Снукер

Из Википедије, слободне енциклопедије
Сто за снукер
Почетна позиција

Снукер (енгл. Snooker) је билијарска игра, најпопуларнија у Уједињеном Краљевству, Аустралији и неким деловима Азије. Игра се на столу с размером 12 пута 6 стопа (приближно 366 cm пута 183 cm). Сто има шест рупа — по једну на сваком углу и још две на средини дужних страна. Игра се билијарским штапом, једном белом (тзв. ударном куглом), 15 црвених и шест шарених (жута, зелена, смеђа, плава, ружичаста и црна) кугли, које се називају још и циљне кугле.

Правила[уреди]

Свака кугла носи различит број поена: црвене по 1 поен, а шарене од 2 до 7 (жута 2, зелена 3, смеђа 4, плава 5, ружичаста 6 и црна 7). После сваке убачене црвене кугле убацује се једна од шарених. Свака шарена кугла има своје место на столу, и када се убаци у рупу враћа се на првобитну позицију. Црвене се не враћају после убацивања у рупу. Када на столу нема више црвених кугли, онда се шарене убацују по реду, од жуте до црне. Крајњи циљ партије је да играч освоји више поена од противника. Максималан број бодова (без промашаја), тзв. „максимални брејк“ у току партије које играч може да освоји је 147, тј. 15 црвених, 15 црних и 6 шарених (укључујући и црну). У ванредним ситуацијама може се освојити и 155 бодова. Ако играч дође за сто након што је противник направио фаул и ако није у могућности погодити било коју страну било које црвене кугле, тј. ако је „снукерован“ на свакој црвеној кугли, тада може номиновати неку од шарених кугли као црвену (тзв. free ball). У оваквим околностима могуће је убацити 16 црвених и црних + 27 поена за шарене, што укупно износи 155.

Поени се такође могу освојити из фаулова: ако играч погоди прво неку од шарених уколико је на реду црвена кугла, и обратно; затим ако буде убачена бела кугла, или ако играч не изађе успешно из „маске“ („маском“ се назива ситуација у којој је играч противнику оставио белу куглу на позицији из које се не може директно погодити циљна кугла). Фаул вреди најмање четири поена, ако је убачена бела и грешком погођена нека од шарених кугли која носи мањи број поена, па све до седам, уколико је начињен фаул на црној.

Једна игра, са лоптама на почетним положајима, назива се партија. Један меч се састоји од унапред одређеног броја партија које играч мора добити. На већини професионалних турнира у почетним колима предодређено је освојити пет партија да би се добио меч, док се тај број повећава у полуфиналу и финалу, где је потребно добити девет или једанаест партија да за победу у мечу. На Светском првенству у снукеру, које се сваке године одржава у Шефилду у Енглеској, игра се на 11 добијених партија, док је за победу у финалу потребно освојити 18 партија и такви мечеви се играју током два или три дана.

Сваки сусрет прати судија који се стара о поштеној игри. Судија такође враћа шарене кугле на њихове положаје (тачке) након убацивања, досуђује фаулове, те говори колико је поена освојио играч „у низу“ (низом се називају поени освојени из једне посете столу, нпр.: ако је играч освојио 15 пеона, могуће је да је убацио једну црвену, затим црну куглу, поново црвену, па ружичасту, а онда промашио или због лоше позиције беле кугле одиграо одрбрамбени [сигурносни] ударац). Снукер се сматра господском игром, па професионални играчи увек, а неретко и на своју штету, признају почињен фаул ако га је судија превидео, често честитају противнику на добром потезу или се извине за ситуације у којима су имали спортске среће.

Опрема[уреди]

Опрему чине: билијарски штап (популарно „так“), који се израђује најчешће од јаворовине или стаклене вуне, са кожним врхом; затим креда (популарно „кикс“) која се наноси на врх штапа ради остваривања бољег контакта између штапа и ударне кугле (за примену фелша на ударној кугли); затим наставак — краћи додатак који се причвршћује на крај вратила штапа у ситуацијама у којима није неопходно користити помоћни мост, а како би играч могао да се правилно спусти на ударац; разни помоћни мостови („паук“, „лабудов врат“, продужени помоћни мост итд.); троугао којим се лопте ређају за почетак игре; и обележивач који се (1) поставља под куглу ради обележавања њене позиције, ако се она привремено уклања са стола како би је судија обрисао од остатака креде, зноја или неке прљавштине, (2) користи за проверу да ли се шарена кугла након убацивања може вратити на своју тачку уколико су друге лопте у близини па се то не може одока оценити, (3) користи за процењивање да ли се ударном куглом може погодити крајња ивица циљне кугле, при примени правила „слободна кугла“, тако што се обележивач поставља поред кугле која потенцијално блокира директну путању ударне кугле циљној кугли.

Познати играчи[уреди]

Међу најпознатије играче овог спорта убрајају се Стивен Хендри (седмоструки светски првак из ’90-их), Рони О'Саливан (сматра се најталентованијим играчем, а освојио је светско првенство пет пута), Џон Хигинс, Марк Вилијамс (двоструки светски првак), Стив Дејвис (шестоструки светски првак у ’80-им), Џо Дејвис итд.

Види још[уреди]

Спољашње везе[уреди]