Словенска фантастика
Словенска фантастика (рус. Славянское фэнтези, пољ. Fantasy słowiańska) је поджанр савремене уметности (књижевност,[1] кинематографија,[2] видео игре,[3] визуелна уметност) који се развио крајем 90-их и почетком 2000-их.[4][5] Словенску фантастику одликује инкорпорација словенског фолклора, легенди, биљина и митова у опште каноне књижевности фантастике.[6] Међутим, до данас жанровске границе остају нејасне.[7]
Својеврсни жанр фантастике у савременој руској масовној књижевности, који има одређену специфичност, јесте бајковито-митолошка и авантуристичка проза. Повремено се термин „руска фантастика“ користи као синоним за словенску фантастику.[4]
Историја[уреди | уреди извор]
Словенска фантастика као посебан књижевни жанр израсла је у супротности са западњачком фантастиком, која води порекло из келтске и нордијске митологије.[5][8] Међутим, књижевна традиција у којој словенска фантастика налази своје модерне корене настала је пре више од једног века. Понекад се руске народне приче и средњовековне приче о Бову Корољевичу и Јеруслану Лазаревичу наводе као извори словенске фантастике, иако су то били оригинално прилагођени преводи витешких романса и иранског епа Шахнаме.
Дела писаца из 18. века Михаила Попова, Михаила Чулкова и Василија Љовшина о руским Богатирима испуњена су различитим реалностима словенске митологије и руске историје, али пошто ови аутори реинтерпретирају западну дворску књижевност, нису сасвим оригинална књижевна остварења. Ипак, ове књиге се сматрају претходницима Пушкинове песме „Руслан и Људмила“.
Гогољева дела попут Вечери на салашу код Диканке често се помињу као претеча словенске фантастике. Иако данас већим делом заборављена, дела писца 19. века Александра Велтмана уклапају се у оквире словенске фантастике, посебно његови романи Бесмртни Кошеј (1833) и Свјатославович, ђавоље дете (1834).[8]
Савремена словенска фантастика[уреди | уреди извор]
Јуриј Никитин је основао модерну словенску фантастику (или бар њен херојски поджанр) својом серијом романа Тројица из шуме.[9] Још један истакнути аутор словенске фантастике је Марија Семјонова, која је написала серију Волфхоунд.[6] Вреди напоменути да се неки писци који говоре руски ослањају на нордијску митологију (коју је др Елена Сафрон класификовала као западњачка фантастика)[5] – серијал Елизавете Дворецкаје Ship in the Fjord,[6] на пример – и неки енглески- писци који говоре користе староруски пагански фолклор (нпр Каролин Чери у Русалки (1989) и Черневом (1990).[10] Један од најпознатијих писаца словенске фантастике је Анджеј Сапковски, аутор серијала Сага о Вешцу, која је основа за популарну трилогију видео игрица. Словенски фантастички мотиви такође играју веома важну улогу у роману Антона Вилготског Пастир мртвих.
Класификација[уреди | уреди извор]
Да би класификовала словенску фантастику, Елена Сафрон користи општи систем класификације фантастике заснован на Морфологији уметности Мосиса Кејгана: историјска и теоријска студија унутрашње структуре света уметности . Она предлаже низ идентификатора словенске фантастике, међу којима су: заплетно-тематски принцип (епска и романтична фантастика), време у уметности (историјска фантастика), аксиолошки принцип (херојска и комична фантастика) и мешана словенска фантастика, која укључује ван жанровске елементе.[5] Јевгениј Гарцевич наводи две подгрупе унутар словенске фантастике: историјску и херојску фантастику.[6] Сергеј и Жана Журављов класификују словенску фантастику у три правца: историјски, херојски и комични.[11]
Заплетно-тематски принцип[уреди | уреди извор]
Епска фантастика[уреди | уреди извор]
Примери су серија Јурија Никитина Тројица (која, међутим, има обележја других варијетета словенске фантастике и има много комичних елемената), и серија Мешчерски маги Сергеја Фомичева, која укључује романе The Gray Horde, The Prophecy of Predslava and Dream of the Hawk.[5]
Романтична фантастика[уреди | уреди извор]
У серији Елизавете Дворецке Princes of the Forest, примарне теме су божанска и земаљска љубав.[5]
Време унутар уметности[уреди | уреди извор]
Историјска фантастика[уреди | уреди извор]
Историјска фантастика је варијација словенске фантастике коју карактеришу елементи историјских романа. Потиче од романа Марије Семјонове Wolfhound, који садржи низ историјских елемената, као што су описи свакодневног живота, обичаја и окружења. Серија романа садржи серију од пет књига: Wolfhound, Wolfound: The Right for a Fight, Stone of Rage, Wolfhound: Sign of the Way, and Emerald Mountains.
Успех Семјонове довео је до бројних следбеника који су креирали серију World of the Wolfhound. Павел Молитвин је написао компендијум Companions of the Wolfhound и романе Winds of Fortune, Eurich's Path, and Shadow of the Emperor; Андреј Мартјанов је написао The Time of Trouble, The Last War, and Age of Disasters; Алексеј Семјонов је написао Мајско острво и лишће пелина; а Елена Хаетскаја је написала Пут степе. Елизавета Дворецкаја комбинује историјски роман и словенску фантастику у свом делу – на пример, циклус Принчеви шуме, који се састоји од три романа The Fiery Wolf (1997), The Morning Horseman (2002) and Unknown Spring (2002).
Историјска словенска фантастика укључује романе Олге Григоријеве The Sorcerer, Berserk и Ladoga, као и Rogue Bear Сергеја Шведова.[6]
Аксиолошки принцип[уреди | уреди извор]
Херојска фантастика[уреди | уреди извор]
Ову врсту словенске фантастике карактерише велики број сцена битака и брзих заплета. Потиче из три дека Јурија Никитина, The Hyperborea Cycle, The Three from the Forest, and The Prince's Feast. Хиперборејски циклус састоји се од три романа: Ingvar and Olha, Prince Vladimir, and Prince Rus. Three of the Forest садржи петнаест књига са три главна лика, Мрак, Олег и Таргитај.
The Princely Feast, у којој су протагонисти епски хероји, бави се родољубивим темама: повратком словенским коренима, величином и славом Кијевске Русије, борбом против страних освајача. У поджанр словенско-херојске фантастике уклапа се и серијал The Chronicles of Vladigora Леонда Бутјакова.[6]
Комична фантастика[уреди | уреди извор]
Овај поджанр словенске фантастике укључује серију Михаила Успенског о Жихару, Повељу о соколству, The Secret Investigation of Tsar Gorokh, and Olga Gromyko's story Put in a Word for Poor Koshoe.[5]
Мешовита словенска фантастика[уреди | уреди извор]
Мешовита словенска фантастика комбинује карактеристике словенске фантастике других жанрова. Роман Јулија Буркина и Сергеја Лукјаненка из 1993. године Острво Рус, на пример, брише границу између словенске фантастике и научне фантастике.[5]
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ Бесков 2015, стр. 12 onwards.
- ^ Бесков 2015, стр. 19 onwards.
- ^ Д. М. Дудко. „Превью Pagan Online — славянское фэнтези наносит ответный удар”. VGTimes (на језику: руски). Приступљено 2021-10-14.
- ^ а б Сафрон 2012.
- ^ а б в г д ђ е ж „"славянская" фэнтези: фольклорно-мифологические аспекты семантики 10. 01. 01. Русская литература”. rudocs.exdat.com. Архивирано из оригинала 05. 09. 2022. г. Приступљено 20. 12. 2022.
- ^ а б в г д ђ Гарцевич 2005.
- ^ Фокин А. А. (2012). „Славянское fantasy: жанр или симулякр” (PDF) (II Международный научный симпозиум «Славянские языки и культуры в современном мире» изд.). Москва, МГУ имени М. В. Ломоносова, филологический факультет: 322—323.
- ^ а б „Сергей Чупринин. Еще раз к вопросу о картографии вымысла. Знамя #11. 2006”.
- ^ Борис Невский. Русское фэнтези. Мир фантастики # 11, 2004
- ^ Е. В. Жаринов. Жанр фэнтези в современной англо-американской беллетристике Архивирано на сајту Wayback Machine (16. фебруар 2012)
- ^ „Фантастические жанры, темы и направления. С. Журавлёв. Ж. Журавлёва. Витязь на распутье: основные направления славянского фэнтези. стр № 94” (PDF). Архивирано из оригинала (PDF) 16. 3. 2012. г.
Додатна литература[уреди | уреди извор]
- Абашева М. П., Криницына О. П. (2010). „Проблематика национальной индентичности в славянских фэнтези” (PDF) (332). Вестник Томского государственного университета: 7—10.
- Афанасьева Е. А. „Фантастические жанры, темы и направления. Жанр фэнтези: проблема классификации” (PDF). Фантастика и технология (памяти Станислава Лема) Сборник материалов Международной научной конференции 29–31 марта 2007 г.: 94—100. Архивирано из оригинала (PDF) 2012-03-16. г.
- Афанасьева Е. А. (2009). Фольклорная волшебная сказка и славянская фэнтези: проблема заимствования (Культ-товары: Феномен массовой литературы в современной России: сборник статей изд.). СПГУТД. стр. 278—284. ISBN 978-5-7937-0239-3.
- Афанасьева Е. А. (2008). „Новые образы богов как способ проявления авторской индивидуальности в славянской фэнтези” (PDF) (2) (Учёные записки Петрозаводского государственного университета. Серия: общественные и гуманитарные науки изд.): 71—74. Архивирано из оригинала (PDF) 01. 04. 2022. г. Приступљено 20. 12. 2022.
- Барашкова А. В. (2009). „Роль мифологических мотивов в произведениях славянской фэнтези” (4) (Вестник Костромского государственного университета им. Н. А. Некрасова изд.): 22—26.
Бесков А. А. (2015). „Реминисценции восточнославянского язычества в современной российской культуре (статья первая)”. Colloquium Heptaplomeres (научный альманах) (Colloquium heptaplomeres изд.) (2): 6—18.- Бесков А. А. (2016). „Реминисценции восточнославянского язычества в современной российской культуре (статья вторая)”. Colloquium Heptaplomeres (научный альманах) (Colloquium heptaplomeres изд.) (3): 6—24. ISSN 2312-1696.
- Бреева Т. Н. (2012). „Стратегия репрезентации национального мифа в славянском фэнтези” (1) (Филология и культура изд.): 94—100.
- Бреева Т. Н., Хабибуллина Л. Ф. (2016). «Русский миф» в славянском фэнтези. Moscow: Флинта.
- Гарцевич Е. (2005). „Славянское фэнтези” (20) (Мир фантастики изд.).
- Дудко Д. М. (Дм. Баринов, канд. ист. наук, писатель-фантаст). „Славянская фэнтези: вчера, сегодня, завтра (доклад)”. Харьковский международный фестиваль фантастики «Звездный мост».
- Криницына О. П. (2011). Славянские фэнтези в современном литературном процессе: поэтика, трансформация, рецепция. Автореферат диссертации на соискание учёной степени кандидата филологических наук (PDF). Пермь.
- Невский Борис (2004). „Русское фэнтези” (11) (Мир фантастики изд.).
- Сафрон Е. А. (2011). „Литературная интерпретация образа бога Велеса в «славянской» фэнтези (на материале романов Е. А. Дворецкой)” (7) (Учёные записки Петрозаводского государственного университета. Серия: общественные и гуманитарные науки изд.): 83—85.
- Сафрон Е. А. (2012). «Славянская» фэнтези: фольклорно-мифологические аспекты семантики. Издательство Петрозаводского государственного университета. доктор филологических наук, профессор Е. М. Неёлов. Архивирано из оригинала 05. 09. 2022. г. Приступљено 20. 12. 2022.
- Сафрон Е. А. (2013). „Классификация жанра «славянской» фэнтези: постановка проблемы” (1) (Вестник Московского государственного областного университета изд.): 45.
- Черняк В. Д., Черняк М. А. (2015). „Славянское фэнтези”. Массовая литература в понятиях и терминах: учебный словарь-справочник (2-е издание, стереотипное изд.). М.: Флинта. стр. 156—157. ISBN 978-5-9765-2128-5.
- Чупринин С. И. (2006). „Ещё раз к вопросу о картографии вымысла” (11) (Знамя изд.). Архивирано из оригинала 2013-12-03. г.
