Рачуноводство

Из Википедије, слободне енциклопедије

Рачуноводство је систематско прикупљање, развој и анализа информација о финансијском стању једне организације. Те информације је могуће користити и искористити за различите сврхе. Послодавцима предузећа оне омогућавају планирање и контролу финансијских операција и трансакција, анализу економског стања организације или предузећа у циљу доношења адекватних пословних одлука. Државним органима те информације помажу приликом одређивања висине пореза коју предузеће треба да плати држави, итд.

Рачуноводство кроз историју[уреди]

Почеци у Месопотамији и Блиском истоку[уреди]

Карта Блиског истока на којој је приказан Fertile Crescent circa 3. миленијум п. н. е.

Рачуноводство је старо више хиљада година; најранији рачуноводствени записи су пронађени у Месопотамији, а сматра се да су стари више од 7000 година.[1] Људи тог времена су користили примитивне методе како би водили евиденцију о расту усева и стада.

Глинене рачуноводствене плочице, Суса, Урук период, око 3500 г.п. н. е., Огранак за оријенталне антиквитете, Лувр, Париз

Између 4. и 3. миленијума п. н. е., у древном Ирану су, као последица новог социо-економског поретка, настале велике разлике у подели богатства услед чега су власт преузеле вође и свештеници. Имали су људе који су били задужени само за финансије. На неколико налазишта на Блиском истоку су, у склопу грађевина, нађена велика складишта за житарице, уз које су такође пронађене глинене плочице на којима је вођена евиденција о количинама - књиговодствени подаци.[2] Почетак вођења књиговодства на глиненим плочицама се сматра једним од највећих достигнућа човечанства. [3]

Рачуноводство у доба римског царства[уреди]

Римски цар Октавијан Август је написао књигу Дела божанског Августа (лат. Res gestae divi Augusti) која је била значајна за римски народ. У њој су се налазили сви трошкови које је царство имало по основу давања грађанима, давања војним ветеранима у виду новца и земљишта, дотације трезору, изградње храмова, давања верским установама и трошкови организовања позоришних представа и гладијаторских утакмица. Те информације нису представље преглед државних прихода и расхода, него је био начин да се покаже царева дарежљивост.

Познати римски историчари Гај Светоније Транквил и Касије Дио су 23. г.п. н. е. у својим делима записали да је Август наложио да се направи преглед јавних прихода, стања новца у трезору, провинцијских пореза и трошкова јавних радова, заједно са подацима о лицима и робовима који су начинили детаљни извештај. И сам Тацит је говорио да је ове "извештаје писао Август лично“.[4]

Римска плоча за писање из римске тврђаве цара Хадријана 1. и 2. в.п. н. е. на којој се налази захтјев за куповину 5000 мера житарица за производњу пива. Одељак за праисторију и Европу, Британски музеј.

Просто књиговодство се спомиње и у Библији, у Новом завету, Књига Матеја, прича о талентима.[5]

Лука Пачоли и двојно књиговодство[уреди]

Vista-xmag.png За више информација погледајте чланак Двојно књиговодство

Лука Пачоли је био италијански математичар, и сматра се зачетником двојног књиговодства.

Види још[уреди]

Референце[уреди]

  1. ^ Friedlob, G. Thomas & Plewa, Franklin James, Understanding balance sheets, John Wiley & Sons, NYC, 1996, ISBN 0-471-13075-3, pp. 1
  2. ^ (کشاورزی, کیخسرو (1980) (на Persian). تاریخ ایران از زمان باستان تا امروز (Translated from Russian by Grantovsky, E.A.). стр. 39-40. 
  3. ^ Oldroyd, David & Dobie, Alisdair: Themes in the history of bookkeeping, The Routledge Companion to Accounting History, London, July 2008. ISBN 978-0-415-41094-6., Chapter 5, pp. 96
  4. ^ Oldroyd, David: The role of accounting in public expenditure and monetary policy in the first century AD Roman Empire, Accounting Historians Journal, Volume 22, Number 2, Birmingham, Alabama, December 1995, pp. 123, Olemiss.edu
  5. ^ Matt. 25:19

Литература[уреди]

  • کشاورزی, کیخسرو (1980) (на Persian). تاریخ ایران از زمان باستان تا امروز (Translated from Russian by Grantovsky, E.A.). стр. 39-40. 

Спољашње везе[уреди]