Багрем

Из Википедије, слободне енциклопедије
Багрем
Цвасти
Систематика
царство: Plantae
раздео: Magnoliophyta
класа: Magnoliopsida
ред: Fabales
породица: Fabaceae
потпородица: Faboideae
трибус: Robinieae
род: Robinia
Биномијална номенклатура
Robinia pseudoacacia
L. 1753.
Екологија таксона

Багрем (лат. Robinia pseudoacacia) је листопадно дрво која припада роду Robinia. Пореклом је из југоисточног дела САД, али је ареал ове врсте проширен на Северну Америку, Европу и Азију. У неким подручјима се сматра инвазивном врстом.

Опис биљке[уреди]

Корен је добро развијен.

Стабло може да нарасте до 25 m, а дебљина му може бити до 50 cm. Кора је тамносмеђа и избраздана. Изданци су дуги и шиболики, црвеносмеђи, глатки и сјајни и равномерно ребрасти. На њима су парови спирално распоређених троугластих трнова, који су крупни, јаки и зашиљени. Између два трна налазе се пупољци који су на тај начин скривени. Лисни ожиљак је мали и неправилно потковичастог облика. Крошња је прозрачна, округлог или дугуљастог облика.

Листови су непарно перасто сложени и чини их 9-12 елиптичних лиски, дугих 2-6 cm и 1-3 cm широких на 1-4 mm дугим петељчицама. Сам лист је дуг 10-30 cm. Багрем спада у усколисне биљке.

Цветови у групама од 15 до 20 формирају висеће гроздасте цвасти дуге до 20 cm. Лепо миришу и медоносни су. Цвета од априла (уколико је топлије време) до маја или јуна.

Плод је спљоштена и гола махуна тамносмеђе боје, преко 10 cm дуга и скоро 2 cm широка[1]. Дршка плода је кратка. У махуни се налази 4—10 семена. Семе је бубрежастог облика, дуго 2-3 mm, тамносмеђе и може имати пеге, са тврдом семењачом коју клица тешко пробија.

Ареал[уреди]

У Северној Америци расте у Пенсилванији, на Апалачким планинама до северне Џорџије, у јужном Илиноису, југозападној Индијани и Арканзасу. У Европу је први пут унесена у Француску, почетком 17. века[1].

Значај[уреди]

Багрем је веома значајан за пчеларство, јер пчеле са његових мирисних цветова праве диван рани мед. Ниске гране и изданци багрема омиљена су храна козама. Осушени лист багрема служи као лисник и користи се као храна ситних домаћих животиња (оваца, коза), у зимском периоду. Дрво багрема користи се као техничка грађа, најчешће за израду ограда, али за израду кровних конструкција и шипова (стубова) за шпалире, код подизања воћњака, малинара и купинара. У грађевинарству се користи и за израду паркета који има лепу жуту боју. Багрем је такође и врло квалитетно огревно дрво.

Узгој[уреди]

Прилагођава се сваком типу земљишта, па се овом врстом пошумљују терени попут пешчара и бујичних подручја, али и голи терени. Има честу и разнолику употребу у хортикултури, на пример за дрвореде или живе ограде.

Извори[уреди]

  1. ^ а б Диклић Н. R. pseudo-acacia L. 1753 У: Јосифовић М (ed.) 1972. Флора СР Србије IV. САНУ: Београд.

Литература[уреди]

Спољашње везе[уреди]