Авињон
Из Википедије, слободне енциклопедије
| Грб Авињона | Панорама |
|---|---|
.svg) |
 |
| Опште информације | |
| Држава |  Француска |
| Регион | Прованса-Алпи-Азурна обала |
| Департман | Воклиз |
| Површина | 64,78 km² |
| Број становника | 89.300 |
| Густина стан. | 1.326 стан./km² |
| Географски положај | |
| Интернет страница | http://www.avignon.fr/ |
| Политика | |
| Градоначелник | Мари Жозе Роиг |
Авињон (фр. Avignon) је град у Прованси у јужној Француској на источној обали реке Роне. Град има близу 90.000 становника. Административно је седиште департмана Воклиз. На другој обали Роне се налази град Вилнев ле Авињон у департману Гар. Шармантни стари град Авињон са средњевековним кућама окружен је градским зидинама. Стари град са готичком Папском палатом (Palais des Papes) из 14. века и мостом Светог Бенезеа (Pont St. Bénézet) из 12. века је под заштитом УНЕСКО-а.
Садржај |
[уреди] Историја
У предхришћанско доба на овом подручју је живело риболовачко келтско племе Кавари помешани са Лигурима. Ово место су називали Ауенион. У доба раног хришћанства, Авињон је био трговачка испостава старогрчке колоније Масалија (данас Марсеј).
Римљани су назвали овај галоримски град Авенио (Aven(n)io). Верује се да је цар Август овде подигао храм богу северног ветра Мистралу. Падом Римског царства, овде су господарили Бургундци, Западни Готи и Франци. Током 8. века до Авињона су стизали напади Арапа. У 11. веку, заједно са Бургундијом, Авињон је доспео у окриље Светог римског царства. Удаљеност немачких господара омогућила је становништву да у 12. веку прогласи Авињон за град-републику по узору на италијанске градове. У рату против катарске јереси француски краљ Луј VIII је заузео Авињон 1226. Године 1271. град је формално постао део Француске краљевине (династија Анжу), да би после прешао под суверенитет сицилијанске гране Анжујаца. Јована I Напуљска, уједно и војвоткиња Провансе, продала је Авињон папи Клементу VI за 80.000 флорина, 9. јуна 1348.
[уреди] Авињонско папство
 |
За више информација погледајте Авињонско папство |
Од 1309. до 1417. папе су столовале у Авињону. Француски краљ Филип IV Лепи је 1309. издејствовао да на место папе буде изабран Француз, папа Клемент V, који неће становати у Риму, већ у Авињону. Тиме је пренебрегнута католичка доктрина о папама као бискупима града Рима, која је трајала од апостола Петра. Папа Грегор XI је 1377. вратио своју резиденцију у Рим. Француски кардинали нису прихватали ово пресељење, па су 1378. изабрали контра-папу. Овим је почео период црквеног раскола под именом Западна шизма који је окончан 1417. црквеним сабором у Констанци.
[уреди] Уједињење са Француском
Авињон је вековима припадао територији Папске државе. Краљ Луј XV је окупирао град од 1768. до 1774. Конститутивна скупштина Авињона је 14. септембра 1791. прогласила уједињење града и околине са Француском Републиком. Ово је потврђено Уговором из Толентина 1797.
[уреди] Спољашње везе
- Фестивал у Авињону (фр./ен.)
- Званична интернет презентација града (фр./ен.)
- Папска палата
- Туристичке информације
|
|||||
