Женева

Из Википедије, слободне енциклопедије
Disambig.svg
За остале употребе, погледајте чланак Кантон Женева.
Женева
Genève—Genf—Ginevra

City of Geneva.jpg
Колажни приказ Женеве: Дворац Нација, ЦЕРН, водоскок и Женевско језеро

Грб
Основни подаци
Држава Застава Швајцарске Швајцарска
Кантон Кантон Женева
Основан 121.
Становништво
Становништво 185.726
Агломерација 513.188
Густина становништва 11.710 ст/км²
Географске карактеристике
Координате 46°12′N 6°09′E / 46.2, 6.15
Надморска висина 369 м
Површина 15,86 км²
Женева на мапи Швајцарске
{{{alt}}}
Женева
Женева на мапи Швајцарске
Остали подаци
Градоначелник Реми Пагани
Веб-страна ville-ge.ch


Координате: 46° 12′ 00" СГШ, 6° 09′ 00" ИГД
Женева (француски: Genève; немачки: Genf; италијански:Ginevra) је други по величини град у Швајцарској (после Цириха), а највећи град Романдије (дела Швајцарске у коме се говори француски језик). Женева је и главни град и највеће место истоименог кантона Женева.

и поред своје не баш изразите величине Женева се сматра једним од глобалних градова, углавном због присуства бројних међународних организација, укључујући европско седиште Уједињених нација.

По истраживању из 2006, Женева је други град на свету по квалитету живота (поново после Цириха).[1]

Поглед на град са оближњих Алпа

Порекло назива[уреди]

Сматра се да је назив града везан за Келте. Најстарији сачувани назив је био латински назив Генава (лат. Genava) непознатог порекла. Током раног средњег века назив се постепено мењао ка садашњем облику Женева (фра. Genève [ʒənɛv]). Женева као вековима познат град има бројне другачије називе на европским језицима (енг. Geneva, нем. Genf, ита. Ginevra, ретором. Genevra).

Положај града[уреди]

Женева је изузетно важан град како у држави тако у на нивоу света. На нивоу Швајцарске она је удаљена:

  • од главног града Швајцарске, Берна, град је удаљен 165 km југоисточно,
  • од Базела 250 km јужно,
  • од Цириха 280 km југоисточно.

На нивоу Европе Женева је удаљена:

Природни услови[уреди]

Рељеф: Женева се налази на крајњем југозападу Швајцарске, са три стране окружена француском границом. Град се развио на крајње југозападној тачки Леманског језера. На овом месту из језера отиче река Рона. Њена долина дели алпско планинско подручје јужно од града и северно положено подручје планина Јуре. Сама долина је на приближно 350-400 метара надморске висине, валовита, плодна и густо насељена.

Клима: Клима области Женеве је умерено континентална. Просечна годишња температура је 9,0 °C, док је просечна количина падавина близу 1000 мм/м².

Воде: Женева се налази на крајње југозападној тачки Леманског језера (француски: Lac Léman), које је по граду названо и Женевским. Језеро је ледничког порекла и спада у највећа алпска језера. На месту старог дела Женеве из језера отиче река Рона. Непосредно јужно од градског језгра и Рону се улива мања река Авре, која долази са Алпа.

Историја[уреди]

Снимак Женеве из сателита
Приказ града из 16. века
Једна од важних трговачких улица града
Детаљ из старог градској језгра Женеве
Поглед на Женеву са Леманског језера у смирај дана
Аеродром у Женеви

Прва насеља на месту Женеве везују се за доба праисторије. Почетком нове ере овде се налазило келтско-германско насеље, које су Римљани освојили 121. године. Тада је забележен и данашњи назив града. У доба касног Рима град постаје средиште хришћанског епископа.

Почетком средњег века кроз ову област протутњало је много варварских племена, од којих су највећи утицај оставили Бургунди и Франци. 888. године град је припојен Бургундији. 1033. године насеље потпало под немачки утицај. 1154. године град са околином добија елементе аутономије, која је постепено проширивана. 1394. године великашна породица Савоја постепено преузима утицај на градом, а сама породица добија војводско звање. Међутим, град је и даље имао вишег заштитника. 1526. године ово постаје тадашња Швајцарска конфедерација, са којом се град уједињује.

У ово време јавља се у Женеви и покрет реформације на челу са Жаном Калвином. 1536. године грађани су се самопрогласили протестантима. У ово време (1536-64.) у граду је живео и радио познати протестантски делатник, Жан Калвин, који постаје духовни вођа града, а који и данас представља један од симбола града. И поред тога што је град остао протестантски, у 17. веку у град се враћају римокатоличка црква, апостепено и верници.

Током Француске револуције (1789-99.) грађани Женеве су активно учествовали у свим догађањима, па је град са околином 1798. године припојен Француској. У оквиру ње град остао све до пада Наполеона 1814. године. Тада су Женева и њена непосредна околина приопојени Швајцарској конфедерацији, што је остало до данас.

Међународни значај град добија после Првог светског рата, када град постаје седиште међународне организације Лиге народа 1919. године. Ова организација (будући да није спречила светски рат) уступила је место Уједињеним нацијама после Другог светског рата, што је узроковало пресељење међународне пажње у ново седиште, Њујорк. Међутим, у Женеви су остала и даље седишта бројних међународних организација. Ово је граду дало већи значај наспрам његове величине и положаја, па је град и данас велико привредно и културно средиште.

Становништво[уреди]

По проценама из 2008. године у Женеви живи приближно 186.000 становника, а у градској зони преко пола милиона. По оба показатеља то је други град у Швајцарској, а највећи и најзначајнији у њеном франкофоном делу. Од споменутих 186 хиљада становника 38,7% нема швајцарско држављанство.

Језик: швајцарски Французи чине традиционално становништво града и француски језик је званични у граду и кантону. Међутим, градско становништво је током протеклих неколико деценија постало веома шаролико, па се на улицама Женеве чују бројни други језици.

Вероисповест: Месни Французи су у 16. веку прихватили протестанско учење Жана Калвина. Међутим, последњих деценија у граду се знатно повећао удео римокатолика. Данашњи верски састав града је: римокатолици 39,5%, атеисти 22,0%, протестанти 17,4%, муслимани 4,4%, јевреји 1,1%.

Привреда[уреди]

Женева је старо и данас познато банкарско средиште. У У граду се налазе централе и велике испоставе низа великих и међународно познатих банака. Град је и важно трговачко средиште.

У граду и околини смештено је много међународних компанија (индустрија, саобраћај, пословање). Од производње посебно се истиче традиционална израда часовника. Упоредо са тим град се специјализован и на другим пољима прецизне изрдае вредних искупих предмета, па је постао и важно трговиште за луксузну робу. Са друге стране, све ово чини град једним од најскупљих за живот.

Женева је позната и по бројним догађањима и манифестацијама. Посебно се треба издвојити Женевски салон аутомобила.

Образовање[уреди]

Женева је и велико научно-истраживачко и образовно средиште са вишевековном традицјом (Универзитет у Женеви је основан 1559. г.). Прва школа за међународне односе основана је почетком 20. века управо у Женеви.

Знаменитости града[уреди]

Женева поседује добро очувано старо градксо језгро са бројним црквама, палатама, трговима, фонтанама, споменицима. Поред тога град има и бројне велепене установе међународних организација, бројне паркове, алеје, дукачак кеј дуж језера. Од тога требало би се издвојити:

  • Катедрала светог Петра (Cathédrale Saint-Pierre), из 12. века, где је започен калвинизам у швајцарским земљама;
  • Палата нација (Palace of Nations), некадашње седиште Лиге народа, изграђена 30-их прошлог века;
  • Зид реформације (Monument international de la Réformation), споменик у част протестантизму;
  • Водоскок;
  • Парк Лагранж (Parc de la Grange), велики парк дуж Леманског језера;
  • Природњачки музеј (Muséum d'histoire naturelle);
  • Комплекс сајма у Женеви.

Саобраћај[уреди]

Због присуства бројних међународним установа и компланија Женева има веома развијен међународни и међуградски саобраћај. Западно од града налази се Међународни аеродром „Коинтрин“ у Женеви, аградска железника станица има бројне поласке ка великим градови у самој држави и у Француској.

У јавном градском превозу учествују трамваји, тролејбуси, аутобуси и бродови по језеру. Прва три вида превоза налазе се у окриљу градског саобраћајног предузећа. Јавни превоз обухвата град са предграђима, укључујући и она у суседној Француској.

Галерија слика[уреди]

Референце[уреди]

  1. ^ Mercer Human Resource Consulting World-wide quality of living survey. Лондон, 10. април 2006.

Спољашње везе[уреди]

Са других Викимедијиних пројеката :