Авињон

Из Википедије, слободне енциклопедије
Авињон
фр. Avignon

Avignon, Palais des Papes depuis Tour Philippe le Bel by JM Rosier.jpg
Папска палата у Авињону

Грб
Основни подаци
Држава Застава Француске Француска
Регион Прованса-Алпи-Азурна обала
Департман Воклиз
Становништво
Становништво (2006) 92.454
Географске карактеристике
Координате 43°57′00″N 4°49′01″E / 43.95, 4.817
Временска зона UTC+1, лети UTC+2
Надморска висина 10-122 м
Површина 64,78 км²
Авињон на мапи Француске
{{{alt}}}
Авињон
Авињон на мапи Француске
Остали подаци
Градоначелник Мари Жозе Роиг
Веб-страна www.avignon.fr

Авињон (фр. Avignon) је град у Прованси у јужној Француској на источној обали реке Роне. Административно је седиште департмана Воклиз. По подацима из 2006. године број становника у месту је био 92.454. На другој обали Роне се налази град Вилнев ле Авињон у департману Гар. Стари град Авињон са средњовековним кућама окружен је градским зидинама. Стари град са готичком Папском палатом (Palais des Papes) из 14. века и мостом Светог Бенезеа (Pont St. Bénézet) из 12. века је под заштитом УНЕСКО-а.

Историја[уреди]

У предхришћанско доба на овом подручју је живело риболовачко келтско племе Кавари помешани са Лигурима. Ово место су називали Ауенион. У доба раног хришћанства, Авињон је био трговачка испостава старогрчке колоније Масалија (данас Марсељ).

Улаз у Папску палату

Римљани су назвали овај галоримски град Авенио (Aven(n)io). Верује се да је цар Август овде подигао храм богу северног ветра Мистралу. Падом Римског царства, овде су господарили Бургунди, Западни Готи и Франци. Током 8. века до Авињона су стизали напади Арапа. У 11. веку, заједно са Бургундијом, Авињон је доспео у окриље Светог римског царства. Удаљеност немачких господара омогућила је становништву да у 12. веку прогласи Авињон за град-републику по узору на италијанске градове. У рату против катарске јереси француски краљ Луј VIII је заузео Авињон 1226. Године 1271. град је формално постао део Француске краљевине (династија Анжу), да би после прешао под суверенитет сицилијанске гране Анжујаца. Јована I Напуљска, уједно и војвоткиња Провансе, продала је Авињон папи Клементу VI за 80.000 флорина, 9. јуна 1348.

Авињонско папство[уреди]

Vista-xmag.png За више информација погледајте чланак Авињонско папство

Од 1309. до 1417. папе су столовале у Авињону. Француски краљ Филип IV Лепи је 1309. издејствовао да на место папе буде изабран Француз, папа Клемент V, који неће становати у Риму, већ у Авињону. Тиме је пренебрегнута католичка доктрина о папама као бискупима града Рима, која је трајала од апостола Петра. Папа Гргур XI је 1377. вратио своју резиденцију у Рим. Француски кардинали нису прихватали ово пресељење, па су 1378. изабрали контра-папу. Овим је почео период црквеног раскола под именом Западна шизма који је окончан 1417. црквеним сабором у Констанци.

Уједињење са Француском[уреди]

Авињон је вековима припадао територији Папске државе. Краљ Луј XV је окупирао град од 1768. до 1774. Конститутивна скупштина Авињона је 14. септембра 1791. прогласила уједињење града и околине са Француском Републиком. Ово је потврђено Уговором из Толентина 1797.

Демографија[уреди]

Демографија
1982. 1990. 1999. 2006.
89,132 86,939 85,935 92,454

Спољашње везе[уреди]

Викиостава
Викимедијина остава има још мултимедијалних датотека везаних за: Авињон