Сатурнин

С Википедије, слободне енциклопедије

Сатурнин (лат. Saturninus, Saturnilus, Satornilus) је био ранохришћански гностик из Антиохије у Сирији, који је живео крајем I и почетком II века наше ере.

Живот[уреди | уреди извор]

Сатурнин је живео у Антиохији у Сирији. Нема много података о његовом животу. По делима других аутора можемо закључити да је рођен негде крајем I века а да је своје учење излагао око прве половине II века. Живео је аскетски[1]. Хиполит га повезује са гностицима: Василидом, Валентином и другима из тог периода. Оснивач је сиријске школе гностицизма. Његови следбеници су Василид и Маркион.

Учење[уреди | уреди извор]

По Сатурниновом учењу, које и католичка и православна црква сматрају јеретичким, Бог је створио седам анђела који су затим створили земљу и човека. Исус Христ је по њему имао само привидно тело а не људско (види: докетизам).

Сатурнин је сматрао да је Христ господар векова (еона), да је нерођен (agenneton), бестелесан (asomaton) и без облика (aneideon) и да само изгледа као човек.[2]

Извори[уреди | уреди извор]

Главни извор о Сатурнину и његовом учењу је Хиполитово дело,, Побијање свих јереси“.

Види још[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Gnosticism Архивирано на сајту Wayback Machine (25. јул 2008), Приступљено 24. 4. 2013.
  2. ^ Catholic Encyclopedia, Docetae, Приступљено 24. 4. 2013.

Спољашње везе[уреди | уреди извор]