Рона

Из Википедије, слободне енциклопедије
Рона
Ушће Роне (сателитски снимак)
Ушће Роне (сателитски снимак)
Основне карактеристике
Дужина 812 км
Површина басена 95.500 км²
Просечан проток 2.300 м³/с
Пловност до Лиона
Водоток
Извор Ронски глечер
Висина извора 2250 м
Ушће Средоземно море
Географске карактеристике
Земље слива Швајцарска, Француска
Важније притоке Ен, Ардеш, Дром, Дуранс, Гардон, Изер, Увез, Саон
Важнији градови Сион, Женева, Лион, Валанс, Авињон, Арл
Слив реке Рона
Слив реке Рона

Рона (фр. Le Rhône, грч. Ῥοδανός, лат. Rhodanus) је западноевропска река дуга 812 километара. Извире из Ронског глечера близу превоја Сент Готхард у швајцарским Алпима, а улива се у Медитеран делтом у области Камарг у јужној Француској. У свом току река увире и извире из Женевског језера. Река Рона је највећа европска притока Средоземног мора. Просечни проток реке је 2.300 m³/s.

Велики градови на реци Рона су: Сион, Женева, Лион, Валанс, Авињон и Арл. Највећа притока реке Рона је река Саона, која се у њу улива у Лиону.

Била је позната као саобраћајница још у време старих Феничана, Грка и Римљана. Пловидба реком Роном је кроз историју била опасна због јаких матица и брзака. Године 1933. почела је регулација реке и изградња хидроцентрала. Пројекат је настављен после рата 1948. Данас ове хидроцентрале производе око 7% електричне енергије у Француској. Ту је и 5 нуклеарних централа које се хладе водом из реке Рона.

Спољашње везе[уреди]

Викиостава
Викимедијина остава има још мултимедијалних датотека везаних за: Рона