Антиохија
| Овај чланак или један његов део нема никакве независне и поуздане изворе. Помозите да се овај чланак побољша тако што ћете унети одговарајуће референце. Текст који не садржи референце може бити доведен у питање, а потом и уклоњен. |
| Антиохија тур. Antakya |
|
|---|---|
|
|
|
| Основни подаци | |
| Држава | |
| Вилајет | Хатај |
| Становништво | |
| Становништво (2009) | 190.377 (процена) |
| Положај | |
| Координате | |
| Остали подаци | |
Координате: 36° 12′ 10" СГШ, 36° 09′ 37" ИГД Антиохија (грч. Αντιόχεια η επί Δάφνη, Αντιόχεια ή επί Ορόντου или Αντιόχεια η Μεγάλη; лат. Antiochia ad Orontem, Antiochia dei Siri; арап. انتاكيّة; тур. Antakya) је град у данашњој Турској у вилајету Хатај. Налази се на 30 km од Средоземног мора на левој обали реке Оронто, близу границе са Сиријом. Према процени из 2009. у граду је живело 190.377 становника.
Садржај |
Други називи [уреди]
Због постојања већег броја градова под именом Антиохија у антици и средњем веку овај град се често називао и:
- Велика Антиохија
- Сиријска Антиохија
Егзегетска школа [уреди]
Град је чувен по егзегетској Антиохијској школи која показује ход Цркве у Сирији и Палестини, наглашавајући историјски или буквални смисао текста Светога Писма, не одбацујући духовни смисао, који преовлађиваше у хелинистичкој александријској средини.
Познати представници су:
- Дидор Тарсијски (око 300. - 390.)
- Теодор Мопсуестијски (око 350. - 428.)
- Теодорет Кирски (око 393. - 466.)
- Јован Златоусти (349. - 407.)
У домену Христологије, Антиохијска школа постала је позната по споровима које су изазвали списи Кирила Александријског. Начелно, антиохијски богослови нагињали су одвајању човечанске од божанске природе, тј. доказивању независне људске природе, што је охрабрило несторијанство.
Становништво [уреди]
Према процени, у граду је 2009. живело 190.377 становника.
| 1990. | 2000. |
|---|---|
| 123.871 | 144.910 |
Спољашње везе [уреди]