Антиохија
| Антиохија тур. Antakya |
|
|---|---|
|
|
|
| Основни подаци | |
| Држава | |
| Становништво | |
| Становништво | 202.216 |
| Положај | |
| Координате | |
| Остали подаци | |
Координате: 36° 12′ 10" СГШ, 36° 09′ 37" ИГД
Антиохија (Антиохија на Оронту) (грч. Αντιόχεια η επί Δάφνη, Αντιόχεια ή επί Ορόντου or Αντιόχεια η Μεγάλη; лат. Antiochia ad Orontem, Antiochia dei Siri; арап. انتاكيّة; тур. Antakya) је древни град на Блиском истоку. Налази се на 30 km од мора на левој обали реке Оронто. Данас се град налази у Турској, на граници са Сиријом.
Садржај |
[уреди] Други називи
Због постојања већег броја градова под именом Антиохија у антици и средњем веку овај град се често називао и:
- Велика Антиохија
- Сиријска Антиохија
[уреди] Егзегетска школа
Град је чувен по егзегетској Антиохијској школи која показује ход Цркве у Сирији и Палестини, наглашавајући историјски или буквални смисао текста Светога Писма, не одбацујући духовни смисао, који преовлађиваше у јелинистичкој александријској средини.
Познати представници су:
- Дидор Тарсијски (око 300. - 390.)
- Теодор Мопсуестијски (око 350. - 428.)
- Теодорет Кирски (око 393. - 466.)
- Јован Златоусти (349. - 407.)
У домену Христологије, Антиохијска школа постала је позната по споровима које су изазвали списи Кирила Александријског. Начелно, антиохијски богослови нагињали су одвајању човечанске од божанске природе, тј. доказивању независне људске природе, што је охрабрило Несторијанство.
[уреди] Види још
[уреди] Спољашње везе