Гренобл

Из Википедије, слободне енциклопедије
Гренобл
фр. Grenoble

Grenoble 01.JPG
Поглед на Гренобл

Грб

Застава
Основни подаци
Држава Застава Француске Француска
Регион Рона-Алпи
Департман Изер
Становништво
Становништво (2006) 156.107
Густина становништва 8,466 ст/км²
Географске карактеристике
Координате 45°11′16″N 5°54′11″E / 45.187778, 5.903085
Временска зона UTC+1, лети UTC+2
Надморска висина 204–500 м
Површина 18,44 км²
Гренобл на мапи Француске
{{{alt}}}
Гренобл
Гренобл на мапи Француске
Остали подаци
Веб-страна www.grenoble.fr

Гренобл (фр. Grenoble) је град у југоисточној Француској у подножју Алпи у регији Рона-Алпи и департману Изер. По подацима из 2006. године број становника у месту је био 156.107. Шире градско подручје има 514.559 становника по попису из 1999..

Географија[уреди]

Поглед на Гренобл са снежним врховима Дофинских Алпи у позадини
Поглед на Бастиљу из града Гренобла

Гренобл је окружен планинама. Град се налази у алувијалној долини реке Изер на надморској висини од 214 метара. Због планинских, а посебно скијашких спортова град је туристички веома значајан. Двадесет жичара се налази око града. Историјски у подручју Гренобла била је тешка индустрија и рударство. Напуштене фабрике се могу наћи чак и у малим насељима.

Историја[уреди]

Град је био познат по разним именима током историје:

  • Kularo, када су Гали Алоброги саградили јаке зидине око малога града у 3. веку
  • Gratianopolis, после 380. када је цар Грацијан посетио град и дао да се поправе здине

Након пада Западнога римскога царства град је био део Бургундијске краљевине, док га није заузео Клотар I, краљ Франака и син Хлодовека. Касније су га држали Каролинзи. После тога постао је део друге бургундијске краљевине Арл. Коначно је дошао у посед грофова Вијен, чија титула Дофен је дала традиционално име регији Дофине. Гренобл је био главни град регије Дофине од 1349. Тада је задњи дофен од Вијена продао регију Француској под условом да француски престолонаследници користе титулу "Дофен".

Град је био поприште сукоба католика и протестаната. Тако су 1562. велики број хугенота побацали у реку Изер. Грађани су 1788. напали војску Луја XVI. Опљачкане су и рушене цркве 1789. за време Француске револуције. Тих година су постојале и путујуће гиљотине, које су ишле од села до села и одрубљивале главе врло често на основу неоснованих оптужби. У Греноблу су одржане Зимске олимпијске игре 1968.

Панорама Гренобла
Панорама Гренобла

Демографија[уреди]

Демографија
1982. 1990. 1999. 2006.
156,637 150,758 153,317 156,107

Бастиља[уреди]

Бастиља представља серију утврђења на обронцима планина крај Гренобла. Бастиља је најпосећенија туристичка атракција у граду. Градња Бастиље је започета у средњем веку, а касније су вршена проширења на обимним подземним одбрамбеним мрежама. Бастиља се сматра најбољим примером утврђивања у Француској у 19. веку, а држала је важну стратешку тачку на алпској граници.

Образовање и истраживање у Греноблу[уреди]

Универзитет у Греноблу је 1339. основао папа Бенедикт XII. Али универзитет није имао довољно средстава, тако да је поново основан 1542. Поново су се након некога времена појавили проблеми, па је Наполеон 1805. основао фалуктет права. Гренобл је данас велики научни центар, посебно у области физике, информатичких наука и примењене математике.

Спољашње везе[уреди]

Викиостава
Викимедијина остава има још мултимедијалних датотека везаних за: Гренобл