Rečna delta
Rečnom deltom se naziva karakteristični oblik ušća reke. Najpoznatija delta je delta Nila, koja je dobila naziv po sličnosti oblika grčkom slovu delta (Δ) i time postala eponim za sve druge delte širom sveta.
Садржај |
Nastajanje [уреди]
Nastajanje rečne delte je obeleženo odlaganjem sedimenta koji reka donosi sa sobom. Smanjenjem brzine toka vode kako se približava ušću, smanjuje se i snaga vode kojom nosi razne vrste sedimenta, koji se zbog toga taloži na dno i stvara prepreku. To opet dovodi do toga da voda menja smer kako bi zaobišla prepreku, ili se razdvaja na rukavce. Veće delte se sastoje od niza brže i sporije tekućih ili čak stojećih rukavaca. To, međutim, nije moguće kad reke završavaju u morima sa velikim razlikama između plime i oseke, umesto delte, kod tih se reka stvara levkasti estuari. Kako reka teče u pravilu prema moru odnosno jezeru, kad stigne do vode koja ne teče, odlaže sediment, i time svoju deltu neprekidno "gura" dalje u more. To je vrlo vidljivo na snimku delte Nila.
Vrste delti [уреди]
Pored ovde navedene vrste delte, postoji još nekoliko drugačijih oblika delti:
Primeri [уреди]
- Dunav (Delta Dunava; 4.000 km², Rumunija) - druga po veličini rečna delta u Evropi
- Gang-/Bramaputra (Delta Ganga Bangladeš; 80.000 km²)
- Ind (8.000 km²)
- Mekong (70.000 km²)
- Misisipi (Misisipi delta; 36.000 km²)
- Niger (Delta Nigera 24.000 km²) - u srednjem delu toka Niger pravi i unutrašnju deltu
- Nil (Delta Nila 24.000 km²)
- Iravadi (30.000 km²)
- Lena (45.000 km²)
- Orinoko (24.000 km²)
- Volga (Rusija) - najveća delta u Evropi
- Neretva (Delta Neretve, 120 km²) - jedina delta na prostoru bivše Jugoslavije
Spoljašnje veze [уреди]
