Свирање у грудима
| Свирање у грудима | |
|---|---|
| Синоними | Sibilant rhonchi |
| Звук свирање у грудима који се чује стетоскопом | |
| Специјалности | пулмологија |
| Узроци | вируси, бактерије, страно тело, алергени, упала плућа, астма, туберкулоза |
Свирање у грудима, звиждање у грудима или визинг (од енг. речи wheezing)[1] један је од симптома у пулмологији (када га чују друге особе) и или знак болести (када се чује само аускултацијом).
Етиопатогенеза[уреди | уреди извор]
Свирање у грудима су пратећи плућни шумови које карактерише трајање дуже од 250 мс. Према дужини трајања разликују се два типа свирања у плућима:[2]
- свирање високог тона које има фреквенцију од око 400 Хз или више, карактеристичниг звиждућег или шиштећег квалитета,
- свирање ниског тона (кркори), који имају стругав или крчећи квалтет.
Поред различитог квалитета тона, континуирани пратећи шумови се описују и као удисајни (инспираторни) или издисајни (експираторни), кратки или дуги, појединачни или вишеструки шумови.
Како је високо и тихо шиштање гласно оно често маскира дисајне шумове.
Најчешће прихваћено објашњење о механизму звиждања је да су респираторни путеви попут цевни које се понашају аналогно вибрирајућој трсци. Према неким акустичним тестовима констатовано је да свирање у грудима настаје када су дисајни путеви сужени скоро до нивоа затварања, тако да супротни зид почиње да вибрира.
Свирање у грудима узрокују:[3]
- опструктивна обољења плућа и дисајаних путева, најчешће опструктивним бронхоспазмом у бронхијалној астми или отоком (едемом) слузокоже (алергијске реакције на полен, хемикалије, перут кућних љубимаца, прашину, храну или убоде инсеката),
- конгестивна срчана инсуфицијенција,
- упала плућа,
- појачано присуство секрета у дисајаним путевима,
- страно тело у дисајним путевима,
- пушење дувана,
- апнеја у сну,
- спољашња компресиј дисајних путева (нпр туморима),
- гастроезофагеална рефлуксна болест (ГЕРБ),
- проблеми са гласним жицама,
- цистична фиброза
Како најужи део дисајних путева чини трахеја и прве четири генерације бронха, тек после четврте генерације, попречни пресек дисајних путева се нагло повећава. Зато свирање у грудима настаје само уколико се, директно или индиректно, сузе трахеја и велики бронхи.
Уколико је већи број малих дисајних путева опструиран, заостаје већа количина ваздуха у алвеолама. Да би се тако заробљени ваздух истиснуо, потребна је снажнији грч дисајне мускулатуре, што резултује повећањем перибронхијалног притиска, који сужава трахеју и велике бронхе.
Рендгенски је показано да се код опструкције малих дисајних путева трахеја може сузити за 30%, па и 50% њеног пречника.
С обзиром да су трахеја и бронхи детета мекши него код одрасле особе, они ће и лакше колабирати, тако да је свирање у грудима много чешћи симптом у одојчади и мале деце, него код старије деце и одрсалих.
Фактори ризика[уреди | уреди извор]
Свако може имати звиждање у плућима неком периоду живота. Код новорођенчади, оно је вероватно због њихових мањих дисајних путева. Такође је често код деце која имају астму или бронхиолитис.[4]
Одрасли који пуше или који имају емфизем плућа или срчану инсуфицијенцију имају већу вероватноћу да имају звиждање у плућима.[4]
Клиничка слика[уреди | уреди извор]
При нормалном дисању, линеарна брзина ваздуха у трахеобронхијалном стаблу није довољна да доведе до свирања у грудима, нити било каквог другог звука који се чује без стетоскопа. Дисање постаје чујно у околини тек када, сужења дисајним путевима доведу до турбулентног протока ваздуха.
Дијагноза[уреди | уреди извор]
Дијагноза сновног обољење које прати свирање у грудима се поставља на основу:
- анамнезе и историје болести,
- објективног прегледа (ускултације),
- исипитивања плућне функције,
- прегледа испљувка (спутума),
- сликовних радиолошких метода (рендгенографије грудног коша, компјутеризоване томографије, нуклеарна магнетна резонанце, сцинтиграфије плућа и др).
Терапија[уреди | уреди извор]
Лечење се примарно заснива не терапији основног обољење које је узроковало свирање у грудима.[4]
Прва ствар коју лекар може да уради је да пацијенту да кисеоник, а у тежим случајевима да га прими у болници док не оздрави.[4]
Од лекова најчешће се користе лекови за бронходилатацију који ублажавају оток и отварају дисајне путеве. Инхалациони кортикостероиди за борбу против упале и нтагонисти леукотриенских рецептора за спречавање симптома астме и алергије.[4]
Извори[уреди | уреди извор]
- ^ Longo et al. (2012). Harrison: Principios de Medicina Interna. 18 ed. McGraw-Hill. 2 vols.
- ^ „ZVIŽDANJE • LekarInfo” (на језику: српски). 2019. Приступљено 29. 11. 2022.
- ^ „Vizing, sviranje u grudima, bolest, bolesti, pulmologija”. Stetoskop.info (на језику: српски). Приступљено 2022-11-29.
- ^ а б в г д Contributors, WebMD Editorial. „Wheezing”. WebMD (на језику: енглески). Приступљено 2022-11-29.
Спољашње везе[уреди | уреди извор]
| Класификација | |
|---|---|
| Спољашњи ресурси |
- Audio Breath Sounds Архивирано на сајту Wayback Machine (15. децембар 2020) - Multiple case studies with audio files of lung sounds.
- R.A.L.E. Repository - sound files of breath sounds
 | Молимо Вас, обратите пажњу на важно упозорење у вези са темама из области медицине (здравља). |
