Карл I од Аустрије
 |
Овај чланак или један његов део нема никакве независне и поуздане изворе. Помозите да се овај чланак побољша тако што ћете унети одговарајуће референце. Текст који не садржи референце може бити доведен у питање, а потом и уклоњен. |
| Карл I од Аустрије | |
|---|---|
|
|
|
| Датум рођења | 17. август 1887. |
| Датум смрти | 1. април 1922. |
| Место смрти | Мадеира (Португалија) |
| Порекло и породица | |
Карл I Аустријски (нем. Karl I.; 17. август 1887 — 1. април 1922) је био последњи цар Аустроугарске. Владао је као Карл I од Аустрије или као Карл IV од Угарске од 1916. до 1918, када је Аустрија постала република. Карл није абдицирао. Остатак живота, све до смрти 1922. провео је настојећи да обнови монархију.
Садржај |
Живот [уреди]
Карл је син надвојводе Ота Франца од Аустрије (1865—1906) и Марије Јозефе од Саксоније (1867—1944). Био је ожењен Зитом од Парме. Када је убијен његов стриц надвојвода Франц Фердинанд Карл је постао престолонаследник. Наследио је 1916. цара Франца Јозефа. Преузео је врховну команду над аустријском војском 2. децембра 1916. Током 1917. водио је тајне мировне преговоре са Француском. Аустријски министар спољних послова је био заинтересован само за општи мир. Карл је показивао спремност да склопи сепаратни мировни споразум. Када су 1918. процуриле вести да покушава да склопи сепаратни мировни споразум Карло је све одлучно негирао. Француски председник владе је објавио његова писма, која су показала намере склапања сепаратнога мира. министар спољних послова је због тога дао оставку, а Аустроугарска је још више постала зависна од Немачке. Аустроугарска је била у стању расула у последњим годинама рата. Председник САД Вудро Вилсон је као део својих 14 тачака захтевао од Европе да допусти самоопредељење народа. Као одговор на такву могућност Карл се сложио да се сазове парламент и да се створи конфедерација, по којој би свака етничка група имала право аутономије. Међутим ствари су брзо измицале контроле и уследило је проглашавање независности у свим деловима Аустроугарске. Карлова политичка будућност је постала неизвесна. Изгледало је да ће моћи да влада бар Аустријом, али Аустрија је постала република.
Живот у егзилу [уреди]
До 11. новембра 1918. све нације Аустроугарске су прокламовале своје тежње да се одвоје од Аустроугарске. Карл није абдицирао, него је побегао у Швајцарску, одакле је настојао да поврати власт. Био је охрабрен од стране мађарских националиста, па је два пута током 1921. покушао да се врати на трон Мађарске. Мађарска је остала краљевина, али без краља. У покушају да се врати бар на трон Мађарске није успео због разних фактора укључујући и изостанак подршке од стране регента Миклоша Хортија.
Монархисти Хортијево одбијање да помогне Карлу често описују као „издајничко“. Први покушај марта 1921. да поново освоји круну Мађарске пропао је када је Хортијева влада замолила Карла да напусти земљу. Други пут у октобру 1921. прикључује му се 3.000 мађарских војника, али Краљевина СХС и Чехословачка су Мађарској предали ултиматум претећи ратом, ако се Карл крунише.
Пошто је постао опасан по међународни поредак (Версајски поредак) и мир у Европи Француска и Велика Британија су одредиле португалско острво Мадеиру као место његова изгнанства. На Мадеири је умро 1922. од упале плућа. Карл је на Мадеиру већ дошао болестан и сломљен, а шетао је по хладном зимском дану около.
После смрти [уреди]
Историчари различито оцењују Карла и његов период власти. Један од највећих критичара је Хелмут Румплер, шеф једнога одела аустријске академије наука, који је описао Карла као „дилетанта, преслабога за изазове са којима се суочавао“ и сматра да није био прави политичар. Енглески писац Херберт Вивиан пише: „Карл је велики вођа, принц мира, који је настојао да спаси свет једне године рата државник са идејама да спаси народ компликованих проблема царства“. Папа га је 2004. прогласио свецем.
Породица [уреди]
Родитељи [уреди]
- отац: надвојвода Ото Франц од Аустрије (21. април 1865 — 1. новембар 1906)
- мајка: принцеза Марија Јозефа од Саксоније (31. мај 1867 — 28. мај 1944)
Супруга [уреди]
- принцеза Зита од Бурбон-Парме (9. мај 1892 — 14. март 1989), венчали су се 21. октобра 1911. године, у замку Шварцау;
Деца [уреди]
- принц-престолонаследник Ото од Аустрије (20. новембар 1912 — 4. јул 2011), оженио се принцезом Регином од Саксе-Мајнингена;
- надвојвоткиња Аделајд од Аустрије (3. јануар 1914 — 2. октобар 1971), није се удавала;
- надвојвода Роберт од Аустрије (8. фебруар 1915 — 7. фебруар 1996), оженио се принцезом Маргаритом од Савоје-Аосте;
- надвојвода Феликс од Аустрије (31. мај 1916 - 6 новембар 2011), оженио се принцезом Аном Еугенијом од Аренберга;
- надвојвода Карл Лудвиг од Аустрије (10. март 1918 — 11. децембар 2007), оженио се принцезом Јоландом од Лињеа;
- надвојвода Рудолф од Аустрије (5. септембар 1919 - 15. мај 2011), оженио се први пут грофицом Ксенијом Чернишевом-Безобразовом, а други пут принцезом Аном Габријелом од Вредеа;
- надвојвоткиња Шарлота од Аустрије (1. март 1921 — 23. јул 1989), удала се за војводу Георга од Мекленбурга;
- надвојвоткиња Елизабета од Аустрије (31. мај 1922 — 7. јануар 1993), удала се за принца Хајнриха од Лихтенштајна.
Спољашње везе [уреди]
