Гренобл

Координате: 45° 10′ 18″ С; 5° 43′ 21″ И / 45.171546° С; 5.722387° И / 45.171546; 5.722387
С Википедије, слободне енциклопедије
Гренобл
франц. Grenoble
Поглед на Гренобл
Застава
Застава
Грб
Грб
Административни подаци
Држава Француска
РегионРона-Алпи
ДепартманИзер
Становништво
Становништво
 — 2019.158.198 [1]
 — густина8.725,76 ст./km2
Географске карактеристике
Координате45° 10′ 18″ С; 5° 43′ 21″ И / 45.171546° С; 5.722387° И / 45.171546; 5.722387
Временска зонаUTC+1, лети UTC+2
Апс. висина204–500 m
Површина18,13 km2
Гренобл на карти Француске
Гренобл
Гренобл
Гренобл на карти Француске
Остали подаци
Поштански број38000, 38100
Позивни број476
INSEE код38185
Веб-сајт
www.grenoble.fr

Гренобл (франц. Grenoble) град је у југоисточној Француској, у подножју Алпа, у регији Рона-Алпи и департману Изер. По подацима из 2006. године број становника у месту је био 156.107. Шире градско подручје има 514.559 становника по попису из 1999.

Петао је постао симбол Француске, захваљујући игри речи. Наиме, на латинском језику, "gallus" је значио и петао и гал, а током римске епохе, Француска се звала Галија. Стога је дошло до поистовећивања петла са Галијом и Галима, а данас и са Француском.

Географија[уреди | уреди извор]

Поглед на Гренобл са снежним врховима Дофинских Алпи у позадини
Поглед на Бастиљу из града Гренобла

Гренобл је окружен планинама. Град се налази у алувијалној долини реке Изер на надморској висини од 214 m. Због планинских, а посебно скијашких спортова град је туристички веома значајан. Двадесет жичара се налази око града. Историјски у подручју Гренобла била је тешка индустрија и рударство. Напуштене фабрике се могу наћи чак и у малим насељима.

Клима[уреди | уреди извор]

Клима (Гренобл)
Показатељ \ Месец .Јан. .Феб. .Мар. .Апр. .Мај. .Јун. .Јул. .Авг. .Сеп. .Окт. .Нов. .Дец. .Год.
Апсолутни максимум, °C (°F) 16,5
(61,7)
20,7
(69,3)
25,3
(77,5)
28,0
(82,4)
31,3
(88,3)
37,0
(98,6)
38,3
(100,9)
39,5
(103,1)
33,6
(92,5)
28,1
(82,6)
24,8
(76,6)
19,5
(67,1)
39,5
(103,1)
Средњи максимум, °C (°F) 5,9
(42,6)
7,8
(46)
12,0
(53,6)
15,3
(59,5)
19,9
(67,8)
23,8
(74,8)
26,9
(80,4)
26,4
(79,5)
21,8
(71,2)
16,9
(62,4)
10,2
(50,4)
6,4
(43,5)
16,2
(61,2)
Просек, °C (°F) 2,3
(36,1)
3,7
(38,7)
5,0
(41)
9,8
(49,6)
14,4
(57,9)
17,9
(64,2)
20,5
(68,9)
20,2
(68,4)
16,3
(61,3)
12,3
(54,1)
6,4
(43,5)
3,1
(37,6)
12,0
(53,6)
Средњи минимум, °C (°F) −1,2
(29,8)
−0,4
(31,3)
2,0
(35,6)
4,4
(39,9)
8,9
(48)
12,0
(53,6)
14,2
(57,6)
14,0
(57,2)
10,9
(51,6)
7,8
(46)
2,7
(36,9)
−0,1
(31,8)
6,3
(43,3)
Апсолутни минимум, °C (°F) −27,1
(−16,8)
−19,4
(−2,9)
−18,2
(−0,8)
−7,9
(17,8)
−2,3
(27,9)
2,1
(35,8)
4,8
(40,6)
3,8
(38,8)
−1,2
(29,8)
−5,3
(22,5)
−10,9
(12,4)
−20,2
(−4,4)
−27,1
(−16,8)
Количина падавина, mm (in) 61
(24)
52
(20,5)
66
(26)
83
(32,7)
104
(40,9)
75
(29,5)
59
(23,2)
67
(26,4)
106
(41,7)
106
(41,7)
87
(34,3)
67
(26,4)
934
(367,7)
[тражи се извор]

Историја[уреди | уреди извор]

Град је био познат по разним именима током историје:

  • Kularo, када су Гали Алоброги саградили јаке зидине око малога града у 3. веку
  • Gratianopolis, после 380. када је цар Грацијан посетио град и дао да се поправе здине

Након пада Западнога римскога царства град је био део Бургундијске краљевине, док га није заузео Клотар I, краљ Франака и син Хлодовеха. Касније су га држали Каролинзи. После тога постао је део друге бургундијске краљевине Арл. Коначно је дошао у посед грофова Вијен, чија титула Дофен је дала традиционално име регији Дофине. Гренобл је био главни град регије Дофине од 1349. Тада је задњи дофен од Вијена продао регију Француској под условом да француски престолонаследници користе титулу "Дофен".

Град је био поприште сукоба католика и протестаната. Тако су 1562. велики број хугенота побацали у реку Изер.

Грађани су 1788. напали војску Луја XVI. Опљачкане су и рушене цркве 1789. за време Француске револуције. Тих година су постојале и путујуће гиљотине, које су ишле од села до села и одрубљивале главе врло често на основу неоснованих оптужби. У Греноблу су одржане Зимске олимпијске игре 1968.

Панорама Гренобла
Панорама Гренобла

Демографија[уреди | уреди извор]

Демографија
1962.1968.1975.1982.1990.1999.2006.2011.2014.
156.707161.616166.037156.637150.758153.317156.107157.424160.725

Бастиља[уреди | уреди извор]

Бастиља представља серију утврђења на обронцима планина крај Гренобла. Бастиља је најпосећенија туристичка атракција у граду. Градња Бастиље је започета у средњем веку, а касније су вршена проширења на обимним подземним одбрамбеним мрежама. Бастиља се сматра најбољим примером утврђивања у Француској у 19. веку, а држала је важну стратешку тачку на алпској граници.

Образовање и истраживање у Греноблу[уреди | уреди извор]

Универзитет у Греноблу је 1339. основао папа Бенедикт XII. Али универзитет није имао довољно средстава, тако да је поново основан 1542. Поново су се након некога времена појавили проблеми, па је Наполеон 1805. основао фалуктет права. Гренобл је данас велики научни центар, посебно у области физике, информатичких наука и примењене математике.

Партнерски градови[уреди | уреди извор]

Види још[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

Спољашње везе[уреди | уреди извор]