Авињон

Овај чланак или један његов део нема никакве независне и поуздане изворе. Помозите да се овај чланак побољша тако што ћете унети одговарајуће референце. Текст који не садржи референце може бити доведен у питање, а потом и уклоњен.

Авињон фр. Avignon
Папска палата у Авињону
Основни подаци
Држава	Француска
Регион	Прованса-Алпи-Азурна обала
Департман	Воклиз
Становништво
Становништво	89.300
Густина становништва	1.326 ст./km²
Положај
Координате	43°57′00″N 4°49′01″E
Временска зона	UTC+1, лети UTC+2
Надморска висина	10-122 m
Површина	64,78 km²
Авињон Авињон на мапи Француске
Остали подаци
Градоначелник	Мари Жозе Роиг
Веб-страна	www.avignon.fr

Авињон (фр. Avignon) је град у Прованси у јужној Француској на источној обали реке Роне. Град има близу 90.000 становника. Административно је седиште департмана Воклиз. На другој обали Роне се налази град Вилнев ле Авињон у департману Гар. Шармантни стари град Авињон са средњовековним кућама окружен је градским зидинама. Стари град са готичком Папском палатом (Palais des Papes) из 14. века и мостом Светог Бенезеа (Pont St. Bénézet) из 12. века је под заштитом УНЕСКО-а.

Историја

У предхришћанско доба на овом подручју је живело риболовачко келтско племе Кавари помешани са Лигурима. Ово место су називали Ауенион. У доба раног хришћанства, Авињон је био трговачка испостава старогрчке колоније Масалија (данас Марсеј).

Улаз у Папску палату

Римљани су назвали овај галоримски град Авенио (Aven(n)io). Верује се да је цар Август овде подигао храм богу северног ветра Мистралу. Падом Римског царства, овде су господарили Бургунди, Западни Готи и Франци. Током 8. века до Авињона су стизали напади Арапа. У 11. веку, заједно са Бургундијом, Авињон је доспео у окриље Светог римског царства. Удаљеност немачких господара омогућила је становништву да у 12. веку прогласи Авињон за град-републику по узору на италијанске градове. У рату против катарске јереси француски краљ Луј VIII је заузео Авињон 1226. Године 1271. град је формално постао део Француске краљевине (династија Анжу), да би после прешао под суверенитет сицилијанске гране Анжујаца. Јована I Напуљска, уједно и војвоткиња Провансе, продала је Авињон папи Клементу VI за 80.000 флорина, 9. јуна 1348.

Авињонско папство

За више информација погледајте чланак Авињонско папство

Од 1309. до 1417. папе су столовале у Авињону. Француски краљ Филип IV Лепи је 1309. издејствовао да на место папе буде изабран Француз, папа Клемент V, који неће становати у Риму, већ у Авињону. Тиме је пренебрегнута католичка доктрина о папама као бискупима града Рима, која је трајала од апостола Петра. Папа Грегор XI је 1377. вратио своју резиденцију у Рим. Француски кардинали нису прихватали ово пресељење, па су 1378. изабрали контра-папу. Овим је почео период црквеног раскола под именом Западна шизма који је окончан 1417. црквеним сабором у Констанци.

Уједињење са Француском

Авињон је вековима припадао територији Папске државе. Краљ Луј XV је окупирао град од 1768. до 1774. Конститутивна скупштина Авињона је 14. септембра 1791. прогласила уједињење града и околине са Француском Републиком. Ово је потврђено Уговором из Толентина 1797.

Спољашње везе

Портал Француска Део Википедије посвећен искључиво темама везаним за Француску.

Викимедијина остава има још мултимедијалних датотека везаних за: Авињон

• Фестивал у Авињону (фр./ен.)
• Званична интернет презентација града (фр./ен.)
• Папска палата
• Туристичке информације