Рујни пехар
| Рујни пехар | |
|---|---|
| |
| Научна класификација | |
| Царство: | |
| Дивизија: | |
| Поддивизија: | |
| Класа: | |
| Ред: | |
| Породица: | |
| Род: | |
| Врста: | S. austriaca
|
| Биномно име | |
| Sarcoscypha austriaca | |
| Синоними | |
|
Lachnea austriaca (Beck) Sacc. | |
Рујни Пехар/ Шкрлетна чашица (лат. Sarcoscypha austriaca)[1] је јестива гљива коју се може наћи на тањим, у земљи, укопаним гранчицама, нарочино на јохиним и багремовим. Понекад се могу наћи и на липовим, платаниним, јаворовим и врбиним гранчицама. Већином је по више примјерака на истој гранчица. Свуда на свијету је ријетла али на Балкану је врло честа. У неким крајевима, нарочито на мјестима гдје се сјече багрем за колцем је можемо наћи чак и у великом броју. Може се наћи у равницама, по планинама или чак код мора.
Апотециј[уреди | уреди извор]
Апотециј код рујног пехара је широк од 2 до 6 центиметара. Висок је од 0,5 ди 2,5 центиматра. Има облик капице или чашице за ликер, ако се гледа заједно са стручком. Одрасли, ако нису пригњечени, ријетко су валовита краја: само код најмлађих крај је окренут према унутра, иначе усправан.
Химениј[уреди | уреди извор]
Химениј код рујног пехара је гладак и раван. Понекад је слабо венозан у средини. Влажан је, без сјаја али интензивно и зрачеће црвен; боје крви, ружа за усне и сл.
Ексципулум[уреди | уреди извор]
Сачињен је од густих, врло ситних длачица, које се испреплећу и гомилају зрнасто-пахуљасто . Све су крупније према дну. У промоченог или влажног примјера је црвен. Сушењем почиње да бјели од краја надоље, док цио не постане бијел.
Стручак[уреди | уреди извор]
Стручак код ове гљиве је величине 1-4-(7)/0,3-0,7 центиметара. Истобојан је, такође обрастао сићушним бијелим полеглим длачицама. Ка горе се шири, јер постепено прелази у клобук. Веома је жилав, тврд и пун.
Месо[уреди | уреди извор]
Месо ове гљиве је танко, ка доље све дебље; до 2 милиметра. Оно је воштано, еластично и мало жилаво (и у стручку и у клобуку). Укус изразито подсјећа на шећер док мириса нема.
Микроскопија[уреди | уреди извор]
Споре hyaline. Млађе су елипсоидне, зреле на оба краја; подрезане и чак мало улубљене с много ситних капљица. Капљице се групишу према половима (24-34/8,5-13,5). Асци не плаве у јоду, унисериатни су. Такође су и осмоспорни (360-450-480). Парафизе су септиране, са зрнасто-капљастим (смеђе)црвеним пигментом. Пигмент у Мелзеру позелени; врло витке (1,5-2,5).
Доба[уреди | уреди извор]
(XI) I-V, већ под снијегом или крај њега.
Јестивост[уреди | уреди извор]
Иако је ова гљива жилава, лако је сварљива. Рујни пехар је сварљива, слатка гљива (иако нема никакву посебну арому). Задржава боју и облик и приликом кувања, стављања у салату, пржења. Због тога је приклазна за гарнирање других јела. Неки од ње праве слатко. Стручке у сваком случају треба бацити.
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ „Rogers Mushrooms”. Архивирано из оригинала 17. 08. 2012. г. Приступљено 30. 03. 2017.
