Гренобл

	Овај чланак или један његов део нема никакве независне и поуздане изворе. Помозите да се овај чланак побољша тако што ћете унети одговарајуће референце. Текст који не садржи референце може бити доведен у питање, а потом и уклоњен.

Гренобл фр. Grenoble
Поглед на Гренобл
Основни подаци
Држава	Француска
Регион	Рона-Алпи
Департман	Изер
Становништво
Становништво (2006)	156.107
Густина становништва	8,466 ст/km²
Положај
Координате	45°11′16″N 5°54′11″E
Временска зона	UTC+1, лети UTC+2
Надморска висина	204–500 m
Површина	18,44 km²
Гренобл Гренобл на мапи Француске
Остали подаци
Веб-страна	www.grenoble.fr

Гренобл (фр. Grenoble) је град у југоисточној Француској у подножју Алпи у регији Рона-Алпи и департману Изер. По подацима из 2006. године број становника у месту је био 156.107. Шире градско подручје има 514.559 становника по попису из 1999..

Географија

Поглед на Гренобл са снежним врховима Дофинских Алпи у позадини

Поглед на Бастиљу из града Гренобла

Гренобл је окружен планинама. Град се налази у алувијалној долини реке Изер на надморској висини од 214 метара. Због планинских, а посебно скијашких спортова град је туристички веома значајан. Двадесет жичара се налази око града. Историјски у подручју Гренобла била је тешка индустрија и рударство. Напуштене фабрике се могу наћи чак и у малим насељима.

Историја

Град је био познат по разним именима током историје:

• Kularo, када су Гали Алоброги саградили јаке зидине око малога града у 3. веку
• Gratianopolis, после 380. када је цар Грацијан посетио град и дао да се поправе здине

Након пада Западнога римскога царства град је био део Бургундијске краљевине, док га није заузео Клотар I, краљ Франака и син Хлодовека. Касније су га држали Каролинзи. После тога постао је део друге бургундијске краљевине Арл. Коначно је дошао у посед грофова Вијен, чија титула Дофен је дала традиционално име регији Дофине. Гренобл је био главни град регије Дофине од 1349. Тада је задњи дофен од Вијена продао регију Француској под условом да француски престолонаследници користе титулу "Дофен".

Град је био поприште сукоба католика и протестаната. Тако су 1562. велики број хугенота побацали у реку Изер. Грађани су 1788. напали војску Луја XVI. Опљачкане су и рушене цркве 1789. за време Француске револуције. Тих година су постојале и путујуће гиљотине, које су ишле од села до села и одрубљивале главе врло често на основу неоснованих оптужби. У Греноблу су одржане Зимске олимпијске игре 1968.

Панорама Гренобла

Демографија

Демографија

1982.	1990.	1999.	2006.
156,637	150,758	153,317	156,107

Бастиља

Бастиља представља серију утврђења на обронцима планина крај Гренобла. Бастиља је најпосећенија туристичка атракција у граду. Градња Бастиље је започета у средњем веку, а касније су вршена проширења на обимним подземним одбрамбеним мрежама. Бастиља се сматра најбољим примером утврђивања у Француској у 19. веку, а држала је важну стратешку тачку на алпској граници.

Образовање и истраживање у Греноблу

Универзитет у Греноблу је 1339. основао папа Бенедикт XII. Али универзитет није имао довољно средстава, тако да је поново основан 1542. Поново су се након некога времена појавили проблеми, па је Наполеон 1805. основао фалуктет права. Гренобл је данас велики научни центар, посебно у области физике, информатичких наука и примењене математике.

Спољашње везе

Портал Француска Део Википедије посвећен темама везаним за Француску.

Викимедијина остава има још мултимедијалних датотека везаних за: Гренобл

• Remembering Grenoble Photography Exposition
• Grenoble Chamber of Commerce and Industry
• Grenoble City website
• [1]
• Grenoble Airport website
• Visiting Grenoble in English
• Semitag - Transports de l'agglomération grenobloise in French
• Grenoble Forum in Chinese