Рихард Вајскирхнер

С Википедије, слободне енциклопедије
Рихард Вајскирхнер
Лични подаци
Датум рођења(1861-03-24)24. март 1861.
Место рођењаБеч, Аустроугарска
Датум смрти30. април 1926.(1926-04-30) (65 год.)
Место смртиБеч, Аустрија
Политичка каријера
Политичка
странка		Хришћанска-социјална партија
1. децембар 1912. — 21. мај 1919.
ПретходникЈозеф Нојмајер
НаследникЈакоб Ројман

Рихард Вајскирхнер (нем. Richard Weiskirchner; Беч - Маргаретен, 24. март 1861 — Беч, 30 април 1926[1]) био је адвокат и политичар из редова Хришћанско-социјалне партије Аустрије. Служио је као градоначелник Беча од 1912. до 1919. године.

Живот[уреди | уреди извор]

Вајскирхнер је био син учитеља, похађао је средњу школу у бечком округу Маријахилф. Студирао је и докторирао право на Универзитету у Бечу.

Каријера у државној служби[уреди | уреди извор]

1883. године, одмах по завршетку студија, ступио је у правну службу града Беча као референт за јавне набавке. Године 1901. постао је заменик директора Магистрата код хришћанског социјалисте Карла Лугера, а 1903. године, још под Лугером, постао је директор Магистрата, највиши државни службеник одговоран само градоначелнику. Године 1910. пензионисан је као државни службеник.

Од 1897. до 1911. Рихард Вајскирхнер био је члан Рајхсрата, 1907–1909 председник Представничког дома. 1898–1915 био је и посланик у Парламенту Доње Аустрије . 1909-1911 био је Аустроугарски министар трговине у кабинету Рихарда фон Бинерт-Шмерлинга. Године 1910, након пензионисања, изабран је у Општинско веће.

Након Лугерове смрти 1910. одбио је функцију градоначелника Беча због своје три постојеће политичке функције, али је у децембру 1912. прихватио избор од стране општинског већа.[2]

Градоначелник Беча[уреди | уреди извор]

Од јануара 1913. до маја 1919. Вајскирхнер је служио као градоначелник Беча. У годину и по дана мира пре почетка Првог светског рата, наставио је Луегеров динамичан урбани развој. Током четири године рата морао је да се бори са несташицом која је убрзо настала да би обезбедио снабдевање града. Године 1917/1918 Вајскирхнер, кога је именовао цар Карл Први, био је члан Горњег дома Рајхсрата (види листу чланова Горњег дома на страници Википедије на немачком језику).

У децембру 1918., месец дана након распада Аустроугарске, Привремено општинско веће га је поново изабрало за градоначелника. После општинских избора 1919. године, првих на којима су сви Бечлије имали једнака права гласа и на којима су социјалдемократе оствариле апсолутну већину, он је у мају 1919. године предао дужност Јакобу Ројману, првом градоначелнику „Црвеног Беча“.

Крај каријере и смрт[уреди | уреди извор]

Од 4. марта 1919. до 1. октобра 1920. био је посланик у Уставотворној народној скупштини Немачке Аустрије као члан Хришћанско-социјалне партије. Од 10. новембра 1920. до 1923. године био је Председник Националног савета.[3]

Умро је 1926. године у Палати Шенбрун у Бечу. Његова почасна гробница је у Бечу у Гробљу Хицинг (група 5, број 286).

Почасти[уреди | уреди извор]

Године 1932. у Првом бечком округу улица Вајскирхнерштрасе (нем. Weiskirchnerstraße) названа је по њему. Био је почасни члан католичких студентских удружења Рудолфина Беч, Аустрија Беч, Норика Беч и Амелунгија Беч.

Дела[уреди | уреди извор]

  • Аустријски градски прописи. Општински прописи и општински изборни прописи градова са сопственим статутима краљевстава и земаља заступљених у Рајхсрату са допунским законима. Саставили Карл Брокхаузен и Рихард Вајскирхнер. Беч 1895. године. (Oesterreichische Städteordnungen. Die Gemeindeordnungen und Gemeindewahlordnungen der mit eigenen Statuten versehenen Städte der im Reichsrathe vertretenen Königreiche und Länder mit den Nachtragsgesetzen Zusammengestellt von Carl Brockhausen und Richard Weiskirchner. Wien 1895).
  • Картели са становишта хришћанске концепције економије. Беч 1896. године. (Das Cartellwesen vom Standpunkte der christlichen Wirthschaftsauffassung. Wien 1896).
  • Брига о сиромашнима у великом граду. Беч 1896. године. (Die Armenpflege einer Großstadt. Wien 1896).
  • Градска стамбена политика. Варнсдорф 1917. (Städtische Wohnungspolitik. Warnsdorf 1917).

Извори[уреди | уреди извор]

  1. ^ Matricula Online – Wien – Maria Hietzing, Sterbebuch 1921–1934, Seite 53, Eintrag Nr. 17, 5. Zeile. In: matricula-online.eu, abgerufen am 30. September 2022
  2. ^ „Dr. Dr. h.c. Richard Weiskirchner, Biografie | Parlament Österreich”. www.parlament.gv.at (на језику: немачки). Приступљено 2022-12-01. 
  3. ^ „Kurzbiografie Weiskirchner | Parlament Österreich”. www.parlament.gv.at. Приступљено 2022-12-01. 

Додатна литература[уреди | уреди извор]

  • Феликс Чајке: Беч и његови градоначелници. Седам векова историје бечког града. (Felix Czeike: Wien und seine Bürgermeister. Sieben Jahrhunderte Wiener Stadtgeschichte. Jugend und Volk, Wien u. a. (1974) ISBN 3-8113-6078-7).
  • Карл Харер: Др. Рихард Вајскирхнер. Дисертација, Беч 1950. (Karl Harrer: Dr. Richard Weiskirchner. Dissertation, Wien 1950).
  • Кристијан Мертенс: Рихард Вајскирхнер (1861—1926). Непознати градоначелник Беча. (Christian Mertens: Richard Weiskirchner (1861–1926). Der unbekannte Wiener Bürgermeister (= Österreich-Archiv; Schriften des Instituts für Österreichkunde). Verlag für Geschichte und Politik, Wien (2006) ISBN 3-486-58055-8).
  • Кристијан Мертенс: Рихард Вајскирхнер. (Ch. Mertens: Richard Weiskirchner. In: Österreichisches Biographisches Lexikon 1815–1950 (ÖBL). Band 16, Verlag der Österreichischen Akademie der Wissenschaften, Wien 2019–, S. 81 f.).
  • Рихард Вајскирхнер: Стенографски записници Представничког дома Рајхсрата 1861-1918: - (Richard Weiskirchner. In: Stenographische Protokolle des Abgeordnetenhauses des Reichsrates 1861–1918, Jahrgang 0012, XII. Session. Personen- und Sachverzeichnis, S. 306–307). - (Richard Weiskirchner. In: Stenographische Protokolle des Abgeordnetenhauses des Reichsrates 1861–1918, Jahrgang 0013, XIII. Session. Personenregister, S. 203). - (Richard Weiskirchner. In: Stenographische Protokolle des Abgeordnetenhauses des Reichsrates 1861–1918, Jahrgang 0014, XIV. Session. Personenregister, S. 216–217). - (Richard Weiskirchner. In: Stenographische Protokolle des Abgeordnetenhauses des Reichsrates 1861–1918, Jahrgang 0015, XV. Session. Personenregister, S. 356–358). - (Richard Weiskirchner. In: Stenographische Protokolle des Abgeordnetenhauses des Reichsrates 1861–1918, Jahrgang 0016, XVI. Session. Personenregister, S. 487–489). - (Stenographische Protokolle des Abgeordnetenhauses des Reichsrates (17., 18., 19., 20.Session) auf ALEX – Historische Rechts- und Gesetzestexte Online (Ausschussmitgliedschaften, Reden, Anträge etc.))

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Политичке функције
Претходник:
Јозеф Нојмајер 		Градоначелник Беча
1912 — 1919 		Наследник:
Јакоб Ројман
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Рихард_Вајскирхнер&oldid=26991813”