Рита Гилдемајстер

С Википедије, слободне енциклопедије
Рита Гилдемајстер
Rita Gildemeister
Рита Гилдемајстер 1965.
Лични подаци
Датум рођења(1947-03-29)29. март 1947.(77 год.)
Место рођењаГистров, Источна Немачка
Држављанствонемачко
Висина1,81
Маса73 кг
Спортске информације
СпортСкок увис
КлубАК Лајпциг Лајпциг
Достигнућа и титуле
Лични рекорди2,87 (1972) у дворани
Освојене медаље
Атлетика
Представљајући Источна Немачка Источну Немачку
Скок увис
Европска првенства у дворани
Сребрна медаља — друго место 1972. Гренобл 1,84
Сребрна медаља — друго место 1973. Ротердам 1,86
Европско првенство У—20
Златна медаља — прво место Варжава 1964. Скок увис

Рита Гилдемајстер (нем. Rita Gildemeister; Гистров, 6. март 1947) бивша је источнонемачка атлетичарка која се такмичила у скоку увис, два пута сребрна (1,84 м) 1972. у Греноблу [1] (1,86 м) 1973. у Ротердаму [2].

Од 1963. до 1973. године Рита Гилдемајстер је сваке године била међу шест најбољих скакачица на првенствима Источне Немачке, али титулу је освојила тек 1965, на отвореном је два пута заузела друго и треће место, а у дворани је била четири пута друга.

Године 1964. одржане су Европске јуниорскењ игре, претече каснијег Европског првенства за јуниоре на којем је Рита Гилдемеистер освојиа титулу са прескоченх 1,63 метра. Године 1967. стартовала је у Прагу на Европским играма у дворани и завршила на четвртом месту на 1,70 м. На Европско првенство у дворани 1972. у Греноблу победила је Рита Шмит са 1,90 м, Рита Гилдемајстер скочила је 1,84 м и завршила на другом месту испред трећепласиране Јорданке Благоеве [3].

Иако је био четврти на првенству Источне Немачке 1972, Гилдемајстер је уврштена у олимпијску репрезентацију за Олимписке игре 1972. у Минхену са Ритом Шмит и Росемарие Витач. Тамо су 23 скакачице савладале квалификациону висину од 1,76 м, укључујући све три представнице Источне Немачке. Рита Гилдемеистер завршила је на 12. месту у финалу са 1,82 м, Шмит је пета, а Витач седма. На Европском првенству у дворани 1973. у Ротердаму Гилдемајстерова је поново освојила сребро, са 1,86 м знатно заостајући за победницом Благоевом, која је скокила 1,92 м.


Референце[уреди | уреди извор]

Спољашње везе[уреди | уреди извор]