 година унапријед је више него довољно. Слажем се да би требали да "лете". --Kaster 11:27, 2. фебруар 2007. (CET)

Оно што је значајно на српском језичном простору, дакле на простору оних који говоре српски није исто као на другим језицима. Зато ћемо имати наше локалне политичаре и локалне научнике и што је најгоре локалне певаче, за које треба поставити праг. Иначе праг треба бити довољно висок, али не прекрут. Кад је нешто око прага тада администратори треба да одлучују. --СрејовићНенад 11:36, 2. фебруар 2007. (CET)

Одлучивање је у сваком случају од чланка до чланка. ”Смернице” су нешто што држимо у глави док главом одлучујемо о конкретном чланку (за разлику од ”правила”, о којима не може бити расправе, попут рецимо неутралне тачке гледишта). Има ли конкретних предлога за прилагођавање прагова? --Dzordzm 23:39, 2. фебруар 2007. (CET)

Ово је Википедија на српском језику и као таква је општа енциклопедија, а не енциклопедија српског народа, српске културе и сл. У том смислу, аршини морају бити једнаки и за локалног политичара у Кини и за локалног политичара на Чукарици. Друго је то што је питање када ћемо имати неког Кинеза који ће почети са додавањем овог типа чланака, али не смеју постојати различити аршини. --Милош Ранчић (р|причај!) 23:43, 2. фебруар 2007. (CET)

Ја се слажем са таквим мишљењем и не видим зашто српска Википедија не би била једнако свеобухватна као енглеска. Али ово јесте питање политичке одлуке и нпр. немачка или хрватска Википедија заиста имају различите аршине. У том смислу, било би добро да ако имамо став у заједници да све теме третирамо једнако имамо такву одлуку и потврђену гласањем. --Dzordzm 23:53, 2. фебруар 2007. (CET)

ОК. Исход гласања који каже да ово није општа енциклопедија, него енциклопедија српске културе и Срба подразумева да ја нећу хтети да имам ништа више са овом Википедијом. И ту сам озбиљан. Ићи ћу да радим на некој другој. И, наравно, исту више нећу промовисати. Успут, хтео бих да видим ко је како то решио на својој Википедији, па да видимо колико се гласа о овоме. Једино што сам сазнао из скупа одлука сродних овој јесте да су на хрватској Википедији установили да се једино насељена места у Хрватској могу аутоматски уносити (док се остала могу уносити ручно), што сматрам изговором за ксенофобију. А и волео бих да видим ко то има експлицитно правило о томе да је особа са њихових простора (или село) релевантније од особе (или села) са других простора, па ћу покренути расправу о ксенофобији на релевантним местима. --Милош Ранчић (р|причај!) 00:00, 3. фебруар 2007. (CET)

Па шта да ти дајем примере, ено иди види de:Wikipedia:Relevanzkriterien. Нпр, одељак ”партије”. У осталим земљама су релевантне партије које освоје мандате на националном или првом највишем поднационалном нивоу; али у НАШЈТ (Немачкој, Аустрији,...) на нивоу величине 100.000 становника или више. У хокеју, у Немачкој су значајне прве четири лиге, у остаим топ земљама прва и можда друга лига, и не-топ земљама не може чланак. И тако даље. Мислим да се у овакве ствари директно заплићеш када кренеш да питања решаваш нормативно и зато ми се ово основно енглеско решење јако свиђа. Оно је објективно (не зависи директно од интерпретације) и не морају се унапред цртати какве вештачке границе. --Dzordzm 03:11, 3. фебруар 2007. (CET)

Након пажљивог читања се дође и до информације да наведени критеријуми (као уосталом већина "правила" на Википедији) нису света крава. Код њих се тим оквирним правилима покушава смањити обим расправа при брисању због ирелевантности. Наравно, уз довољно аргумената (за разлику од енглеске википедије) се увијек може постићи останак и трећеразредног хокејашког тима из Русије. --Kaster 14:09, 3. фебруар 2007. (CET)

У расправи о местима се почео развијати један ток мисли који је опште природе и требало би га овде разјаснити. Поменут је некакав критеријум да је чланак све о чему постоје три податка. Овакав критеријум би потпуно бацио на под целу ову конструкцију, јер се три податка могу наћи о било чему, укључујући и Панонца - о њему је било бар 20 података. ”написао је песму која се певала на Нијагариним водопадима” - један, ”написао је песму коју је објавио ПГП” - два, ”написао је песму која је победила на фестивалу Војвођанске сузе” - три, итд. Мислим да је то клизав пут. Када говоримо о ”значају” не можемо третирати сваки податак једнако и једна од предложених одсечних тачака јесте да се подаци тривијалне природе, какви се могу наћи у именицима и адресарима, не рачунају. Е сад, могао би се направити аргумент да статистички подаци нису тривијалне природе. Али, ја бих ипак тврдио да се сви ти подаци налазе у ЈЕДНОМ помињању у независном извору (наиме, статистичком годишњаку или сличној публикацији, плус осталим публикацијама које само преносе те податке те се не рачунају засебно), а општи праг о којем овде расправљамо захтева ВИШЕ међусобно независних помињања у од теме чланка независним, проверљивим и поузданим изворима. Дакле, нисам становишта да ”француска села” прелазе овај критеријум. Ако желимо, можемо направити засебно правило и рећи: ”АЛИ, свако насељено место може имати чланак.” Међутим, важно је бити веома опрезан. Мислим да је ”Википедија није збирка података без разлике” веома важно правило. Оно је заиста једино што нас чува од спискова звезди, Панончевих албума, есеја, спискова, ”види ову фору”, итд. Дакле, принцип да свако насељено место има икс података и да према томе заслужује чланак јесте у колизији са фундаменталним правилом ”Википедија није збирка података без разлике” и ту треба бити јако, јако опрезан. --Dzordzm 03:11, 3. фебруар 2007. (CET)

Овде имамо две категорије: --Милош Ранчић (р|причај!)

1. Да би чланак постојао, потребно је имати три податка из нпр. два релевантна извора, осим ако је извор неприкосновено релевантан (нпр. Статистички завод за број становника и само постојање политичке јединице). Релевантан извор није ЦВ конкретне особе, него извор "треће стране". Ако постоје два релевантна извора (нпр. годишњак овај и годишњак онај) о постојању Панонца, онда га треба ставити. Можемо посебно доносити одлуке о томе шта је релевантно (не и шта је непристрасно или шта је тачно, прецизно). Нпр. одмах установимо да су извори свих влада релевантни, да су Статистички заводи неприкосновено релевантни за област коју обрађују (нпр. Статистички завод Србије за насељена места у Србији; Пошта за поштанска места и сл.). А онда можемо по конкретним институцијама: нпр. та и та издања су релевантна; ова и ова издавачка кућа је релевантна. И то кад нам стигне. Можемо чак и да решавамо кад нам стигне и то да ли је нешто нерелевантно. Наравно, претходно установити која су то мерила за установљавање (не)релевантности неке литературе. --Милош Ранчић (р|причај!) 06:07, 3. фебруар 2007. (CET)
2. Када чланак постоји, довољна је нека тврдња и на неком (колико толико релевантном) блогу да би се установило нпр. ког је датума неко тачно рођен или шта је кад рекао. --Милош Ранчић (р|причај!) 06:07, 3. фебруар 2007. (CET)
3. Што се Немаца тиче, то не ваља и покренућу то питање. --Милош Ранчић (р|причај!) 06:07, 3. фебруар 2007. (CET)

Пошто је ово енциклопедија на српском језику онда је написано далеко више на српском језику о стварима из Србије, о српском народу и историји, о историји других јужнословенских народа него о Казахстану или Грузији. Не може то бити исто. Ја пишем о Индији, али готово сви градови испод 100.000 становника нису досад имали презентацију на српском. Српски и хрватски градови испод 100.000 становника су покривени српским језиком у литератури на српском. Релевантније је оно што је српски језик покривао., јер ради се о енциклопедији на српском --АПлећаш 21:51, 6. фебруар 2007. (CET)

Бркаш две ствари. Нико нема против тога да се више пише о темама на српском. Нећемо сад на силу брисати чланке о местима у Србији да би све теме биле једнако покривене. Овде причамо о томе да ли ћемо правилом одредити да се нпр. о местима у Србији може писати без ограничења, а о местима у Индији само ако имају преко 10.000 становника или шта ја знам. И чини се да се готово сви слажемо да је одговор не, мерило ће бити исто, а сад ако ће људи пре писати чланке о српским темама, то је ОК, рад је овде добровољан. --Dzordzm 22:23, 6. фебруар 2007. (CET)

Пошто се развила прича да је једнака трећа лига у Србији и трећа лига у Индији,морам да образложим свој став. Или да ли су једанки трећеразредни градови из Индије или Србије или како видимо ови из Француске. Ово је енциклопедија на српском језику и нас се треба тицати релевантност на нашем језику. То значи пошто се на српском језику пише о трећеразредној српској лиги, а никад ни о индијској другој због тога је српска трећа лига је релевантнија. Све што се налази у литератури на српском језику релевантније је од онога што се налази на другом језику. То значи градови које не видимо ни на најбољим мапама на српском језику требали би избегавати уз неке изузетке. Та несретна француска селца су пример нечега што није релевантно за српски језик. Сад ми је жао кад сам видео колико труда су неки уложили у транскрипцију. Али једноставно то је нерелевантно. --АПлећаш 00:24, 8. фебруар 2007. (CET)

Не могу никако да се сложим да је то нерелевантно. Ако би свакога занимало само своје двориште и ништа ван његове капије мислим да првобитни људи никада не би изашли из пећина. Значај мислим не треба бркати са географском локацијом одреднице баш због онога што Милош понавља: ово је општа енциклопедија на српском језику, и нико не искључује могућност да у Индији постоји неко ко говори српски и волео би да прочита нешто о трећеразредном клубу из свог комшилука. Наравно, постоји питање да ли је трећеразредни клуб релевантан, али да ли се налази у Србији или на Фиџију није од никаквог значаја. --¡¿Кале?! 00:37, 8. фебруар 2007. (CET)

Пази ја сам први који не пише о свом дворишту, али све што сам писао многи су већ писали на српском језику. Када нешто уђе у литературу на српском језику тада је то довољно релевантно. Не значи да оно чега још нема на литератури на српском није релевантно. Међутим литератури и енциклопедији на српском језику је много релевантније оно што већ постоји на српском језику, јер ово није енциклопедија на свим језицима. Ово је енциклопедија само српског језика. Проблем са француским селцима то најбоље илуструје. Због тих села ме је успут буди речено и срамота. --АПлећаш 00:47, 8. фебруар 2007. (CET) Због проблема са транскрипцијом, кога немају Хрвати или Немци ми имамо много већу потребу да следимо тај модел.--АПлећаш 00:49, 8. фебруар 2007. (CET)

Ми стварамо енциклопедију и не видим зашто бисмо се ограничавали на српску литературу ако имамо прилику да ствар посматрамо далеко шире и из других перспектива. Поготово када имамо у виду да је већи део те српске литературе заправо један резиме бројних сазнања до којих се дошло ван српског говорног подручја. Понављам, језик је ирелевантан у причи о важности нити треба импутирати једном просечном говорнику српског језика како му је релевантно само оно о чему се пре тога писало на његовом језику. То се по мени коси са просветитељским духом првобитних енциклопедиста. Слободно знање доступно на српском, потицало оно од Ескима или од Срба једино питање које се ту може постављати је оно проверљивости, али то припада другим странама за разговор --¡¿Кале?! 00:59, 8. фебруар 2007. (CET)

Да не бих ширио већ навикнуте троловске дискусије да резимирам. Не може за литературу или за енциклопедију на српском језику да буде значајан нпр. неки свештеник нижег ранга у Бурми, јер тај се никад није појављивао на литератури на српском језику, а треба га и транскрибовати. А и баш није од никаквог значаја. Неће се ни појављивати на нашој литератури, осим ако не учини нешто баш значајно. С друге стране владике у Србији или Хрватској су битни или католички свештеници у Србији или Хрватској. Појам релевантности на српском сам са овим настојао мало боље појаснити. --АПлећаш 01:07, 8. фебруар 2007. (CET)

Ово је општа енциклопедија на српском језику, а не српска национална енциклопедија. Ако не може свештеник с Бурме, онда не може ни свештеник из Прокупља. И обратно. Правила о значају морају бити једнака за све. --Милош Ранчић (р|причај!) 08:41, 8. фебруар 2007. (CET)

Википедија:Значај (људи)

Слажем се са овим смјерницама, иако то значи да би требало да неки чланци које сам ја писао буду обрисани. Ипак, не жалим се. --Ђорђе Д. Божовић (разговор) 17:30, 2. фебруар 2007. (CET)

Него, хајде да ово решимо у глобалу и за све: три релевантна, независна и различита извора и може се писати о ма којој особи. Независни извор значи да није у питању сајт конкретне особе или организације којој припада (осим изузетно када су у питању релевантне научне, државне и сл. институције; другим речима, није независан сајт Демократске странке о Борису Тадићу, али можемо узимати у обзир сајт председника Србије као довољно "независан"). Шта је релевантно, то је на нама да одлучимо и ту ће бити различитих проблема. Ја бих ту избацио сваки облик дневне новине, па чак и свих новина. Овде говорим, наравно, у смислу иницијалне релевантности, не у смислу опште релевантности (подразумева се да ће чак и жута штампа бити за неке податке бити довољно релевантна). У сваком случају, што се тиче иницијалне релевантности, треба направити сет правила помоћу којих ћемо моћи да установимо да ли је нешто иницијално релевантно или не. --Милош Ранчић (р|причај!) 12:33, 8. фебруар 2007. (CET)

Ако овако то решимо, онда немамо дилема по питању о коме треба да пишемо чланак а о коме не. --Милош Ранчић (р|причај!) 12:33, 8. фебруар 2007. (CET)

Идеја да се новине не рачунају је лоша. Избацила би доста политичара и ”популарне културе”. Не слажем се ни да су државни сајтови независни, с тим да је то питање у принципу ирелевантно јер ће о тим људима ионако бити писано другде. Такође, број је намерно остављен флуидним јер се не може сваки извор рачунати исто. На пример. Ако о некоме пише Просветина енциклопедија и Ларус енциклопедија, то би требало да је доста. Али ако о некоме пише Блиц, две самиздат књиге (нпр. сви ови надринаучници о Тесли) и објави ТВ Авала - ОК, то би могло бити доста, али рецимо подскуп од три по мени не би. Значи, ја сам пре за некакав ”збир релевантности”, који је наравно оцене, али другачије не бива. Али слажем се да би могли да кажемо, рецимо, ”збир релевантности упоредив са три објављивања у независним књигама или дневним новинама највишег угледа”, или тако некако, с тим што такав критеријум пре усвајања можемо да прилагодимо, на горе или на доле (мени се чини престрогим овако како сам написао). --Dzordzm 20:43, 8. фебруар 2007. (CET)

Не можете значај неке особе тумачити кроз број погодака на Гуглу. Аршини за значај и за референцу нису ни мало слични. Да ли је чланак за енциклопедију или не зависи од значаја особе, а када онај ко пише чланак каже зашто је тај неко важан, рецимо јер је професор на факултету који је написао 3 књиге, онда тај неко треба да референцира те податке - у овом случају 2 податка (да је професор на факсу и да је написао то-то-и-то), а код тих референци важи исто правило као и код свих.

Милоше, кажеш "три релевантна, независна и различита извора". Знаш ли колико имамо биографских чланака на Википедији који немају 3 референце? Пошто не могу важити другачија правила за већ написане чланке и за чланке који се тек пишу, онда би морали да побришемо већину биографских чланака на нашој викици. Тежити ка референцираношћу је позитивна ствар, тражити постојање три референце са 3 извора да чланак не би био обрисан је глупост. Иначе сам примјетио да је одређен број људи јаако утрипован по питању референци. Референце су обиљешје јако доброг чланка, а више од 5 референци је нешто што одликује претежно изабране чланке.

Видиш, Милоше, по питању Бориса Тадића, није важно да ли је сајт ДСа независтан извор или не, он је подобан извор за узимање података о Тадићу. Само његова објективност (НПОВ) је по аутоматизму (односно по дифолту) оспорена за нека питања (као и податак о мени на мом личном сајту или блогу). Важно је разликовати незавнисност од нетривијалности једног извора. Ове википедијине смјернице их виде јако јако различито.

Новине? Новине, дневне или не, су добар извор (референци). С обзиром колико нам је развијен Интернет то нам је и најбољи избор референци (јер интернет-референце чине већину референци а и најефикасније су). Ако ниси причао о референцама онда не схватам о чему причаш. Какве везе имају референце са значајем? --Милан Тешовић (р) 02:41, 8. април 2007. (CEST)

Таман сам хтео да кажем да си у праву за нетривијалност извора (тј. сајт ДС-а о Тадићу). Није ту проблем да ли сајт даје валидне информације, него да ли је неко довољно значајан да може да скупи три нетривијална (итд.) извора ван себе и своје организације. То се тиче значаја, а не валидности информација. Кад се пређе праг значаја, онда се може користити и тај сајт као извор података. --Милош Ранчић (р|причај!) 12:58, 8. април 2007. (CEST)

Што се тиче највећег броја случајева, то би решавали довољни извори. Свака солидна енциклопедија (а да није Википедија и нека налик њој; нити да је нерелевантна књига која претендује да буде енциклопедија; то треба дефинисати све) је довољан извор. Значи, нађеш о Николи Пашићу одредницу у Малој Просветиној енциклопедији и имаш довољан извор. --Милош Ранчић (р|причај!) 12:58, 8. април 2007. (CEST)

А кад је у питању глобална нереференцираност наших чланака, то је други проблем који се једино може решити управо уношењем референци. --Милош Ранчић (р|причај!) 12:58, 8. април 2007. (CEST)

Википедија:Места од локалног интереса

Ако прихватимо те смернице тада француска села лете. Јер оно што садрже може се наћи у адресарима. Подаци о њима су тривијални. --СрејовићНенад 09:29, 2. фебруар 2007. (CET)

Па није баш тако... Мало ћеш да се потрудиш да нађеш све оне информације које постоје у чланцима... --Φ ί λ ι π π ο ς | ⌘ 09:30, 2. фебруар 2007. (CET)

Не то је више прилагођавање правила да француска села остану или не. Мислим да по тим правилима лете. --СрејовићНенад 09:39, 2. фебруар 2007. (CET)

Релативно сам нов, па не бих о томе да ли та несретна села требају или не. Али подаци као на њима су пример какве чланке не требамо. О томе месту треба бити бар нека информација типа "Десило се 1942. велико стрељање " или "Познато је по томе и томе научнику " или "Било је међу 10 места одакле је потекла побуна" или "десила се битка 1815". Бар једна нетривијална реченица би учинила енциклопедијски чланак. Моје мишљење је да ако тога нема да се ради о неенциклопедијском чланку. Иако, могу се по оставити та села као изузетак од правила. --СрејовићНенад 09:48, 2. фебруар 2007. (CET)

Слажем се са примједбом али умјесто да "лете" бих предложио да се она француска села која не садрже никакве "опширније" информације добију посебну категорију, нешто као "сувопарни географски подаци" или сл., како би неко заинтересован могао да више информација систематски уноси. --Kaster 11:25, 2. фебруар 2007. (CET)

Мислим да се ове смјернице више односе на знамените зграде, тргове и слично (види: Ужичка гимназија) него на села и градиће. Јер, то већ спада у географију такву каква је, а ту нема нити бог зна чега значајног нити безначајног, то је једноставно тако како јесте - село, а треба да постоје чланци о селима исто као о годинама, рецимо... --Ђорђе Д. Божовић (разговор) 17:27, 2. фебруар 2007. (CET)

Баш ме је занимало колико ће времена проћи док неко примети да би ово значило да француска села не би била ОК. Но, коцка је бачена. Ово за сада није усвојена смерница. Ја лично стојим иза овог предлога, да место мора имати нешто - било шта - што се о њему може рећи ван статистичких података да би добило чланак у енциклопедији. Но ово је расправа, ако има алтернативних предлога, попут ове посебне категорије, може и то, при чему је то онда таксативно побројан изузетак из већ постојеће смернице ”Википедија није збирка података без разлике”. --Dzordzm 23:36, 2. фебруар 2007. (CET)

Тачније, нису у питању села, него општине. Код њих су општине нешто мање него код нас, а и код нас ће бити тенденција смањивања истих (ниво месне заједнице отприлике). О свакој том месту има више релевантних података него о ма ком месту исте величине у Србији. Ако су француске општине релевантне за италијанску или већ коју другу Википедију, не видим разлог зашто не би била релевнантна и за нашу Википедију. То важи и за све остало. Сматрам да је једини разлог овом инсистирању "да наши локални политичари, али не и кинески и не француским општинама и кинеским градовима мањим од 100.000 становника" -- управо тенденција да се гради енциклопедија српског културног простора, а не општа енциклопедија. А то сматрам потпуно неприхватљивим. --Милош Ранчић (р|причај!) 23:53, 2. фебруар 2007. (CET)

Апсолутно се слажем да ово није енциклопедија Срба и сличних, већ енциклопедија на српском, па не сме бити двоструких аршина. Е сад, то што смо ми склони да пишемо о локалним стварима из Србије, то је људски фактор... Једва чекам да се појаве Кинези, Пакистанци, Тахићани, Кенијци и слични. --Φ ί λ ι π π ο ς | ⌘ 23:59, 2. фебруар 2007. (CET)

• Људи, као прво ово правило се не односи на насељена места у Француској или било где него на делове тих насељених места. Као што је бпжовић рекао правило се односи на нпр. Ужичку гимназију, Гимназију у Врњачкој Бањи, Извор топле минералне воде у Врњачкој Бањи, Споменик краљу Александру Карађорђевићу у Врњачкој Бањи (делове ВБ као нпр: Рај (Врњачка Бања), Река (Врњачка Бања), Дубрава (Врњачка Бања) и сл.) Насељено место је само по себи значајно за енциклопедију и правила не би требала да се усвајају за то. Ако се односе онда их не требано усвајати. А баш ме интересује шта треба радити са овим чланцима о неим Српским селима које имамо на вики. Чланци су типа: То и то село је село у Србији или Војводини, понекад има и у којој општини, налази се у близини тог и тог града и има око нпр. 1.500 становника. Е то јесте релевантан чланак (тренутно је клица, али може се прошири) и уколико испадне да није ја не видим разлог зашто бих остајао на википедији. --Јован Вуковић (р) 00:14, 3. фебруар 2007. (CET)

Истина, ову смерницу је могуће интерпретирати тако да се не односи на места, већ само на ствари у местима. Својим духом, она би рекла да ако о селу не можеш да напишеш више него ”то је село са толико становништва у твој општини”, онда би требао да у чланку о општини Икс имаш одељак ”списак села у општини Икс” у којем би имао све те податке, а са имена сила би водило преусмерење на ”Списак села у општини Икс”. Мислим да је то разумна идеја. Добра је и могућност да се смерница не односи на места већ само на објекте у њима. У том случају, мислим да предграђа не би могла бити третирана другачије од села, тј. ако свако село може да има своју страницу, онда то важи и за сваки део града, с тим да је ово клизав терен у смислу тога да ли је рецимо улица део града (ја бих рекао не). --Dzordzm 00:30, 3. фебруар 2007. (CET)

Оскар нам је у децембру рекао шта он сматра минимумом услова за један чланак: три информације. С тим што конструкцију "Лондон је највећи и главни град Велике Британије" он третира као једну информацију. Е, сад. Конструкција "Коњарник је насеље у општинама Звездара и Вождовац у Београду, има толико и толико становника по попису из те и те године и налази се на тој и тој надморској висини" има три информације -- "насеље у општинама Звездара и Вождовац" ("у Београду" није информација јер се информација налази и у чланцима о Звездари и Вождовцу); "има толико и толико становника по попису из те и те године" је наредна информација (број становника се нужно добија на основу пописа из те и те године) и "на тој и тој надморској висини" је трећа информација. Успут, сви чланци о француским селима имају више од тог броја информација. Успут, пошто је ово превод с енглеског, ја никад тамо нисам видео податак да се насељена места сматрају нерелевантним, а тражио сам управо те податке када сам почињао са уносом француских села. --Милош Ранчић (р|причај!) 00:44, 3. фебруар 2007. (CET)

Што се тиче географије и релевантности... Информације о постојању једног села јесу релевантне, али било би добро када би осим броја становника, географског положаја, итд., могло још нешто да се каже о неком селу. У супротном оперишемо на граници каталогије. Мада, у случају села, насеља на Балкану има један проблем мање. А тај проблем се тиче транскрипција. Ми за разлику од других језика, рецимо романске скупине, морамо да транскрибујемо та имена. Е сад, то је огроман посао рецимо са именима баскијских села, исто као што је то био случај са француским, на примјер, многи Шпанци у Шпанији, не знају тачно како се изговарају имена села у Каталонији, или Баскији... :) Затим, за релевантност, требало би успоставити неке критеријуме, опипљиве, па не морају бити крути, али да макар служе као нека референца. Што се тиче писања посебних чланака за установе, цркве, зграде, потоке, тргове, малих села, зар није боље уврститити те информације у сам чланак о дотичном селу, општини, јер би се тиме проширио и личио на нешто. Иначе, такође писање посебних чланака о насељима општина, скидају се информације матичном чланку, тако матични чланак остане клица и имамо још десет клица о насељима? Дакле, ја предлажем ово. Да се направе преусмјерења са имена сваког од тих насеља одређене општине на саму општину, односно на поднаслов гдје се о том насељу прича. У случају да је неко насеље стварно познато и да се о њему може писати надуго и нашироко, онда се издвоји у посебан чланак. Итд... ---Славен Косановић- {разговор} 09:17, 3. фебруар 2007. (CET)

Дакле, требало би направити смјернице за писање ових чланака, па ако неко само може да каже једну, или двије реченице, о неком селу, насељу, боље је да те информације уврсти у чланак општине којом је обухваћено то село, насеље. Па ако се појави неко трећи и може да напише двадесет линија о истом, па зашто не, онда размислити о издвајању у посебан чланак. Мислим да би се сличан критеријум могао примјенити на многе друге ствари. Тиме би енциклопедија добила на компактности и лакше би се долазило до информација. ---Славен Косановић- {разговор} 09:39, 3. фебруар 2007. (CET)

"Што се тиче писања посебних чланака за установе, цркве, зграде, потоке, тргове, малих села, зар није боље уврститити те информације у сам чланак о дотичном селу, општини, јер би се тиме проширио и личио на нешто." Сигурно, Славене, ниси мислио на ово или ово :). --Φ ί λ ι π π ο ς | ⌘ 09:50, 3. фебруар 2007. (CET)

Па не баш, нисам мислио на то ни то, али ОК је то када се ради о већим општинама. :) Рецимо, као примјер, имамо чланак општина Вождовац, са Х насеља. Умјесто да свако насеље има свој посебан чланак са једном или двије реченице, боље је да се налазе као поднаслови чланка са једном или двије реченице, па када се појави неко ко има, може да напише десет, петнаест линија о сваком насељу, онда размислити о издвајању у посебне чланке. Иначе, писање посебних чланака о брвнарама, потоцима, не успијевам да видим поенту... Тиме се скидају информације матичном чланку, који на крају остане клица..., или обични списак... Спискови нису енциклопедијски чланци, али на Википедији се користе када је то неопходно из неког разлога, рецимо требјиу нам на једном мјесту чланци које треба написати из неке област, једном већ написани, прича се може ријешити неком категоријом. Рецимо, село Х, има два потока, двије цркве, једну школу, занимљиву зграду општине, све то лијепо може да стане у чланак тог села Х. И нема потребе, да се у чланку општине у којој се налази село, набрајују сви потоци, све цркве, све брвнаре (могуће је споменути неке ако су стварно значајне), довољно је набројити села која се налазе у тој општини и сконцентрисати се на писање енциклопедијског чланка, рецимо историја, значајни догађаји, ово, оно..., мјеста од туристичког значаја..., док у чланку о селу Х, наставиш даље са детаљнијим описом... ---Славен Косановић- {разговор} 10:11, 3. фебруар 2007. (CET)

• Па то за брвнаре, потоке, тргове, цркве, домове културе и сл. нико не спори. Нормално да ће се чланак нпр. Дом културе у селу Станишинци спојити са чланком село Станишинци, али уколико се неко потруди па напише неки огроман чланак о том селу и хоће још да га проширује, онда се додаје {{Главни чланак|нешто}} и праве нови чланци нпр. Демографија Станишинаца, Историја Станишинаца, Архитектура Станишинаца, па ако се нпр. и чланак Архитектура Станишинаца препуни, онда се опет додаје шаблон главни чланак и пише о појединачним зградама. Само мало је вероватно да ће се нешто тако моћи написати о неком селу које има 5-6 грађевина од локалног значаја. Вероватније је да ће се нешто тако десити са мањим градовима; нпр. Православна црква у Врњачкој Бањи, Замак културе у В. Б. и сл. су чланци који некада могу настати (ако се прво напише обиман чланак Архитектура В. Б. па онда издвајају опширније ствари) --Јован Вуковић (р) 12:01, 5. фебруар 2007. (CET)
• А што се тиче села ова француска престављају релевантан податак (уколико су транскрибована) јер садрже неколико података (Департман и регион, бр. становника, површину и густину насељености, надморску висину, координата поштански и код INSEE, и спољашње везе. То поседују сви, а око 85% поседује додатно и мапу на којој је означено село, табелу у којој је представљен број становника у току задњих 40-ак година, график промене броја становника, округ и кантон и још додатних спољашњих веза :). То значи да су чланци када им се транскрибују називи и те како релевантни --Јован Вуковић (р) 12:01, 5. фебруар 2007. (CET)

”Неколико података” није праг какав ове смернице предвиђају. То сам пробао горе да објасним. Јоване, предлажем да прочиташ предлог и изјасниш се за или против. Неколико података постоји о било чему укључујући и нпр. твоје обданиште. Један од података о твом обданишту је да си ти био у њему. Други је да је у њему био твој најбољи друг из обданишта, итд. Пошто свака наша оцена релевантности података јесте у суштини првобитно истраживање, смернице о којима овде дискутујемо (а које се примењују на енвики) предлажу (овде говорим о општим смерницама, не само о фрселима) да одлуку о значају пребацимо на секундарне изворе. Нешто је значајно ако о њему постоји више независних, нетривијалних, поузданих и проверљивих објављених дела. Сви ми се некако површно слажемо око тога, али онда опет када почнемо причу о конкретном случају враћамо се на причу ”има података”, која је наравно негација целе приче. Е сад. Овде у ваздуху постоји предлог да декларативно прогласимо насељена места изузетком од овог правила (или да статистичке годишњаке прогласимо неприкосновеним изворима, што му изађе на исто). ОК. Следећа ствар ће бити списак свих потока и поточића на планети Земљи. Па онда све звезде и све њихове планете. Томе нема краја. И кад све то додаш онда је питање а зашто Панонац не би имао свој чланак - стварно, ако имамо чланак о сваком кратеру на Марсу, онда и Панонац треба да уђе, наравно и све те несрећне Брукнерове симфоније :) Дакле, ја нисам априорно против фрсела, али желим да неко презентира смислену алтернативну формулацију која ће омогућити да та села остану а да се притом не обесмисле опште смернице које процену значаја пребацују на ”свет око нас”. (Или пак да се гласа против свега у пакету.) --Dzordzm 02:42, 6. фебруар 2007. (CET)

Ја то нисам тако разумио. Није исто Панонац или ја и моје обданиште и неко село или кратер на Мјесецу. Мислим да би требало да свако насељено мјесто има чланак на Википедији, као и сваки кратер на Мјесецу и свака звијезда коју знамо. Једно је географија и опис нечега што само по себи једноставно јесте и постоји, а друго су мјеста од локалног значаја. Ту лијепо пише: „Свака заједница има велики број места, укључујући али не и ограничавајући се на цркве, историјска здања, центре за куповину, јарболе, крајеве и предграђа, паркове, школе и улице, које локално могу бити веома добро познате, али мало знане ван заједнице у питању“ итд. Значи, села су једно, историјски или тренутно значајна мјеста као што је нека црква, нека школа и сл. су друго (а не мислим да у значајна мјеста спадају и наша обданишта). О томе и Јован све вријеме пише. --Ђорђе Д. Божовић (разговор) 21:32, 6. фебруар 2007. (CET)

То је тако што се тиче ”места од локалнг значаја”. Али, имамо и општи предлог Википедија:Значај. Дакле, у односу на тај предлог, зашто чланак заслужује свако место, а не сваки поток, или зашто заслужује сваки поток, а не сваки кратер на Месецу? --Dzordzm 21:50, 6. фебруар 2007. (CET)

По мом мишљењу: Свако насељено мјесто заслужује чланак јер у њему људи живе и у њему се одвијају људске дјелатности - оно је значајно за биолошки и социјални живот људи. Сваки поток заслужује чланак ако о њему има довољно података да тај чланак личи на нешто, а не да буде обична клица од једне реченице - у том случају још увијек не заслужује чланак и такве клице би можда требало брисати док се не направе ваљани чланци. Сваки кратер, звијезда, планета, планина, ријека, низија, морска депресија... заслужује чланак, јер представља „производ“ човјечијег истраживања, а циљ Википедије је да скупи све људско знање. --Ђорђе Д. Божовић (разговор) 23:44, 6. фебруар 2007. (CET)

Можда би за села требало исто као за потоке - ако је добар чланак, значајан је и остаје, а ако је лоша клица, може да се обрише док се не напише нешто боље. Француска села нису толико лоша да би се брисала. --Ђорђе Д. Божовић (разговор) 23:24, 7. фебруар 2007. (CET)

Него, нешто гледам ова наша села (мислим по Србији) и сав сам се снуждио. Па у њима има три пута мање података и према томе су крајње нерелевантна. Успут, стварно немамо ниједну домаћу папирну енциклопедију са свим нашим селима (изгледа да је и њима то био исти проблем). Некако ми се сав мој труд да скупимо макар наша села сад чини узалудан. -- JustUser  [[Разговор са корисником:Jus

Хм, а Етнолошки атлас Југославије? Љубиша Р. Ђенић је својевремено писао о златиборским селима за тај Атлас. --Ђорђе Д. Божовић (разговор) 10:45, 8. април 2007. (CEST)

Кале, зар смеш да бришеш текст само зато што ти се не свиђа?

Википедија:Значај (музика)

Анализа музичких дјела

Овдје се појавила контроверза на нашој Википедији, дакле око смисла уопште анализе музичких дјела па треба продискутовати о смјерницама. Иначе, постоји техничка и перцептуална анализа, многи теоретичари музике се слажу да је комбинације обје, тачније све три пошто се укључује и литерарна анализа, веома пожељна. Видјети чланак en:Musical analysis, прије постављања коментара. ---Славен Косановић- {разговор} 21:07, 8. фебруар 2007. (CET)

Smjernice u članku Википедија:Значај (музика), ne govore ništa o tome. Mislim da je analiza muzičkih djela, jako kompleksna kategorija, raditi je isključivo preko strogo tehničkih termina, je isto kao pričati na kineskom jeziku na Vikipediji na srpskom. Dakle, treba da postoji jedan balans, ravnoteža, kako bi i oni koji se ne bave, nije im profesija, muzička teorija mogli nešto da shvate. ---Славен Косановић- {разговор} 21:16, 8. фебруар 2007. (CET)

Овде не говоримо о томе. Не целој овој страни се бавимо следећим питањем:

Да ли је одређена тема довољно значајна да заслужује чланак на Википедији?

О томе да ли симфоније водећих композитора заслужују чланке на овој Википедији нисмо имали значајних несугласица, а за општији случај можемо примењвати опште правило до усвајања посебног. То како ће се која врста тема обрађивати није тема за ову страницу и ову дискусију треба овде затворити. --Dzordzm 23:34, 8. фебруар 2007. (CET)

Википедија:Значај (порнографски глумци)

Не видим зашто би се значај порнографских глумаца разликовао од значаја одређеног за људе. Ово је морализаторски приступ карактеристичан за заједницу на енглеској Википедији. И порнографски глумци треба да задовоље основне критеријуме за значај који имају сви други људи. --Милош Ранчић (р|причај!) 00:06, 3. фебруар 2007. (CET)

Валидна примедба. Само да нагласим, што можда није довољно јасно из овога како је сада преведено, постојали би засебни критеријуми и за друге специфичне професије (види енглески чланак). На пример, за владарске породице, кандидате на изборима, научнике, претпостављам спортисте, и друге специфичне категорије. Њих нисам преводио јер ни тамо још нису усвојене као званичне смернице. Али, наравно, о томе можемо да одлучимо. Једна могућност је да прецизирамо критеријуме за посебне професије. Код порно глумаца би се основни праг тумачио и као више помена у порно публикацијама попут, шта ја знам, ”Панеротике” или како се већ зову наши часописи, јер су оне по правилу независне од самих глумаца и студија. То је један могући праг; енглеска заједница је очигледно сматрала да је превише низак јер ће у принципу глумице у таквим издањима добити по један нетривијалан помен за сваки филм који сниме па макар се он продао у 100 примерака. Али, можемо и да одлучимо да се за сада задржимо на једном општем критеријуму за све професије. --Dzordzm 00:22, 3. фебруар 2007. (CET)

Све то је популарна култура. Не видим по чему је битнији клуб из 19. лиге у Енглеској (нпр. Backwell United F.C.) од нпр. продукцијске куће порно филмова 19. лиге у Калифорнији. Да не причам да различитих спортиста има више од порно глумаца, па је опет праг релевантности нпр. играње у неком прволигашком клубу из Србије који је релевантан не баш као поменути Беквел Јунајтед, али као неки солидан тим из треће-четврте лиге у Енглеској. Значи, потребно је наћи општи модел за популарну културу. Несумњиво је да ће наши критерији бити нижи него критерији на енглеској Википедији јер ћемо имати потребе да се задовољимо нижим критеријима због тога што нам је култура мања. С тим што ће у одређеном тренутку ти критерији важити и на енглеској Википедији. Наравно, оно што је неопходно јесу бар два проверива извора о ма чему што се пише (када говоримо о нпр. години рођења, смрти, па чак и постојању) да би се уопште узело у обзир разматрање писања чланка о нечему. ИМДБ је један релевантан и проверив извор. Ако има још један -- конкретна особа може да има чланак. Наравно, још неко треба тај чланак да напише. --Милош Ранчић (р|причај!) 03:18, 3. фебруар 2007. (CET)

Ја овде управо капирам да је код других глумаца доња граница рецимо три филма што је проблем накупити за драмског глумца, док порно глумац за то време напабирчи бар тридесет. Исто као са гаражним бендовима који прогласе да имају шест "независних" издања. -- JustUser  JustTalk 23:32, 7. фебруар 2007. (CET)

Вива Порно Стар.... :) Еј хајте да будемо озбиљни. Дакле, ако је неки порно глумац/ица стварно познат, онда се о њему пише, ако не онда не без обзира колико филмова имао. У супротниом ради се о 15.000 чланака, најмање о порно глумцима/ицама... Размислите мало, ово је ипак енциклопедија... ---Славен Косановић- {разговор} 00:06, 8. фебруар 2007. (CET)

”Стварно познат”... што волим ове субјективне категорије. Овде причамо о објективним смерницама који би нама помогле да оценимо да ли је нко познат/релевантан/значајан/шта год. Не можемо оставити ствар на ”стварно познат”. Имамо предлог смернице која побраја начине провере релевантности у овом случају, јер је (мени барем) разуман поглед да појављивање у два порно филма једноставно није довољно. Ја то гледам овако. За два порно филма глумица добија око 1000 долара (мислим). Толико за годину дана заради свака касирка у Србији. А управо толико ово друштво вреднује допринос дотичне глумице, јер славу, признање и остало свакако није добила. Према томе мислим да се опште правило једноставно не примењује добро у овом случају, зато што порно филм или часопис једноставно није ”поуздан извор” - као што то није ни београдска новина ”Пресс” нпр. - и строгом применом општег правила би се морало чекати да порно глумица стигне у мејнстрим штампу, што значи практично никада осим ако евентуално освоји АВН награду или шта већ. Са друге стране чак и на енвики је покренуто питање да ли је постојећа смерница престрога и можемо расправљати о њеном садржају (или одбијању), али не можемо оставити ствари на ”стварно познат”. --Dzordzm 00:47, 8. фебруар 2007. (CET)

Па јесте субјективна, али бемга, зар ћемо унијети у Википедију 15.000 чланако о порно глумицама/цима са три реченице. Мислим Џорџ, када је нека порно глумица/ац познат о њему се више зна, има више података, јер је неко с њим/ом направио интервју, па се може нешто написати. Познат своди причу о порно звјездама на неких 100/150 одредница отприлике, док критеријум два/три филма отвара мјесто за хиљаде.... Опет кажем, ипак је ово енциклопедија и не бих волио да видим 15.000 порно звјездица у њој..., као што не бих волио да видим ”фабуле” порно филмова. :))) Мислим, има за те теме других мјеста, штавише највише мјеста на цијелом Интернету окупира управо секс. ---Славен Косановић- {разговор} 01:40, 8. фебруар 2007. (CET)

Уосталом о сексу се не прича пуно, него се секс практикује... :)))) ---Славен Косановић- {разговор} 01:49, 8. фебруар 2007. (CET)

Добро, колико ће по вашем мишљењу порно глумаца испунити услов "три доказа за постојање + два независна релевантна биографска извора"? Преко, узмимо, три филма. Ако и кажемо да имају форе за ИМДБ, а да три доказа за постојање могу да накупе и из описа конкретних порнића, остаје још један независан и релевантан извор за биографске податке. А то је нешто што треба да важи за све. --Милош Ранчић (р|причај!) 08:48, 8. фебруар 2007. (CET)

Википедија:Значај (фикција)

А и овдје треба успоставити неке критеријуме. Пошто одреднице за свемирске пушке, пиштоље, или неке ванземаљске/свемирске/енергетске карате/џудо/џуџицу/аикидо захвате, почињу да улазе и у нашу Википедију. Па треба видјети да ли пишемо овдје и о измишљеним ликовима/страшилима/монструмима урбане митологије/филмова/новела/романа/стрипова/аниме као посебне одреднице... ---Славен Косановић- {разговор} 02:00, 8. фебруар 2007. (CET)

Да, под условом да имамо довољан број извора о конкретним појавама. Другим речима, ако говоримо о неком лику из митологије Дорћола, онда за то мора постојати помен у релевантној литератури, а не лично сећање писца. --Милош Ранчић (р|причај!) 09:16, 8. фебруар 2007. (CET)

Википедија:Значај (предузећа и корпорације)

Ово је такође субјективна категорија, пошто често данас не зависи од броја запослених/машина/...итд..., значај и популарност једног предузећа/корпорације ---Славен Косановић- {разговор} 02:01, 8. фебруар 2007. (CET)

Википедија:Аутобиографија

Аутобиографије... хммм, овдје такође треба поразговарати, дакле, оставите мало та села/потоке/језера, пошто је ово једна од проблематичних категорија и треба наћи неке одмјерене критеријуме... ---Славен Косановић- {разговор} 02:03, 8. фебруар 2007. (CET)

Ја сматрам да не треба никог спречавати да напише енциклопедијски чланак о себи ако испуњава услове, од којих су најважнији, узмимо, "три релевантна извора који потврђују постојање и два независна извора за биографске податке". Другим речима, може направити чланак о себи, под условом да услове формално задовољава. Узмимо, глумац са три филма и два независна биографска извора. С друге стране, не може у чланак додати ниједан податак који лично зна а да претходно није објављен на неком другом месту. Можемо ту додати и да за сваки нови податак мора да постоји независни извор, а не лични (ЦВ или лични блог), а да тек за појашњења таквог податка може да реферира на свој блог и сл. Узмимо, не бих имао ништа против тога да Мацура напише чланак о себи. --Милош Ранчић (р|причај!) 09:09, 8. фебруар 2007. (CET)

Проблем са аутобиографијама није само у томе шта се у њих унесе (и како се то представи: од истог скупа информација се могу сачиинити два сасвим различита чланка) већ и шта се у њих не унесе. Ретко ко ће о себи написати аутобиографију на Википедији и у њу унети блам са својом теоријом за коју се испоставило да није тачна, или сексуално злостављање студенткиња (на пример) о којем су известиле локалне новине. Ови проблеми јесу много мање изражени ако чланак пише независно лице, у крајњем, чињенице су изложене тесту да ли их је та независна особа запазила истражујући материјал о предмету чланка. --Dzordzm 23:39, 8. фебруар 2007. (CET)

Најсигурније решење је да нико не пише сам о себи. То треба важити не само за људе, него и за организације и партије. Такви подаци су нужно искривљени на боље и могу бити један облик пропаганде. Моје је мишљење да то треба забранити у сваком облику. --СрејовићНенад 23:45, 8. фебруар 2007. (CET)

Podatke o tome šta o nekome pišu lokalne, pa čak i neke nacionalne novine, bez krivične tužbe, ili presude ne treba unositi u enciklopediju, u suprotnom igramo na opasnom terenu, pošto danas se svašta objavljuje... Za slične stvari moraju biti izvor, ili lokalni sudovi, dakle pokrenuta tužba, ima presuda već, itd, ili agencije vijesti sa visokim kredibilitetom, Tanjug recimo. Što se tiče kriterijuma za pisanje uopšte biografija, mislim da biti profesor na nekom univerzitetu-doktor-magistar ne bi trebalo da bude dovoljno, nego da postoji neko objavljeno djelo, naučno, muzička kompozicija, film, knjiga, studija, premija, preduzetnički poduhvat, - nacionalnog, regionalnog, evropskog, svijetskog značaja. Inače slažem se sa Nenadom, da pisanje auto-biografija-partija-preduzeća, jednostavno ne treba da bude praksa i ako postoje već neki napisani članci - autobiografije, treba prodiskutovati, preraditi, označiti za preradu, ako treba. Ne bih automatski obrisao nekome autobiografski članak, ako ispunjava kriterijume, ali bih ga svakako označio za preradu, ili bi ostavio samo neutralne, lako provjerljive podatke. Ako se ništa nemože lako, naglasak na lako, provjeriti, dakle nema spoljašnjih veza na neki ugledni'provjerljiv izvor, onda bih ga predložio za brisanje. ---Славен Косановић- {разговор} 00:22, 9. фебруар 2007. (CET)

Мислим да би услед огромне навале самопромотивних аутобиографија требали да изгласамо да се исте по виђењу бришу(значи корисник се зове исто као и чланак који уређује+случајни ИП који се појављује ствара и уређује само један чланак и нда нестаје у облику праха).ОК,знам да је ово никаква формулација,ал` ваљда је јасно шта `оћу да рекнем.Дакле,ако си довољни баја,неко ће пре или касније набуџити чланак о теби. Црни Бомбардер!!! (†) 07:35, 27. октобар 2007. (CEST)

Википедија:Списак лоших идеја за чланак

Loša ideja je pisati o:

Вaма самима, или о вашој организацији/партији/предузећу, укључујући и музички/умјетнички састав, чији сте члан, или запослени. Dakle, ovo je loša ideja, pa samim tim i pisanje autobiоgrafija bilo koje vrste. ---Славен Косановић- {разговор} 00:29, 9. фебруар 2007. (CET)

Википедија:Избегавајте неологизме

Овдје је све јасно :)), ако један појам/термин не постоји нигдје у стручној литератури, а још може да изазове контроверзе, једноставно се не користи. Дакле за употребу неког новог термина/појма није довољно, навести неки блог/форум/или веб страницу са непровјереним статусом, па чак ни из неког интервјуа угледне новинске агенције/портала, итд. ---Славен Косановић- {разговор} 02:10, 8. фебруар 2007. (CET)

Биографије живих особа

U biografijama živih osoba trebalo bi se skoncentrisati više na onaj dio zbog kojeg se ta osoba uključuje u enciklopediju, dakle naučni, umjetnički, preduzetnički rad/poduhvat, te izbjegavati podatke iz novina, medija, pa čak i pisanih intervjua, jer nekada se u nekim novinama/pisanim medijima namjerno izvrću neke činjenice, detalji, itd. Dakle, enciklopedija nije Žuta štampa. ---Славен Косановић- {разговор} 01:05, 9. фебруар 2007. (CET)

Ako je neka osoba uvrštena u Vikipediju, zato što je bila akter nekih događaja, primjer sukobi devedesetih na našim prostorima, treba se ograničiti samo, na informacije iz sudova-tužbi-presuda, agencija vijesti sa visokim kredibilitetom - objavljenim knjigama - autobiografija - biografija - istorijske studije i ne spekulisati sa informacijama o kojima se priča po novinama-tv, a nemaju provjerljivu potporu u sudovima-sudskim procesim-presudama-nije ih objavila neka ugledna agencija vijesti, itd. ---Славен Косановић- {разговор} 01:14, 9. фебруар 2007. (CET)

Једноставнији начин за одређивање значаја

Основно правило: Два релевантна, дефинишућа и независна извора и три напоредна описа -- и о датом појму се може писати. Особа не може писати о себи или свом индивидуалном раду. О групном раду/организацији може писати уз одређене услове. --Милош Ранчић (р|причај!) 13:51, 20. фебруар 2007. (CET)

Наравно, сад треба појаснити шта су то релевантне, дефинишуће и независне референце... --Милош Ранчић (р|причај!) 13:51, 20. фебруар 2007. (CET)

• "Релевантни извор" је гласило (ма какво) које уређује, узмимо, више од три особе и које постоји, узмимо, више од нпр. 100 текстова и постоји више од годину дана. (Да се расправљати о овој конструкцији.) --Милош Ранчић (р|причај!) 13:51, 20. фебруар 2007. (CET)
• "Дефинишући извор" у одређеном облику (не мора бити стриктно) даје дефинишуће податке о појму. Било у виду одреднице "то и то је ово и оно" или у виду текста који унутар себе дефинише конкретан појам. Другим речима, дефинишући извор јесте ако се у новинском чланку може прочитати "Пера Перић (1980) је атлетичар ОАК Београда...", али није дефинишућа референца "Пера Перић из ОАК Београда је освојио треће место на том и том такмичењу." Може се третирати --Милош Ранчић (р|причај!) 13:51, 20. фебруар 2007. (CET)
• "Независни извор" је она која не припада конкретној особи или организацији којој конкретна особа може припадати искључиво својом вољом. Тако нпр. извор Демократске странке о Борису Тадићу није независан, али јесте независан извор Канцеларија председника Србије. --Милош Ранчић (р|причај!) 13:51, 20. фебруар 2007. (CET)
• "Три напоредна описа" означавају три различита описа конкретног појма. Наравно, сваки мора бити поткрепљен извором. Узмимо, један опис је "Лондон је највећи и главни град Велике Британије и Енглеске [па све што иде у дефиницију "Лондон је..."]" (макар један од тих података). Други напоредни опис би био "Лондон се налази на тим и тим координатама, између овога и онога, поред тога и тога..." (макар један од тих података), док би трећи напоредни опис био "Лондон има толико и толико становника, структура становништва је таква и таква..." (макар један од тих података). --Милош Ранчић (р|причај!) 13:51, 20. фебруар 2007. (CET)
• "Не може писати о себи и свом раду". Ово је јасно. Мора неко други да пише о вама или вашем раду, па макар та особа била сестра, брат, жена, муж, дете, овај, онај. --Милош Ранчић (р|причај!) 13:51, 20. фебруар 2007. (CET)
• "О групном раду/организацији може писати уз услове". Овде треба наћи конкретну конструкцију. Узмимо, не мислим да је прихватљиво да о неком дуету пише неко из тог дуета, али сматрам релевантним да нпр. о ДСС-у пише члан ДСС-а. Ту треба наћи меру. Узмимо, можда мера може да буде 10 особа које припадају групи. Испод тога особе не би могле да пишу о својој групи, већ би морале да нађу неку другу особу да пише о њима, а изнад тог броја могу да пишу и чланови групе. О овоме се, наравно, да расправљати. --Милош Ранчић (р|причај!) 13:51, 20. фебруар 2007. (CET)

Такође, све бисмо на основу ових принципа решавали кад нам дође конкретан проблем. Свакако је да ћемо морати да установљавамо који извор задовољава наше услове и сл. --Милош Ранчић (р|причај!) 13:51, 20. фебруар 2007. (CET)

Ово се све односи искључиво на праг значаја за чланак. Логично је да ће блог конкретне особе бити довољно релевантан за пуњење података о истој оног тренутка када се праг значаја пређе. Такође, то не значи да се нпр. конкретан албум или филм не може поменути у једној реченици у оквиру неког другог чланка ако не постоје услови за стварање посебног чланка. --Милош Ранчић (р|причај!) 13:51, 20. фебруар 2007. (CET)

Е, да. И да кажем да сматрам да бисмо оваквом конструкцијом себи знатно олакшали начин за доношење закључака шта јесте а шта није значајно, а смањили бисмо и ниво бирократије који је на енглеској Википедији неразумно велики. --Милош Ранчић (р|причај!) 13:52, 20. фебруар 2007. (CET)

Коментари

Мишљења сам да би требали да усвојимо/гласамо ова правила о значају онако како их је Џорџ превео. Ако неко има неку конкретну идеју за неки додатак/измјену конкретног правила/тачке нека га/је предложи. Мислим да све, или скоро све што смо ми овдје причали/синтетизовали се налази у неком од тих правила. била би пожељна и једна категорија типа [[Категорија:Чланци са сумњивим значајем]], којом би олакшали одржавање пројекта у глобали... Милошев сажетак тих правила може да се стави а посебну страницу као препорука за утврђивање значаја, дакле, на први поглед, али ипак је добро имати детаљније обрађену тематику, као изгласану званичну политику. Проблем са значајем на нашим просторима је што и на нашем Интернету врло брзо нестају провјерљиви извори о нечему, са сајтова са кредибилитетом. Тако да временом многе референце постају непровјерљиве на нашем Интернету... Та индолентност према чувању важних информација је наша дуга традиција, још прије ере информационих технологија..., а можда је у питању нешто треће... Како год, Википедија није класична општа енциклопедија, која обично има високе критеријуме за убацивање одређене одреднице, па стога и потреба за комплекснијим правилима о значају... ---Славен Косановић- {разговор} 15:18, 20. фебруар 2007. (CET)

Смисао мог предлога је да се не завлачимо у сваку могућу конкретну тему и да одређујемо партикуларно шта је значајно а шта не, већ да имамо један глобални модел. Тиме ћемо себи знатно олакшати посао и имаћемо знатно мања трвења типа "ако је ово значајно, како оно није" у смислу категорија. Нпр. по ком критерију можемо равноправно да третирамо писце и спортисте? Или по ком критерију можемо равноправно да третирамо филм и књигу? Једини начин ван општег модела (који сам предложио) јесте да се смарамо сваком категоријом понаособ. То покушавам да избегнем. Ако то не избегнемо, имаћемо непотребне километре бирократског материјала. --Милош Ранчић (р|причај!) 16:31, 20. фебруар 2007. (CET)

Управо у том грму и лежи зец...:) Није могуће успоставити равноправне критеријуме за писце и спортисте, нити књиге и филмове... На примјер, филм може да буде најобичније срање, без икакве филмске вриједности, али ако је нека продукцијска кућа (холивуд/боливуд/тв кућа) стала иза њега и он се налази у бази ИМДБ, обично иде у Википедију..., тачније наћи ће се неко ко ће о њему писати... Да би нека угледна издавачка кућа стала иза неке књиге, она обично има неку минималну вриједност... дакле, како год окренеш ти критерјуми су прилично сложени сами по себи. На крају, ти критеријуми ће у многим случајевима бити неравноправни, управо из разлога који сам навео. Дакле, поједностављење правила је ОК, по мом мишљењу за први поглед, али такође, врло корисно би било имати ту категорију коју сам горе споменуо (можда боље овако - [[Категорија:Чланци са спорним значајем]]), када постоје спорна мишљења/спорни извори, о значају. Неке википедије већ одавно имају ту категорију... На шпанској Википедији у њој тренутно има више од 300 чланака. Дакле, тиме се олакшава глобално одржавање пројекта. Да не говорим како често са нашег Интернета нестану провјерљиве референце о многим стварима... За крај, ја сам да усвојимо ова правила онако каква јесу, пошто си и ти дао неке конструкције које могу довести до различитих интерпретација и бирократије..., дакле ниси у потпности ријешио проблем, него само сажео неке дијелове..., а имај у виду да ми уопште немамо дефинисано који су то релевантни извори када су наше теме у питању. :) Често смо око тога имали спорова и километарских дискусија... ---Славен Косановић- {разговор} 17:15, 20. фебруар 2007. (CET)

Незванично (на први поглед), у свијету финансија и економије, ако једно предузеће постоји више од пет година, може се сматрати успјешним. Е сад. Успјешно и значајно за енциклопедију, су овдје различити појмови. О предузећу које постоји тек двије године може постојати више независних релевантних извора, али по чему је то предузеће значајно да би ушло у енциклопедију? Због неког новог предузетничког подухвата? Због неке иновације у производњи? Због неког новог производа? Дакле, како год требају нам ближе дефинисани критеријуми за различите категорије. Дакле ово је само примјер. ---Славен Косановић- {разговор} 17:47, 20. фебруар 2007. (CET)

Коментари 2

• Ја сам дао предлог за то "шта је релевантан извор" уопште (наведено; ако се конкретно спроведе у дело ствари ће бити јасне). О томе можемо расправљати и дефинисати боље. У понуђеном решењу имаћемо расправе о томе "шта је релевантан извор за хеклање". Мислим да моје решење доноси знатно мање бирократије него понуђено. --Милош Ранчић (р|причај!) 18:10, 20. фебруар 2007. (CET)
• И још једина ствар о којој се да расправљати (али за коју сам опет дао предлог) је колика група људи треба да буде да би неко могао да пише чланак о групи, али то чак није ни тема за "Википедија:Значај", него пре за "Википедија:Аутобиографија". --Милош Ранчић (р|причај!) 18:10, 20. фебруар 2007. (CET)
• Такође, не сматрам ни себе а ни нас у укупности довољно релевантним да говоримо о томе која је појава значајна а која не. За то је релевантна конкретна стручна литература. Ако у конкретној релевантној литератури постоји довољно помињања конкретне појаве (две дефинишуће), онда нема разлога да се ми правимо паметни. О релевантној литератури за биологију могу да се изјасне биолози, за физику физичари итд., док је релевантна литература за филм нпр. ИМДБ, за спорт спортска штампа, за поп звезде поп штампа, за политичаре, друштвене догађаје и сл. дневна штампа и сл. Подразумева се да за нову врсту биљака не можемо консултовати Курир и Прес, али исто тако за конкретну изјаву конкретног политичара не можемо консултовати Астрономију или Дилана Дога. --Милош Ранчић (р|причај!) 18:10, 20. фебруар 2007. (CET)
• Иначе, баш бих волео да видим како се неко бави писањем чланака о Ц-Д-Е-Ф-Г-Х продукцији комедија осим ако нису његове/њене. А то се решава управо тиме што не дозвољавамо да неко пише о свом раду. Такође, баш бих волео и да видим довољно дефинишућих појмова (дакле, "Филм тај и тај је то и то, направљен тад и тад, тај и тај режисер..." а не "Филм тај и тај се приказао јуче у биоскопу Славица..."). Ја сам рекао да су довољна два, можемо то повисити на три (мислим да је преко бесмислено јер бисмо онда морали много чланака и о врло познатим особама да бришемо). --Милош Ранчић (р|причај!) 18:10, 20. фебруар 2007. (CET)

Коментари 3

Хм. Хајде овако. Није уопште јасно по чему је овај предлог различит од датог. Једна ствар коју Милош предлаже јесте да немамо засебна правила. То је ОК предлог, и може се ставити на гласање. Међутим, дата засебна правила у ”мом” предлогу су само појашњења општег правила. Свако од њих почиње јасним објашњењем да је општи критеријум основни. Тако да мислим да убацивање или не тих засебних критеријума није питање живота и смрти :)), мада ја мислим да не шкоде.

Е сад, назад на основни, општи критеријум. Дакле поредимо само страницу ”Википедија:Значај” (не целу ”књигу”) и овај одсечак ”једноставнији начин...”, који су оба општи критеријуми. Да ли постоји суштинска разлика или је ”једноставнији начин...” напросто прецизирање количине, независности извора, итд. Ово је битно да би знали како даље о овоме да разговарамо. Мени ово у принципу делује више као разрада, прецизирање (у општем случају), а не толико као супротстављени предлог. Такође не видим како другачије решава ”француска села” од првог предлога, мада је то у ствари добро :) --Dzordzm 02:36, 21. фебруар 2007. (CET)

Хм. Изгледа да сам делимично измишљао топлу воду :) Право да кажем, имао сам на уму партикуларне "значаје" кад сам писао ово. Мислим да се конкретне ствари дају спојити и направити од тога један чланак (видим нпр. да је у основном чланку прецизније обрађено шта то значи "више радова" у смислу да једна више истих вести не представљају и више радова. --Милош Ранчић (р|причај!) 02:53, 21. фебруар 2007. (CET)

У том смислу, сматрам да не треба да имамо појединачне "значаје" него само један општи и да се на основу тога изводе сва остала правила. Једино треба установити мало детаљније шта радити са оним што не задовољава услове, али ипак има корисних информација. Хајдемо да проведемо још који дан (тј. да се мало одложи гласање) како бисмо направили синтезу формулација и како бисмо установили шта све могу бити рупе и тог синтезног предлога. --Милош Ранчић (р|причај!) 02:53, 21. фебруар 2007. (CET)

Идем сад да спавам, па ћу да се позабавим тиме ујутро. Џорџе, пошто је ово твоја смена, могао би ти да покушаш да направиш неке синтезне формулације до јутра по ЦЕТ-у :) --Милош Ранчић (р|причај!) 02:53, 21. фебруар 2007. (CET)

Опет смо заглавили... Дакле, за сада имамо опције ”усвајамо како јесте”, ”усвајамо само општи чланак” и ”против”. Милоше, имаш три дана да формулишеш евентуалне додатке за ову средњу варијанту. У понедељак крећемо са гласањем. --Dzordzm 01:58, 24. фебруар 2007. (CET)

П.С. Питао сам Рам-мана на енвики који је био власник бота којим су (2003. ако се не варам - у сваком случају у тренутку када је енвики имала 50.000 чланака) масовно унесени подаци са пописа из САД, шта он има да каже на тему зашто су та места ”значајна”. Одговор је био, па, мање више, врћење у круг у стилу ”па, свако место је значајно, има своје приче, и сл.” Међутим, размишљајући о том разговору дошао сам до важнијег закључка који би требало потенцирати приликом гласања. Википедија:Значај су смернице, а не крута правила или политика Википедије. На енвики постоји листа преседана и типичних одговора до којих су они дошли расправама на чланцима за брисање; један од њих је ”градови и села су значајни без обзира на величину”. То и даље није правило већ преседан. Пошто сам ја генерално наклоњен прецедентном праву (тј. обичајним правилима у нашем случају), мислим да бисмо требали нагласити (као што у самим смерницама и пише) да ово није света крава. Ово су некакви општи закључци којима се можемо водити приликом расправе на чланцима за гласање. Али заједница у сваком засебном случају - ако хоће - може да одлучи другачије. Гледајући у ВП:З, ја бих свакако гласао за брисање сваке ОШ (ако нема шта друго да каже него ”имамо 15 одељења и 20 секција”), али ако заједница мисли другачије, ВП:З није аргумент против. И тако ћемо постепеном праксом изграђивати своје преседане и свој осећај за реалност, док захваљујући овим чланцима ипак имамо водиље. --Dzordzm 01:58, 24. фебруар 2007. (CET)

Мени се то веома свиђа, али тиме опет не бисмо генерички решили проблем шта тачно може а шта не у Википедију. Наравно, питање је да ли желимо да дефинишемо то сада, или да то решавамо на "пер-кејс бејзис". --Φ ί λ ι π π ο ς | ⌘ 02:02, 24. фебруар 2007. (CET)

Ја то контам овако. Општа теза је веома једноставна. Овде има 300КБ текста, али опште правило је веома једноставно: тема више независних, проверљивих, поузданих, нетривијалних (надам се да нисам ништа испустио) објављених радова. Идеја је да након што целу ствар усвојимо као смерницу (ако прође) људи би требали да ове ствари држе на уму или погледају конкретне под-смернице пре него што се изјасне на ”пер кејс” бази. У том смислу, смернице би требале да дебело нагну теразије, али увек остаје могућност другачије интерпретације (што је уосталом у складу са филозофијом ”игноришите сва правила” - коју, опет, примењујемо, шта, једном у три месеца, ако и толико). Такође, не знам да ли си све детаљно читао, али остаје механизам хитрог брисања за чланке који ни не покушавају да установе значај у смислу ВП:З - дакле, чланци који ни не наведу ниједну спољашњу повезницу ка независним изворима. Дакле, за ВП:ЧзБ би остале ситуације у којима се значај устврђује, али је питање да ли је то довољно, поуздано, независно, или шта год. Ако смернице прођу, сваки чланак који ни не покуша да устврди значај (а таквих ће бити 90% смећа) може да се хитро брише. Наравно, ја сам за то да ту установимо некакву процедуру, рецимо да чланке ипак прво пребацујемо у Википедија:МЗЧНТКМНЗ (”место за чланке на теме које можда нису значајне :)”) и притом их хронолошки додајемо у категорије. (Ово било да дотле дође јер значај није ни устврђен или преко ВП:ЧзБ.) И онда оставимо рецимо три месеца да се евентуално ствари среде, додају извори, и сл., у супротном онда брисање. --Dzordzm 02:17, 24. фебруар 2007. (CET)

Делује прихватљиво. Бар мени --Φ ί λ ι π π ο ς | ⌘ 02:20, 24. фебруар 2007. (CET)

Odlična su ova pravila, treba ih izglasati što prije i kasnije, što kaže Džordž, ako se negdje javi neka potreba za presedanom, pa raspraviće se i ako treba uraditi taj presedan pod uslovom da se zdogovorimo. Mislim, radili smo mi presedana i protiv osnovnih načela projekta, ponekad, istina rijetko što je dobar znak, ali kao što sam već jednom rekao svi mi lobujemo ponekad za kršenje, ili primjenu nekog pravila, samo je stvar u tome da treba na vrijeme da identifikujemo da to radimo i da se zapitamo zašto to radimo. Tako da ova pravila nam u svakom slučaju samo mogu pomoći i nikako odmoći. Kasnije ako se pojavi potreba za nekim "amadmanom" i to se može raspraviti i dogovoriti. ---Славен Косановић- {разговор} 02:42, 24. фебруар 2007. (CET)

Коментари 4

Пропустио сам још једну ствар... Пре свега, нама је битно да је нешто провериво, а не да је нешто значајно. Проверивост углавном и треба да буде доња граница за увођење нечега као чланка на Википедију. Није могуће писати о баби, стрини, течи и комшији ако о њима не постоје провериви извори. А ако постоје два различита, независна... дефинишућа извора, што је нама гарант проверивости, онда мислим да и та (на пример) особа прелази и границу значаја. --Милош Ранчић (р|причај!) 14:10, 24. фебруар 2007. (CET)

Притом, нисам додао (иако ми се чини да сам овде негде то и писао) да постоје извори који су сами по себи довољни. Тако је за постојање неког места довољан услов његово постојање у издању статистичког завода конкретне земље. (Који је уједно дефинишућу: преко, у крајњем случају, табела се дефинише да је у питању место које се налази ту и ту и има толико и толико становника итд.) --Милош Ранчић (р|причај!) 14:10, 24. фебруар 2007. (CET)

Такође, мислим да је понедељак прекратак рок: Од обавеза имам -- прича о простору за Викимедију (данас), састанак заједнице (сутра), вероватно причам с Гајом прексутра (понедељак). Такође, чак и да то урадим данас или сутра, мислим да треба о том предлогу расправљати. --Милош Ранчић (р|причај!) 14:10, 24. фебруар 2007. (CET)

И још нешто: Ја ни у једном од ових правила нисам прочитао да је ма које место недовољно значајно. Пошто видим да то други читају из правила, молио бих вас да ми појасните где се налази то правило. --Милош Ранчић (р|причај!) 14:10, 24. фебруар 2007. (CET)

Ово нису правила, већ смернице. Разлика је битна: правила се морају поштовати, а смернице су начелни договори које користимо при доношењу одлука. Што се тиче места, ради се о томе да за добар број не можеш наћи неколико независних помена. Међутим, може се начелно сматрати да такви помени вероватно постоје, али нама нису доступни - у том случају праг значаја је у принципу пређен. --Dzordzm 07:59, 27. фебруар 2007. (CET)

Ако је понедељак прекратак рок, нека буде следећи понедељак. Само, ово се развлачи у бесконачност. Бојим се да ће следеће суботе опет понедељак бити прекратак рок. Што је највећа фора, уопште не видим где се то толико разликујеш од овог предлога, но добро. --Dzordzm 07:59, 27. фебруар 2007. (CET)

Значај можда није најбољи превод, али ја нисам имао бољи. Енглески термин је "notability", што би била "приметност". Тема чланка мора бити приметна што је мање-више еквивалент проверљивости. То се може објаснити на почетку чланка. Међутим, мислим да је "значај" ипак бољи назив чак и ако не кореспондира у потпуности са духом. Проверљивост се у буквалном смислу не може узети за назив јер проверљивост подразумева да читалац Википедије може проверити те изворе. То овде не пије воду између осталог због француских села и сличног, јер дакле имамо објекте за које ми прихватамо да су "значајни" иако читаоцима не можемо понудити неколико независних извора. Такође мислим да није добра идеја мешати "проверљивост" која је правило које се тиче садржаја чланака од ових начела која дефинишу које се теме уопште могу прихватати. Мислим да су засебни називи потребни. --Dzordzm 07:59, 27. фебруар 2007. (CET)

Када износиш алтернативни предлог, молим те да се концентришеш на разлике од датог уместо да понављаш исте ствари. На пример, можеш рећи да ти се наслов не свиђа, да би ти ово прецизирао или не би прецизирао, и сл. --Dzordzm 07:59, 27. фебруар 2007. (CET)

Мислим да нема потребе одвојено причати о томе које насеље је значајно за енциклопедију и који чланак је изнио довољно података у тексту да би био сматран енциклопедијским чланком (односно да не би био обрисан). Док се не напише чланак који задовољава В:Значај тај чланак ће бити обрисан. Односно једнако се третирају чланци чија тема не задовољава В:Значај и чланци који нису показали да тема задовољава В:Значај. Београд је, нема сумње, значајан на било којој енциклопедији. Али ако напишеш само реченицу Београд је град у Европи, тај чланак ће бити обрисан јер није прешао праг значаја. Ово не значи да ће (на тој, фиктивној Википедији) неки валидан покушај да се напише чланак о Београду бити заустављен. --Милан Тешовић (р) 00:35, 9. април 2007. (CEST) заустављен

Докони попови и предлоге дају

Пошто овде дела само груба сила,идемо овако.Смернице су једно и оне постоје и не раде ништа,па би требали да формулишемо јасна правила.То је мој став.

Дакле ово су предлози,расправа траје недељу дана,после чега се приступа гласањима о предлозима и они који буду усвојени ће постати званичне одреднице википедије на српском језику који ће се придржавамо ко п`јан тапло.Ах да,усвојена правила се не примењују ретроактивно,али се може тражити гласање о брисању на основу неког од њих.(Нека бирократска компонента ове њики испретура правила о гласању итд исл итр и преправи или доради оно што у овако формулисаном предлогу није у складу са важећим правилима.)

(Значи гребем му миша ако сам ово поставио на потпуно погрешно месту и у потпуно погрешном облику.)

(Ако будем имао среће,ово нико неће видети и ја ћу самостално изгласати правила,а онда ћу завладати светом.Буахахаха...) Црни Бомбардер!!! (†) 09:00, 8. јануар 2008. (CET)

Е а сад ме слободно напушите што сам исп`о пиглу и ставио све ово на погрешно место,ал` је крајње време да се нешто дефинише овим поводом(па макар и ја исп`о глуп и си ми се смејали).(Али завладаћу светом(и уловићу зеца).) Црни Бомбардер!!! (†) 09:05, 8. јануар 2008. (CET)

Црни предлози

Аутобиографије,промоције и самопромоције

Уколико је јасно да је реч о овако нечем(корисничко име је исто као и тема о којој се пише или директно повезано са истом(члан групе о којој се пише)) или постоји јасна основана сумња на тако нешто(непознати ИП који се изненада појављује и прави чланак о нечему што је базирано на копи-паст са постојеће презентације тога) да се то брише.

Ukoliko se radi o nekome ko zaista zaslužuje mesto na Vikipediji i članak je neutralno i ok napisan, ne vidim zašto bismo brisali samo zato što ga je pisao neko ko je lično povezan sa temom članka. Tipičan primer je ona grupa Zbogom Brus Li. --Јагода испеци па реци 09:49, 8. јануар 2008. (CET)

Књижевници

Да би неки књижевник стекао услов за улазак на ср.њики неопходно је да:

• Објави најмање 10 књига

... s tim da postoje ISBN brojevi za te knjige i da postoji kritički osvrt makar za jednu od tih knjiga u nekom od časopisa. -- JustUser  JustTalk 09:38, 8. јануар 2008. (CET)

или

• Пребаци укупну тираж својих дела преко 10.000(мада може и 8.000)

или

• Да се помиње као битан у некој историји књижевности или прегледу књижевности на државном или језичком нивоу

или

• Да је за своја дела награђен адекватном наградом на државном или језичком нивоу уз 5 књига и укупан тираж од бар 5000

Ovo je mnogo oštar kriterijum, a i nije pravo stanje stvari. Šta ćemo npr. sa onima koji su napisali samo jednu knjigu i time završili svoj spisateljski opus, a samo na osnovu te jedne knjige stekli sveCku slavu? Evo vam primera: Huan Rulfo, meksički pisac, napiso samo jedan roman Pedro Paramo, i par pričica i to je to. Jedan, ali i te kako vredan, jer je proglašen jednim od remek-dela hispanoameričke proze... Dakle, treba gledati pre svega VREDNOST nekog dela a ne POPULARNOST (dobro, i to, ali treba sve dobro izvagati pre nego što se donese bilo kakva odluka).--Јагода испеци па реци 09:54, 8. јануар 2008. (CET)

Па између услова је речено ИЛИ, што значи да ако је било који од услова задовољен, нема проблема (тај твој пример вероватно задовољава услов да се помиње као битан у некоји сторији књижевности или прегледу књижевности.. -- Обрадовић Горан (разговор) 12:46, 9. јануар 2008. (CET)

Спортисти (екипни спортови)

Да би неки спортиста у екипном спорту стекао услов за улазак на ср.њики неопходно је да:

• Током барем три године буде члан националне селекције са учешћем у бар 80% њених наступа

или

• Улазак са клубом(или репрезентацијом) у прва четири тима на такмичењу континенталног или светског типа

или ако је јуниор

• Да испуњава горе наведену квоту у јуниорској селекцији

или

• Оцена релевантне спортске организације или медија да је супер талентован и велика будућност,уз референцу

Спортисти (појединачни спортови)

Да би неки спортиста у појединачном спорту(у коме се на државном нивоу такмичи барем 30 такмичара) стекао услов за улазак на ср.њики неопходно је да:

• Током барем седам година буде члан националне селекције са учешћем у бар 80% њених наступа

или

• Обарање барем државног рекорда

или

• Заузимање једног од прва три места на барем државним првенствима барем 6 пута

или

• Улазак у прву четвртину пласираних спортиста на континетачном или светском нивоу

или

• Оцена релевантне спортске организације или медија да је дотични оставио огроман траг на тај спорт,уз референцу

Спортски клубови

Да би неки спортски клуб стекао услов за улазак на ср.њики неопходно је да:

• Учествује у највишем рангу тог такмичења на државном нивоу,као и то да постоји минимум 50 регистрованих клубова који се баве тим спортом

.... malo oštro. Upravo su mi zanimljivi klubovi u sportovima koji nemaju puno klubova. Recimo, koliko klubova znaš da se takmiče u pikadu? -- JustUser  JustTalk 09:42, 8. јануар 2008. (CET)

или

• Учествује у другом рангу тог такмичења на државном нивоу,као и то да постоји минимум 150 регистрованих клубова који се баве тим спортом

или

• Клуб поседује традицију од преко 80 година континуираног постојања

.... meni je i 50 godina respektabilna cifra. -- JustUser  JustTalk 09:42, 8. јануар 2008. (CET)

или

• Улазак у прва четири тима на такмичењу континенталног или светског типа

Електронски медији

да би неки облик информисања стекао услов за улазак на ср.њики,неопходно је да:

• Буде електронски медиј са националном фреквенцијом

.... suviše oštro. Mislim da je u redu da bude regionalnog, mada ne vidim problem ni da je lokalnog ranga. -- JustUser  JustTalk 10:05, 8. јануар 2008. (CET)

или

• Буде електронски медиј са барем две деценије непрекидног емитовања

.... ja znam da je namera da "Radio moravski plićak" ne stigne na Vikipediju, ali meni se upravo to dopada. Recimo, da li znaš koju je TV stanicu otkupilo Luče kasidolsko? Ne znaš? Znao sam! A mogao bi da pročitaš ovde! Ja bih voleo da vidim članke o svim ovim stanicama. -- JustUser  JustTalk 10:05, 8. јануар 2008. (CET)

I ovo ti je preoštro. Po tebi, znači da [B92] još uvek nema pravo da bude u enciklopediji. Do sledeće godine. Nema godine a do relativno skoro nije imao ni frekvenciju. Dok sam ja živela u Bgd, čuo se samo u Bgd.--Јагода испеци па реци 09:57, 8. јануар 2008. (CET)

Предузећа

Да би неко предузеће стекло услов за улазак на ср.њики,неопходно је да:

• Запошљава преко 20.000 радинка

или

• Постоји преко 40 година у континуитету

IU ovo mislim da je preterano. Takođe mislim da su kriterijumi neadekvatni. Opet se govori o bogatstvu a ne o značaju. Nemam kontrapredlog, ali mi se ovo ne dopada. --Јагода испеци па реци 10:00, 8. јануар 2008. (CET)

Хехе, да ли то значи да бришемо овај чланак? -- Обрадовић Горан (разговор) 12:49, 9. јануар 2008. (CET)

Не слушаш рекламе, Горане. Лепо тамо кажу да имају 20.000 запослених :) Успут, овај критеријум не би могао да прође Јуес стил, а камоли неко други. -- JustUser  JustTalk 13:18, 9. јануар 2008. (CET)

Коментари тј. дискусија

Да укратко појасним сваку од ставки.

За књижевнике:

• Данас је врло лако направити и одштампати књигу.Илустрације ради,мој теча је избацио једно 5 збирки песама на по 40 и мање страна у тиражу од 500 до 1000 примерака,са све ISBN и осталим чудима.
• Значи помињање имена у релевантној историји рецимо српске или књижевности у Србији коју су састављали адекватни стручњаци
• Значи никакве награде сеоских песника наиваца округа западношабачког и слично

За екипне спортисте,мислим да је јасна ствар.Ако ниси уш`о у репрезентацију,онда и ниси бог зна шта.

За појединачне спортисте,мислим да је и овде јасна ствар,са тим што постоји она клаузула од 30 такмичара да би се покрила рупа од малих спортова којима се бави свега неколико људи.Илустрације ради,у женском падобранству у Србији постоји равно 4 или 5 такмичарки,па сад ви видите колико је тешко ући у прве три,а таквих је спорова у Србији крдо.

За спортске клубове је све јасно.Нису сви енциклопедијски релевантни,само они битни.

За предузећа и медије,мислим да је ствар јасна,нема потребе за свим медијима,као и за онима локалног карактера,а исто тако нису све фирме автоматски битне.Ово је енцклопедија,а не сваштара. Црни Бомбардер!!! (†) 09:00, 8. јануар 2008. (CET)

---

Ја ћу у току тих недељу дана апдејтовати постојећи превод смерница тако да одговара садашњем стању ствари на енвики и то би у гласању требао да буде контрапредлог овоме горе (што је по мени оригинално истраживање). --Dzordzm (разговор) 09:07, 8. јануар 2008. (CET)

Crni, zaboravio si umetnike. Slikare, vajare, reditelje, glumce, pevače (ovi su nam poseban problem, jer danas AMA BAŠ SVAKO može da snimi ploču!) i sl.--Јагода испеци па реци 10:00, 8. јануар 2008. (CET)

---

Нисам примјетио да је неко споменуо вјерске објекте. Значи ли то да је баш свака црква, џамија, синагога... значајна за википедију? Питање би могло да се прошири на грађевине уопште, мада су вјерске посебан случај. --Слободни умјетник (разговор) 13:52, 9. јануар 2008. (CET)

Гласање

Пошто је ово општи случај, не дискутује о појединостима колико књига, албума или утакмица, покренућу гласање, пошто је расправе било и сада је констатно има. -- Bojan  Razgovor  18:51, 8. мај 2010. (CEST)

Издавачке куће

Волео бих да мало разјаснимо ствари око појма "малих издавача", поготово за наше услове: скоро сви издати албуми значајни за рок музику у последњих 20 година у Србији су издати од стране таквих малих издавача. Волео бих да се ово правило не примењује за домаћа издања. Разумем да се такво нешто односи на САД или ВБ где се издаје на хиљаде издања годишње (а можда и месечно), али у нашој култури где имамо неколико десетина албума годишње то је непотребно. --Ранко (разговор) 16:08, 6. фебруар 2015. (CET)

Хоћу рећи да је у нашим условима апсолутно свако званично издање прави подвиг и да заслужује да буде макар поменуто овде.--Ранко (разговор) 20:14, 6. фебруар 2015. (CET)